Народ светосавски

Његовој светости патријарху српском г. г. Иринеју

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ваша Светости,

Последњих месеци сведоци смо беспоштедне  и све агресивније  кампање којом се најављује организовање тзв. „параде поноса“ у главном граду наше отаџбине. Као што сте засигурно упознати, „парадом поноса“ назива се јавно дефиловање и бесрамно промовисање мужеложништва (хомосексуализма) – содомског греха, који по Светом Јеванђељу и учењу Светих Отаца разара душу и тело и као такав је осуђен на пакао. 

Кад је стварао свет, Господ наш је створио мушко и женско и заповедио је: „Рађајте се и множите.“ А какво рађање и множење може да проистекне из неприродног блудничења истосполних особа?! О овом греху Свети Јован Златоуст каже: „Мужеложници (хомосексуалци) су гори од убица јер убица одваја душу од тела, а овај погубљује душу заједно са телом. Ма који грех да узмеш, ниједан неће бити раван овом безакоњу.“

Насупрот Светом Јеванђељу и Светим Оцима, организатори ове тзв. „параде поноса“, као и они који ово срамно окупљање подржавају, као своје главне аргументе истичу нове светске и европске „вредности“, које се морају прихватити зарад „цивилизацијског искорака“, „прогреса“ и уласка у Европску унију.  Ми питамо: „Какав то прогрес представља јавно испољавање изопачености и настраности које произлазе из сексуалних девијација?! И да ли нама треба Европа која прихватање тих хомосексуалних настраности представља као највише друштвене вредности?!“ 

Даље, у својим обраћањима ти исти заговарачи „нових погледа“ наводе људска и мањинска права, иза којих се, у ствари, крије само терор мањине над већином. Јер док једна мала мањина хоће гола и полугола да шета улицама нашег главног града, дотле огромна већина нашег становништва, а то су нормални и породични људи, мора да се склони са улица како они и њихова деца не би били саблажњени. Такође, овде је очигледно да се под плаштом демократије и заштите људских права, у ствари, промовишу одређене настраности и накарадне идеологије појединих група стране нашем народу, док се праве, традиционалне вредности гурају у запећак.

И ко даје највећу подршку организовању једне овакве параде у Србији? Највећу подршку дају управо оне земље (чланице ЕУ) које су прве признале и подржале покушај отимања дела наше земље кроз признање нелегалног проглашења независности Косова и Метохије. То нам довољно говори о њиховим добрим намерама и по овом питању. Стога није за чуђење најава на званичном интернет сајту организатора ове хомосексуалне  параде о паљењу државне заставе Србије, као ни њихов јавно изражен став да је Косово и Метохија само „комшија“ Србији. 

Ваша Светости,

људи са полним девијацијма (хомосексуалаца и лезбејки) свакодневно расте, док је број новорођених из дана у дан све мањи. Изузимајући веома мали број оних који су рођени са хормоналним поремећајима (хермафродити и сл.), горњи податак нам јасно говори да се човек не рађа као такав (настран и полно девијантан), већ да то постаје временом и превасходно под утицајем нарушеног морала у друштву. Листа жеља хомосексуалног лобија се шири. Данас „парада поноса“, а сутра истосполни бракови, усвајање деце или њихово добијање преко мајке или оца донатора и ко зна где је томе крај

Ми православни хришћани заједно са свим људима који живе на овим просторима, без обзира на верску и расну припадност, треба да градимо здраве међуљудске односе и унапређујемо друштвене вредности које су у складу са моралним и људским начелима и које ће свима нама данас и деци нашој сутра омогућити миран живот достојан човека.

Водеће институције у нашој држави морају јасно да се одреде и да кажу који су њихови приоритети. Да ли је то подршка рађању и стварању здраве и социјално стабилне породице или је то подршка оним групама које заговарају настране полне девијације и блудне изопачености. Свакодневно слушамо о катастрофалним подацима који говоре о изумирању нашег народа, о паду наталитета, о веома малом броју нових бракова, о неспремности младих да заснују породицу. Па се питамо каква подршка браку и породичним вредностима може да проистекне из друштва које у исто време дозвољава јавну промоцију настраности и блудних изопачености.

Једно са другим не може!

У складу са горе реченим, ни Српска Православна Црква по овом изузетно важном питању не може бити ни неутралана, ни млака тј. поставити се тако да све остане на некој благој осуди, а без конкретног чињења и захтева за забраном промовисања ових настраних и изопачених „вредности“.

Сведочанство о томе како пролазе млаки налазимо у Откровењу, где Христос заповеда јеванђелисту Јовану да напише цркви у Лаодикији: „Знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих."

