НЕ УБАЦУЈТЕ КЊИЖИЦЕ, СЕСТРА ЈЕ У КВАРУ

Изглед будућих електронских књижица

           Ових дана се говори о увођењу у употребу чипованих здравствених књижица. Одмах почиње и пилот-пројекат у неким деловима Србије.

Не чуди ме да нико није одушевљен овим пројектом: ни пацијенти ни запослени у здравству. Просто смо огуглали на све те новотарије, које се уводе на предлог агенција формираних на предлог Европске Уније.

Ипак, ово ме је подсетило на нешто слично, што већ постоји у неким суседним земљама и утиске које сам о томе понела.

Пре неколико година, стицајем околности сам се нашла у једној мађарској градској болници. Речено ми је да тамо нема домова здравља а приватни лекари опште праксе су ретки, па сви пацијенти којима је хитно иду на преглед у најближу болницу.

Ступам у велики комплекс зграда опасан фасадном циглом. Улазим у велики кружни хол, који изгледа као подножје тржног центра. На стубовима у холу стоје фотографије са тематиком која симболизује један од европских социјалних програма.

Између стубова стоје празне клупе. Нема пацијената на видику, а нема ни особља. Видим само велики апарат који личи на аутомат за кафу.

Касније ми је објашњено како он функционише:

При уласку у болницу, пацијент у одговарајући отвор убацује чиповану здравствену књижицу и укуцава разлог своје посете. Апарат одмах проверава да ли је књижица оверена или не, да ли су уплаћени доприноси, како би се могла оверити ту, на лицу места. У зависности од свега наведеног, на дисплеју се појављује име и презиме лекара који ће пацијента да прими, спрат, број собе и најзад – колико треба да се убаци новца у одговарајући отвор (све на мађарском језику и у мађарској валути).

Уколико немате ситан новац, апарат треба да вам врати кусур и да вам уз то изда одговарајући фискални рачун. Све делује као научна фантастика!

Касније сам сазнала и неке важне детаље:

Овај апарат одржава једна особа која је лекар (хирург и епидемиолог) и информатичар истовремено (ово им дозвољава њихов систем школовања). Кажу да преко дана мало има пацијената (у шта сам се лично уверила), не зато што нису болесни, већ зато што мали број људи има здравствено осигурање, јер су многи остали без посла.

Информатичар који одржава овај апарат нам се жали да има пуно проблема. Све је у реду када је машина исправна и када пацијенти умеју да испрате упутства која им она даје. Проблеми настају када им не врати кусур јер нема ситан новац (а то се обично, као по правилу дешава ноћу), или када неко нема књижицу или пара или је неписмен за мађарски језик (као што сам, на пример ја). Тада настаје нервоза јер проблем не може да се реши истог момента, а исход се разликује од случаја до случаја. Пацијенти се жале заштитинику својих права, а трајног решења за њихове проблеме нема. А и запослени су незадовољни, ко зна због чега (о овим детаљима нисмо причали).

Ипак ми се чини да и ми незадрживо идемо истим путем.

У мом окружењу се често прича о проблемима да се добију нова документа, о чипованим личним картама, пасошима, псима. Сви су у страху од прислушкивања телефона, фиксних и мобилних, од контроле компјутерске поште.

На послу су нам руководиоци све претворили у бројке: број пацијената, посета, број упута, налога, рецепата, вредност написаних рецепата, плата приказана у виду коефицијента, броја који је крајњи резултат израчунате капитационе формуле, и који не може да буде значајан, ма како и колико радили, јер пара нема.

Да бисмо доказали квалитет и били акредитовани према европским препорукама и стандардима, бројимо пушаче. гојазне, дијабетичаре, хипертоничаре и остале оболеле од хроничних болести. И на послу нас чипују.

И све се ради према европском моделу и све због задовољства пацијената и све то много подсећа на туробни апарат из мађарске болнице, који стоји лево од улаза, узима књижице и новац уместо сестре, а анамнезу уместо доктора.

На њега бар не можемо да се љутимо кад се поквари и остаје нам тада једино да чекамо да ујутро дође информатичар и поново га оспособи за здравствену делатност. Дотле ћемо ваљда да преживимо.

Према јавним оценама, код нас се у здравству све одвија према плановима и пројектима.

Дакле, “Србија незадрживо срља у напредак!”

http://blog.blic.rs/450/NE-UBACUJTE-KNJIZICE-SESTRA-JE-U-KVARU