ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У МАНАСТИРУ ШИШАТОВАЦ Преславни празник Преображења Господњег свечано је прослављен и у манастиру Шишатовац. Светој Архијерејској Литургији, коју служио Његово Преосвештенство умировљени Епископ рашко-призренски Г.Г. Артемије, уз саслужење настојатеља манастира јеромонаха Варсануфија, јерођакона Дамјана и јерођакона Матеја, присуствовао је један део избеглог монаштва и велики број верника из свих крајева Србије.
Већина верника се на Светој Литургији сјединила са Христом кроз Свету Тајну Причешћа. Након Свете Литургије Владика Артемије је извршио преображенско освећење грожђа. У својој проповеди Владика је говорио је о чудесном преображењу Господа на гори Тавору и потреби нашег преображења од грешних у свете, од пролазних у непролазне, од смртних у бесмртне (звучни запис, видео запис и транскрип беседе доносимо у прилогу ). Празнично славље је настављено у манастирској гостопримници где је манастирска братија приредила послужење за све присутне. По обичају, у гостопримници су се певале богомољачке песме а Владика се том приликом још једном беседом обратио верном народу (видео запис и ове беседе налази се прилогу). Нахранивши тако душе верних небеском храном молитве, Светог Причешћа и речи Божије Владика је у миру отпустио народ Божији својим домовима. Тако је шишатовачка обитељ прославила Преславни празник Преображења Господњег, настављајући тако своју мисију у спасењу људских душа, таворски преображену доласком апостола вере, наде и љубави и косовског мученика – Владике Артемија под окриље њено. Транскрипт беседе Владике Артемија У име Оца и Сина и Светога Духа! Живот Господа нашега Исуса Христа, од почетка до краја, испуњен је предивним и преславним чудесима Божијим. Као што су и Његове Свете речи и Његова дела, која је учинио међу људима, за време свога боравка на земљи, испуњени благодаћу Духа Светога и имају трајну и непролазну вредност. Данас, браћо и сестре славимо један од великих празника Господњих, славимо Преображење Господа и Бога, Господа нашега Исуса Христа на гори Тавору. После три године проповеди међу народом јеврејским и чињењем чудеса и исцељењем разних болесника, Господ је, приближивши се своме страдању на Голготи, знао слабост људску, знао је и слабост својих ученика, који су иако три године са њим провели и пратили и гледали све што је чинио и слушали све што је говорио, ипак су били људи, који се могу поколебати, који се могу уплашити и зато како кажу црквене песме, пре свога страдања Господ једном приликом узе три своја ученика, Петра, Јакова и Јована, изведе их на гору високу саме, на гору Тавор. То је негде тамо у Палестини, сада у Израелу, гора Тавор, на којој се Господ преобразио. И пред њима Господ се попео горе док су се помолили заједно Богу и он се тада пред њима показао у свој слави својој. Ученици су били уморни од пењања уз гору, што захтева један напор, па су мало и задремали. И Господ је тада показао Божанску силу своју, показао је своју Божанску природу пред њима и он је засијао јаче од Сунца на гори Тавору. Његово лице је сијало као Сунце, а одело било бело као снег. Ученици када су се тргли и пробудили, видели су свога учитеља у таквој необичној светлости и слави и попадали су ничице на земљу као мртви, како каже у Светом Јеванђељу и видели су да са Њим на гори Тавору стоје и разговарају два старозаветна светитеља, два велика пророка, пророк Мојсије и пророк Илија. Тада Петар у усхићењу своме каже Господу: Господе, добро нам је овде бити, добро се овде осећамо у твоме присуству, него да направимо овде три сенице, једну теби, једну Мојсију, једну Илији и да ту останемо. Зашто је то Петар предлагао браћо и сестре? Чуо је о чему су разговарали старозаветни пророци са Господом Христом. Разговарали су о ономе шта треба да се збуде са Господом, о Његовом страдању, о Његовом распећу, о Његовом погубљењу на Голготи. Петар се тога