А у својој беседи на Видовдан 1948. године о неутралнима Свети Владика Николај каже: „У једном времену као што је наше, када се води гигантска светска борба између вере и безверја и када организовани атеизам устаје свим снагама против Христа, против 10 Божјих заповести, против породице, душе и човекољубља, и то не само у комунистичким државама већ и, више или мање, у свим земљама - неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи, а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: „Ко није са мном, против мене је." Они, који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.“ Даље каже: „Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа. Вековима борећи се за истину  вере, за слободу и за правду, српски народ постао је веома осетљив у погледу ове три неопходности за достојанствен живот појединаца и друштва, тј. вере, слободе и правде.“

Ваша Светости,

Наша Црква има пуно право, моралну обавезу и пастирску дужност да недвосмислено и јасно и у складу  са Светим Оцима заштити своје вернике и породице. Стога ми сви доле потписани, као чланови Српске Православне Цркве и овце стада чији сте Ви пастироначалник, умољавамо Вас да тражите од надлежних државних органа и градских власти забрану одржавања „параде поноса“ у нашем главном граду. 

Одлука наше Цркве и Вас као пастира стада светосавског да у име Христа и испред пастве своје осудите и тражите изричиту забрану за овакво настрано окупљање не треба да буде тешка, јер светли пример имамо у недавном поступку наше сестре Руске Православне Цркве, која је јасно и недвосмислено подржала забрану одржавања овакве исте параде у главном граду Русије Москви. На тај начин Руска Православна Црква је поручила својим верницима и властима шта мисли о оваквим накарадним и изопаченим „вредностима“, без обзира на оптужбе, претње и уцене које су стизала са запада.

У Светом Јеванђељу Господ каже апостолима: „И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за свједочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе“ (Мк. 6.11). А шта нам као послушање поручује Свети Апостол Павле у својој посланици Коринћанима: „Писах вам у посланици да се не мијешате са блудницима … И избаците злога између вас самих … Или не знате да неправедници неће наслиједити Царства Божијега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници...“

Да ли одбијањем да се послуша свети апостол Христов и прихватањем јавне промоције содомског греха на својим улицама, Београд, а онда и цела Србија не преузимају на себе улогу оног града за који Господ каже да ће му на дан Страшног суда бити теже него Содому и Гомору, а зашто ћемо и ми данашњи сносити одговорност.

Уколико се сви они који би да организују или подрже ову параду оглуше о захтев Српске Православне Цркве и њених верника, онда наша Црква треба јасно јавном АНАТЕМОМ да се огради од свих њих и њихових (не)дела и да тако заштити од проклетства и себе и свој верни народ, а нека би једини судија свима био само Господ!

Амин!

Ваша Светости,

Данас сви ми, Црква, народ  и држава, стојимо пред историјским избором – да се окренемо Србији устројеној по старом јединоспасавајућем светосавском обрасцу или да се одрекнемо свега тога и кренемо путем неодрживог устројства где су антихришћанске вредности основна мерила и модели живљења и да тако осудимо себе, своју веру и свој народ на потпуно уништење!

Молећи се Богу да нам будете часни, здрави, дуговечни и да правилно управљате речју истине Божје и бродом Цркве светосавске, молимо Ваш архипастирски благослов.

На дан Светог Пророка Илије Громовника  2010. године, Србија

Србски светосавски народ сабран око мајке Цркве!

+++

Помози Бог, Љубљена браћо и сестре у Христу, богомољци!

Сведоци смо свакодневних пораза које доживљавамо ми народ Господа Победитеља и потомци победника Светих Симеона и Светог Саве, Милутина,  Душана и Лазара. Зашто нам се то дешава? Зато што или битке не водимо ми  или у име наше битке предводе људи који се Богу не клањају и Светим Србима не моле. Крајње је време да и ми, деца Светог Саве и Светог Николаја, изађемо организованије у јавност и укључимо се у токове данашњих дешавања у Отаџбини, односно у борбу против зла, у борбу за Светосавље. И то по нашим православним правилима – правилима светих нам предака. Непријатељ је један – онај непомјаник. Он има многе себи потчињене. И сви они су противници  Христу и хришћанским вредностима. Има много група, јединица које воде рат против православних на многим пољима. Користе сва средства дана им кнезом овога света. Зато у наше  битке ми морамо ући промишљено. Кад кажемо промишљено, значи паметно и мудро, а не лукаво и кварно. И само са потпуном вером да сваки исход битке је на наше спасење јер је све по Божјем промислу. Важно је добити прву битку. И зато ми за своју прву битку морамо одабрати оно поље где можемо однети победу. Да бисмо добили ту прву битку, морамо одабрати оно поље где можемо очекивати и добити подршку најширег слоја нашег народа, верујућих и неверујућих (а сутра верујућих).  Морамо избећи унутар србску борбу! Непријатељ у овој првој бици мора бити противник свим хришћанским вредностима и свим Србима, тј. противник који долази извана, којег нико не воли, ни верни, ни неверни, ни новотарци, ни традиционалисти, ни Артемијеви, ни синодови, ни леви, ни десни. Онај кога, без обзира на своје тренутно духовно стање и политичко определење, човек Србин не воли и сигурно је против њега. Ми морамо добити подршку сваког Србина који ће ради познатог србског става по овој ствари, али и србског ината бити против те „ствари“ и самим тиме за нашу светосавску ствар. Најважнија ствар је да том борбом хоћемо да угодимо Богу и Светим Прецима, а помогнемо себи и ближњима. Да не дужимо. У нашем главном граду хоће да организују тзв. „параду поноса“, тј. параду на којој ће се промовисати накарадне вредности и хомосексуални блуд. До сад су се многе групе и организације, неорганизовано или организовано, али засигурно искрено србски и храбро супротстављале овој паради изопачености. Време је да се сви ми, православни и светосавни, организовано укључимо у ову борбу.

