header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Службено сви сумњиви?
Службено сви сумњиви? Штампај Е-пошта
четвртак, 25 септембар 2008
У ЈАВНОСТИ СЕ ПОДИГЛА ПРАШИНА ЗБОГ ДЕТАЉА ИЗ ЗАКОНА
 О ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ
 
СЛУЖБЕНО СВИ СУМЊИВИ?

ImageОмбудсман поднео 15 амандмана на предложени закон зато што постоји могућност да се „у вишем интересу“ укине заштита података о грађанину. Измене имају широку подршку, а из тужилаштва поручују да се увид односи „само на преткривични поступак“

           БЕОГРАДА - Посланици Скупштине Србије расправљаће ускоро, можда и наредне недеље, о предлогу закона о заштити података о личности. У каквом ће облику тај текст бити усвојен зависи од воље предлагача (Владе Србије) и посланика да уваже бројне примедбе које су на тај закон стигле. Најгласније су оне које су поднели Саша Јанковић, републички заштитник грађана (омбудсман), и Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, који је и задужен за надгледање његовог спровођења.

Тај закон је један од оних које наша земља треба да усвоји како би дошла на белу шенген листу.

Право на копију

Предлог закона припремила је претходна влада, а нова је вратила у скупштинску процедуру у неизмењеном облику. У закону је посебно уређен поступак за обраду нарочито осетљивих података, у које спадају подаци о националној припадности, раси, полу, вероисповести, политичком или другом уверењу, синдикалном чланству, здравственом стању, примању социјалне помоћи, жртви насиља, осуди за кривично дело и сексуални живот. Особа чији се подаци обрађују може да захтева обавештење о извору података о себи и сврси прикупљања. Може тражити копију, аудио, видео и дигиталну, као и брисање уколико није јасна сврха обраде или је урађена на недозвољен начин. Но, та права могу бити ускраћена уколико би њихово давање озбиљно угрозило националну и јавну безбедност, привредни или државни интерес.

Прикупљени подаци достављају се поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који успоставља и води Централни регистар, а могу се износити из Србије у државу чланицу Конвенције о заштити лица. Уколико га посланици усвоје, закон ће се примењивати од 1. јануара идуће године.

Повереник за информације Родољуб Шабић огласио се одмах нагласивши да предлог „садржи и поједине одредбе које могу представљати основ за ревитализовање, па чак и потпуно изигравање заштите података о личности“.

- То се, пре свега, односи на одредбу става 2 члан 45 која, поред осталог, предвиђа могућност да се, од стране органа безбедности, из врло „растегљивих“ разлога, органу надлежном да обезбеђује заштиту података о личности може ускратити могућност увида у те податке, збирке података, документацију, па чак и просторије - каже Шабић. Он додаје да се „прокламује заштита, а онда некоме оставља могућност да на основу неке сопствене процене ту заштиту отклања“.

Да би се такве и сличне могуће „злоупотребе“ спречиле, републички омбудсман Саша Јанковић поднео је скупштини 15 амандмана на предложени текст закона.

„Само да виде“

- Није у питању никакво избегавање заштите интереса националне безбедности. Напротив, али у таквим ситуацијама мора постојати ефикасна и потпуна заштита права грађана - каже Јанковић и додаје да се нада да ће влада доћи до закључка да су амандмани квалитетни и да ће се са њима сагласити.

Снежана Маловић, министар правде у Влади Србије, сагласна је са омбудсманом Јанковићем да је неопходно унапредити поједина решења из предложеног закона, а њено министарство припрема низ мера, којима ће бити створени услови за поштовање права грађана, које им гарантује Европска конвенција о људским правима.

Са друге стране, Томо Зорић, портпарол Републичког јавног тужилаштва, сматра да је неопходно и сврсисходно да закон ограничи приступ информацијама у случајевима националне и јавне безбедности, као и истражног поступка за кривична дела.

- Веома је важно, неопходно и сврсисходно да у предложеном закону који је у скупштинској процедури остане члан 45 који се односи на права приступа и увида у податке повереника за информације од јавног значаја. То ограничење је неопходно јер штити јавну и националну безбедност, одбрану државе и преткривични поступак који се тиче истраге и гоњења за кривична дела - каже Зорић.

Подршку амандманима омбудсмана упутило је и Независно удружење новинара Србије, Транспарентност Србија и друге невладине организације.

Аутор:

Љиљана Миленковић

 http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/drustvo/glas-javnosti-25-09-2008/sluzbeno-svi-sumnjivi

  +++

Напомињемо да се и Српска православна црква укључила у дебату о Предлогу закона о заштити података личности. У циљу обавештавања посетилаца нашег сајта о овом важном питању, указујемо и на стручни извештај који је урадио правни тим Архиепископије београдско-карловачке из области елекронске приватности.

Уредништво сајта 

 

+++

 ДОПРИНОС СПЦ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ О ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

          23. септембар 2008 - 11:43

         Одговарајући на позив заинтересованим институцијама нашег друштва да се укључе у плодну дебату о Предлогу закона о заштити података о личности, Центар за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој даје на увид јавности стручни извештај урађен од стране свог правног тима из области електронске приватности. Извештај Центра на 10 страна А4 PDF формата, са конкретним решењима, изменама и допунама чланова Предлога закона, можете преузети на званичном сајту СПЦ.

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 69 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.