уплашио и зато је рекао добро нам је овде бити, да ту и останемо, шта ћемо овде међу људима, који ће да те разапну и да те муче, него да останемо овде. Ал' каже Јеванђеље да Петар говораше не знајући шта говори, зато што не зна промисао Божији, незна икономију Божијега спасења рода људскога, незна да је страдање Господа Исуса Христа било потребно ради исцељења и спасења свих људи, целога рода људскога од греха, смрти и ђавола. И док то Петар говораше, један сјајан облак заклони пророке Мојсеја и Илију и они се узношаху на небо, а из облака се чу глас: ''Ово је син мој љубљени, њега послушајте''. Слично као на Богојављању када се Господ крстио у реци Јордану. И тамо се чуо глас из облака: ''Ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи''. А сада то исто говори отац небески, говори за свога сина Господа Христа, говори апостолима, али и свима нама: Ово је син мој љубљени, њега послушајте, у свему, у свачему што вам каже, онако како је Света Богородица рекла, оним слугама у Кани Галилејској, када дођоше и рекоше - нема вина, гостију много, вина нема, домаћин ће да се обрука, шта да радимо? А Света Богородица, која је била ту на свадби, са сином својим, рече слугама: ''Све што вам Он каже, учините. Све! Немојте нешто учинити, а нешто не учинити, него све што вам каже учините''. И шта учини? Господ тада рече слугама: ''Напуните ове судове са водом, обичном водом''. Благослови и постаде вино, боље од онога што је имао домаћин. Тако и сада Отац говори на гори Тавору, исте те речи понавља: ''Њега послушајте, све што вам каже учините''. А шта нам говори Господ браћо и сестре? Говори нам оно што је потребно ради нашега спасења, ради вечнога живота, ради Царства Небескога. Зато је Господ и дошао на земљу, зато је постао човек, живео са људима, учио људе, чинио чудеса међу њима, да их увери да је Он тај обећани месија, обећани спаситељ, кога је Бог обећао нашим родитељима, још у Рају, Адаму и Еви. И тада је обећао да ће доћи Син човечији, који ће их спасити. Ето и на гори Тавору, Господ је показавши своју Божанску природу, уверио своје ученике да је Он тај обећани месија, да је Он спаситељ рода људскога, да се не би ученици Његови, када дође време Његовог понижења, Његовог шибања и распињања, да се не би поколебали и отпали вером од Њега. Зато се Господ преобразио. И још нешто, Господ је својим преображењем показао и нама људима, да и ми треба да се преобразимо, јер Црква Божија на земљи управо ради тога је и саздана и створена од Господа Исуса Христа, да помаже људима на путу њиховог спасења. Да, у Цркви Божијој се преображавају од грешних у свете, од пролазних у непролазне, од смртних у бесмртне, да будемо као што је Господ наш Исус Христос рекао на једном месту, молећи се Оцу своме Небескоме за све ученике и све оне, који ће веровати у Њега. ''Оче, хоћу да оне које си ми дао, сви буду тамо где сам и ја''. Он се моли да будемо са Њим, не само у Његовом царству и Његовој слави, него да будемо са Њим у сваком моменту Његовога живота, да ми проживимо живот Његов у нама, да то спасење које је Он извршио постане наше, моје, твоје, свакога човека, јер само ако испунимо заповести Христове, ако живимо по Јеванђељу Његовоме, онда ћемо доживети и ми своје преображење и када дође време да одавде пођемо, а једнога дана сви морамо напустити ову земљу, која нас је отхранила и кренути тамо у наше назначење, кренути у живот вечни. Нека би дао Бог да нам молитвама Свете Богородице, којој је овај храм посвећен и свих Светитеља Божијих, који су Богу угодили до сада, да и ми проживимо живот свој, достојан свом звању и именовању, имену хришћанина, да и ми доживимо наше преображење и када дође време да се и ми нађемо у Царству Христа Бога нашега и да тамо са свима светима славимо чудесног Господа нашега Исуса Христа са Оцем и Духом Светим кроза све векове и сву вечност. Амин. http://www.pastirdobri.com/2010-04-10-22-09-16/494--2010-.html |