СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ: МИСЛИ О БОЖАНСТВЕНОЈ ЛИТУРГИЈИ ...Литургија и, уопште, Богослужење наше Православне Цркве, било празнично или свакодневно, нарочито празнично, ставља нас у најживљу везу са Главом Цркве Господом Исусом Христом и с Пречистом Владичицом Богородицом, са небесним невештаственим Силама анђелским и са свима светима, које ми непрестано прослављамо, благодаримо, молимо за заступништво, за помиловање, за помоћ; Господ је рекао: ево ја сам с вама у све дане до свршетка века (Мт. 28, 20).
Присуство свога владике и Бога ми нарочито осећамо у Богослужењу и по преимућству у Литургији, у којој се ми на најбитнији начин сједињујемо са Њим у причешћу Св. Тајнама Његовим.У току годишњег круга времена Господ као да се сваке године рађа пред нашим очима, обрезује се, сусреће Га у храму Симеон, крштава се, излази на проповед свету, чини чудеса, претрпљује завист и непријатељство од књижевника, фарисеја, првосвештеника, страда, умире на крсту, бива погребен, васкрсава, узноси се на небо, шаље Светога Духа неверујуће у Њега. *** Како се близу један до другог налазе и небожитељи и земљежитељи, и Божија Мајка и сви свети, и сви ми православни хришћани, када се врши божанствена, свемирна, свеудружујућа Литургија! Боже мој, какво прерадосно, животворно општење! *** Нека никог не саблажњава једнообразност службе, тј. Литургије, то што је у њој увек једно и исто, него нека сваки православни хришћанин ушима и срцем проникне у дубину Литургијине садржине, – увисину, у дубину, ширину и дужину љубави Божје, јављене грешном свету, који пропада у гресима; нека помишља о бескрајно великој жртви, коју јеИсус Христос улицу Свом принео Оцу Небесном за грехе света; нека осећа како је Бог заволео свет, давши Сина Свог јединородног; нека се диви чуду оваплоћења Сина Божијег, обожења нашег кроз Њега, и неки је вечно благодаран Господу, и нека на љубав одговара љубављу пламеном, чврстом, као апостоли, јерарси, мученици, преподобни. *** Вршећи Литургију са страхопоштовањем и чистим срцем, могуће је и треба се чврсто надати да ћемо кроз њу измолити у Бога све што је потребно за душе наше и тела: отпуштење грехова, здравље и спасење и у свему добар успех живима, и милост Божју, отпуштење грехова и упокојење са светима свима онима који су у вери, покајању и нади на вечни живот преминули. Литургија је свемоћна, сведејствујућа, јер замислите, каква се жртва нањој приноси?– Сам јединородни Син Божји. А када Бог Сина Свог јединородног не поштеде, како дакле да нам с Њим све не дарује? (Рим. 8, 32). Апостол недоумева, како може бити друкче. Свештеници свете православне Цркве, чврсто дакле знајте и памтите,какво је урукама вашим средство за умилостивљење Бога према свима људима, према целом свету, јер је то – жртва свемирна, и старајте се да Литургију увек вршите са пламеним духом, узвишеним умом и срцем, одбацивши свако житејско попеченије. О, како бескрајно скупоцену, страшну, небесну и наднебесну Жртву ви приносите, дивну и страшну самим небесним силама. Молите крепко Господа, да би достојно вршили ту чудну тајну. *** Корист од Литургије, која се врши са пажњом пуном страхопоштовања, неизмерна је не само за сву Цркву Православну, већ и за сву васељену, за све људе свих вера и вероисповедања, јер се бескрвна жртва и молитве приносе Господу и за сву васељену: због вршења Литургије Господ дуго трпи сав свет и милује сав свет, дарујући му изобиљем плодова земаљских, успехе у наукама, уметностима, у земљорадњи, у домаћинству, милујући не само људе, већ и животиње, које служе човеку. О Литургијо чудна, Литургијо свемирна, Литургијо божанствена и боготворећа!... И ја многогрешни, за све дане свога благополучног живота дужан сам само Литургији, која свакодневно ходатајствује и за мене уздисањима неисказаним Духа Светога. Амин. превод: Отац Јустин |