ЕПИСКОП ИГЊАТИЈЕ ВЕНЧАО КАТОЛИКА И ПРАВОСЛАВКУ ЈЕР ВОЛИ ШПАНИЈУ

- Љубав према Шпанији већа од љубави према Цркви-

 Поштовано уредништво,

Дуго смо размишљали да ли да вам упутимо ово своје писмо и замолимо вас да га објавите на вашем цењеном сајту. Питали смо се: зашто уопште писати о овој најновијој саблазни коју је учинио владика Игњатије? Ми ћемо и ово написати, као што смо и раније о његовим безакоњима писали, и шта ће бити? Ништа. Да ли постоји власт у нашој Цркви која ће овом човеку, који годинама систематски руши Цркву и квари веру, стати на пут? На жалост, не. Али, рекоше неки од браће: ако ми ућутимо, по речима Св. Теодора Студита, камење ће проговорити!

Од када дође у Браничево, овај човек не учини за Цркву и верни народ ништа добро, а почини много непоправљиве штете. Много је тога већ написано, па нећемо понављати оно што је нашироко познато. Овом приликом ћемо само дати кратак извештај о најновијој саблазни и безакоњу које је учинио, и покушати да, размотривши свете Каноне Православне Цркве, то безакоње раскринкамо.

Елем, еп. браничевски г. Игњатије обавио је 24. 7. 2010. године, у 17,00h,  у Великом Градишту, венчање младожење католика, Шпанца, и невесте православне Српкиње родом из Великог Градишта. Молби невестине родбине, да се противно канонима Православне Цркве обави чин венчања у православном храму, еп. Игњатије је с радошћу изашао у сусрет, изражавајући притом спремност да лично венча младенце, јер је младожења Шпанац, а он „воли Шпанију“ (како се изволео изразити), а и због тога што су га младенци лично „задужили“ (ове детаље ћемо прескочити, јер су за нашу причу небитни).

Најновије безакоње владике Игњатија, додатно отежава чињеница да је кума на венчању била младожењина мајка (по сопственој жељи), такође католкиња.

Пошто еп. Игњатије и његова новотарска сабраћа епископи каче каноне „мачку о реп“ (можда ће ускоро почети да их каче и бику о реп – Боже, опрости!), ово што пишемо и није ради њих и њихових следбеника. Ово пишемо зарад истине и ради оних који се одлучују на овакве поступке који су у директној супротности са учењем и правилима Православне Цркве. Јер у темељу оваквих бракова нема благослова Божијег, па макар на венчању учествовали сви епископи СПЦ.

А шта кажу канони?

Лаодикијски помесни сабор, у свом десетом канону, наређује следеће:

„Који Цркви припадају, не смеју равнодушно женити своју децу са јеретицима“.

Исти Лаодикијски сабор, у свом 31. канону, допуњује наведени десети канон:

„Ни са каквим јеретиком не сме се брак склапати или за такве давати синови или кћери, него напротив треба њих узимати, ако обећају, да ће (православни) хришћани постати“.

Ова допуна се односи на допуштање склапања мешовитог брака уколико неправославна страна (млада или младожења) обећа пред Богом у цркви да ће се обратити и постати православан хришћанин. Ако би, након склапања брака, исти заборавио на дато обећање, да ће се обратити Православљу, тада би се брак поништио, будући да је остао без основа, а тај основ је истинито обећање. Из овога се да закључити да је мешовити црквени брак једна пролазна појава која траје од закључења брака па до испуњења обећања, или до поништења брака, ако се обећање покаже као лажно. Ова установа врло је слична са установом допуштања јеретику да улази у Дом Божији - само ако обећа да ће се обратити Православљу. Напомињемо да ни младожења, а ни младожењина мајка, такође католкиња, нису дали обећање да ће се обратити Православљу при уласку у Дом Божији. Овде је посебно занимљиво што давање обећања јеретика да ће постати православан, обезбеђује једино присуствовање службама Божијим, а никако и учествовање у њима, или узимање на себе одговорности кумства, као што је овде случај, где је мајка католкиња кумовала своме сину католику на његовом венчању у Православној Цркви.