План је следећи:

1. Писмо. Написати и предати писмо Патријарху србском Иринеју где се умољава да тражи од власти забрану одржавања параде мужеложника. Уколико организатори и они који подржавају ту параду срама не учине по молби СПЦ, да им се изрекне АНАТЕМА!

2. Подршка народа писму. Да би писмо имало снагу, морамо да кренемо у акцију прикупљања потписа подршке писму (нека врста петиције). До сад смо имали доста негативних искустава око петиција, али је то превасходно било зато што су се оне мање-више или увек, на неки начин, односиле на унутрашњу борбу, па је многи неупућен народ био подељен и неодлучан. По питању хомосексуалаца сви, верни и неверни, су у огромној мери против.

3. Активности. Не бити статичан. Треба ићи и проповедати, ширити причу у народу. Овде треба да своју проповед и активност усмеримо против промоције болести и настраности која је усмерена на све Србе и која долази изван Отаџбине. Своју активност на терену треба да направимо не тако да само поставимо пунктове за скупљање потписа већ да будемо у покрету по свим епархијама СПЦ. Да се крећемо по градовима, селима, насељима, по ресторанима, по превозима, кафићима, свим јавним местима, једноставно да речју  и одлучношћу вучемо народ на потпис. Потребно је то да радимо на тај начин јер је народ у нокауту и морамо да га пробудимо. Треба да  укључимо кумове, рођаке, пријатеље, комшије, појединце које знамо у сваком месту. Укључивање ближњих ће бити од велике користи поготово кад већ буде један одређен број потписника. Како већ рекосмо, нада је да ће подршку дати сви, и леви и десни и дијаспора и навијачи и породични људи и млади, стари, новотарци, традиционалисти.  Све листе са прикупљеним потписима скениране можете слати на следећу мејл адресу: Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели. . Такође, у неколико наредних дана бићете информисани о местима где се листе са прикупљеним потписима могу предавати по градовима, а биће могуће да се потписи подршке прикупљају и путем интернет петиције. Ипак је најважнији наш удео, труд и наша жртва да што више нашег рода придобијемо за подршку.

4. Тело за координирање (одрађено). Не губећи времена, формирати радну групу, тело које ће пратити и координирати целу ствар на нивоу Отаџбине. Предлог је група од пет до седам људи (на нивоу Отаџбине) која би се временом и по потреби могла проширити. Групу треба да чине људи од поверења који су слободни од свакодневних послова и обавеза да би, по потреби, могли да путују и раде на овој ствари. У групи треба да буду и људи који одређену информацију могу брзо и квалитетно да уреде како би ишла у јавност, богобојажљиви лекар који ову болест може да представи ширем народу, верни правници који ће појаснити правни (не ЕУ) аспект и исправност наше акције. Затим људи који се добро сналазе у конткату са људима. Код једног духовника наше СПЦ чланови групе да се исповеде (и причесте) по питању светасавског и националног опредељења. 

5. Резултат. Нада је у Господа. Наше је да учинимо по савести нашој и све оно што је у нашој моћи, а  какав одговор ћемо добити – нека свако испита себе и своје стајање пред Свeтим Савом и данас и у дан страшног суда. У сваком случају ми нашим честим православним захтевима, ка СПЦ, ка држави, и против никог –већ за, морамо да вршимо притисак, који ће једном да прође. Браћо и сестре, њих је 2 одсто и кроје нам судбину, законе, школство,  уносе западњачке антијеванђељске и противсветосавске вредности у Србију и ту неће бити крај. Срба, обичног народа који је против ових настраности је бар преко 90 одсто. Тај народ мора да се пробуди. То може само Господ ради молитава Светог Саве и свих Светих Срба, али и због чињења нас данашњих Срба! Ово је само прва наша заједничка и осмишљена битка од многих које треба да поведемо и добијемо, уз Божју помоћ.

За Светосавље!   

Контакти:

Србија: +381 65 66 58 044

Србска:+387 66 400 108

Мејл:  Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели.

Доле је линк за интернет петицију.

http://www.gopetition.com/petition/38660.html