Наводимо одредбу 72. канона Трулског (Шестог) Васељенског Сабора:

„Нека не буде дозвољено човеку православноме да се сједини са женом јеретичком, нити жени православној да се венча са човеком јеретиком, а ако се открије да је ко тако што учинио, брак нека се сматра не ваљаним и незаконита веза нека се развргне, јер не треба да се меша оно, што се не може мешати, нити састављати са овцом вука, ни са Христовим уделом наследство јеретика; а ко преступи ово, што смо ми установили нека се одлучи...“.

Овај канон, дакле, забрањује склапање мешовитих бракова уопште. За оне који буду склопљени наређује да се таква веза „развргне“ као незаконита, а они који склопе мешовити брак има да се одлуче. Канон не разматра могућност давања обећања као услов за склапање мешовитог брака. Оци ћутањем о томе исто одбијају из разлога бројних злоупотреба.

Што се тиче канона Православне Цркве, дакле, ствар је потпуно јасна.

Поступак еп. Игњатија, ма колико да је безакон и саблажњавајући, није изненађујући. Јер се од кривоклетника може све и свашта очекивати. Еп. Игњатије је на хиротонији дао заклетву (као и сви остали епископи), коју је, овог пута, због „љубави према Шпанији“ погазио. У тој заклетви, између осталог, каже се:

„Примам и прихватам светих Седам Васељенских Сабора и све Помесне Саборе које Свети Оци прихватише и потврдише, а који су сви сабирани ради очувања православних догмата Цркве. Исповедам све одредбе праве вере, које су они у разна времена, вођени просвељутућом благодаћу Пресветога Духа, изложили.

Примам и све свештене каноне које саставише Блажени Оци и предадоше их Цркви, на украшење Свете Цркве Христове и на добар поредак нарави, то јест на богоугодно хришћанско црквено живљење, делање и понашање, сагласно Апостолским предањима и смислу Јеванђелског божанског учења.

Стараћу се да по њима управљам служење које ми је Божијом вољом предано у наслеђе и да по њима учим сав поверени ми у духовно пастирствовање свештени Клир и изабрани Народ Божији.

Исповедам као веома важно да чувам и држим јединство вере православне свезом мира црквенога, и да све оно што Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква Православна прима и догматски исповеда, то и ја примам и верујем и исповедам; ништа не додајући, ништа не одузимајући, ништа не мењајући ни од Догмата ни од Предања, него чврсто стојећи у њима и све то са страхом Божијим и добром савешћу учећи и проповедајући; а све што она осуђује и одбацује као учење туђе Јеванђељу, то и ја одбацујем и сасвим одгоним од Стада Христовог.“

Међутим, „епископу љубави“ „љубав“ је изнад канона и догмата, изнад Отаца и Сабора, изнад Предања и Писма, изнад јединства вере православне, изнад Цркве, изнад Христа, јер он је, по сопственом сведочењу, Христос! (Боже, опрости!)

Суштина новотарства у СПЦ сажима се у речи „љубав“, али ово није љубав о којој говори Господ Христос, о којој су проповедали Апостоли и благовестили Оци; ово је љубав плотска, сентиментална, бљутава, лицемерна, лажна... То је љубав какву, по речима Апостола Љубави, Св. Јована Богослова, хришћани не смеју имати: „Не љубите свијета ни што је у свијету. Ако неко љуби свијет, љубави Очеве нема у њему; јер све што је у свијету: похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од свијета“ (1. Јн.2,15-16).

Но, „...свима нам се ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини,  било добро или зло“ (2. Кор. 5,10).

Браничевски борци за веру

Напомена Уредништва сајта:

Као неоспорни докази истинитости неведеног у тексту који смо пренели, достављени су нам фотографије и видео запис са венчања које је обавио Еп. браничевски Игњатије. Међутим, ми ћемо их нашим посетиоцима и православној јавности презентовати једино у случају крајње неопходности, пошто се на фотографијама и видео запису виде и особе које су, уместо да буду поучене и спречене у чињењу греха, поступком Еп. Игњатија доведене у заблуду и уведене у грех. Такође, с обзиром да смо у поседу неоспорних доказа, допустили смо потписивање овог текста без навођења имена и презимена аутора, како би исти били заштићени од прогона који би, сасвим сигурно, уследио.