header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРЕТРАГА
"Руски весник": Сећање на митроп. Августиноса Кандиотиса Штампај Е-пошта
четвртак, 09 септембар 2010

„Руски весник“

 Сећање на Августина (КанТиотиса) - најпоштованијег грчког старца

 Ујутро, 28. августа 2010. године, у сто четвртој години живота, преминуо је свегрчки старац Августин (Кантиотис), умировљени митрополит Флорински. Сахрањен је 30. августа  2010. године у манастиру светог Августина у Флорини. Служило је 14 јерарха Грчке Православне Цркве и архиепископ Охридски Јован, представник Српске Патријаршије. Било је присутно хиљаде верника свих узраста из разних градова Грчке.

О митрополиту Августину Флоринском „Руски Весник“ је већ писао (у броју 26 из 2007. године, у мом чланку „Сто година борца против папизма“). Хтео бих, тада реченоме, штошта  додати. Тешко је издвојити оно најглавније. Са одласком владике Августина, минуо је век великих потреса – XX век.

Највећи утицај на личност владике Августина (световно име Андреј Кантиотис), највероватније су оставили родитељи. Његов отац, Никола Кантиотис, био је трговац, а мајка Софија учитељица. Родитељи су живели на селу, на омаленом острву Парос, које је припадало великом архипелагу Кикладских острва Егејског мора.

Парос је био слика мале отаџбине, иза које је касније израсла велика отаџбина, Грчка, коју је Андреј Кантиотис, изгледа, пропутовао уздуж и попреко. Школовао се у сеоској школи на Паросу, затим на острву Сирос. Са највећим успехом завршио је Богословски факултет на универзитету у Атини и после тога се вратио да помаже својој мајци, учитељици, која је већ била напустила Парос и радила у школи на острву Јос.

Монашки постриг, са именом Августин, прима 1934. године, бива рукоположен за јерођакона, па протосинђела (помоћник митрополита), далеко од родног места, у централној Грчкој. Пре него што је 1967. године постао митрополит, владика Августин је служио у разним епархијама, не наилазећи увек на разумевање локалних епископа. Проповедао је у Атини, и то тако успешно да су 60-их година почели да рачунају на њега у Светом Синоду.

Августинов карактер, независан, ватрен, чврст – није га довео до тихе келије, него га је звао у борбу, која тражи делање. У том смислу, не може се рећи да је старац Августин био ученик тог и тог старца, из манастира Н. Познавање парохијског живота, дуготрајан рад у библиотекама, изучавање Светих Отаца, брига за судбину земље, -  све то је од њега створило непоновљиву црквену личност.

Преживео је нацистички терор у годинама Другог светског рата, чудом сачувавши живу главу. Он је касније, у једној својој проповеди, упоредио свештенике и епископе са стражарима. И, при томе, питао: да ли су, у ратним годинама, сви ти стражари били на месту, да ли су сви испунили патриотски дуг у борби са непријатељем?

Уочавајући настраности послератног живота, Авугстин се није плашио да отворено, већ 1949. године, иступи против масонских ложа. Тада је то било довољно да те прогласе „левим“, у очима Американаца. Али, колико пута је владика Августин разобличавао комунизам и говорио са иронијом о несиромашној грчкој комунистичкој партији? Уопште, он се клонио партијашења и политичког позоришта. Он се није могао замислити на предизборном митингу у својству почасног госта, који расуђује о „духовном фактору“ и „молитвеном вектору“.

Међутим, увек се борио против јереси екуменизма. Владика је дијалог сматрао за најопаснији пут: уступци рађају уступке, и тако до бесконачности. Но, са сународницима, он се спорио, убеђивао их и бодрио.

Ја сам био сведок дирљиве сцене у Атини: аутомобили стоје на црвеном светлу и одједном неки човек брзо пролази поред аутомобила и нестаје. У сваком ауту (прозори су отворени) нашао се бесплатни примерак часописа „Хришћанска Искра“. Деведесетих година биле су то   новине са страницама формата А-3. Сваког месеца, без паузе, новине је издавао Августин Флорински, а делили су их монаси и мирјани.

Тих година, он је утро пут за још два месечна журнала - „Крст“ и „Труба Православља“, а делимично је утицао и на атинску газету „Црквена борба“. У епархији је било уведено  свакодневно радио обраћање, а недељом митрополит је наступао на државној радиостаници  Флорине.

Владика Августин је био међу првима који су схватили да Грке желе да навикну на наркотике. Прво су то били карневали, а онда беснила по дискотекама. Још док је био архимандрит, педесетих и шездесетих година, Августин је иступао против карневала. Када су Грчку увукли у Европску Унију (1981. године), и наркотици постепено постали познато зло, борио се са наркоманијом.

Детињство владике Августина протекло је у оним драгим, патријархалним временима, са многодетним породицама и обиљем цркава. Но, огромни људски губици, због малоазијске катастрофе 1922./1923. године, а после и нацистичког геноцида из Другог светског рата, вратили су Грчку уназад. Изгледа да је, уместо честе промене кабинета, требало учврстити породицу и стимулисати рађање. Али, уместо тога, да би се угодило буџетској равнотежи, рађено је управо супротно. Пропагирање „западног начина живота“, разарало је Грчку изнутра. Ако погледате периодичну штампу тога времена, коју је издавао митрополит Августин, видећете да чланака у заштиту материнства и против абортуса нема мање од текстова црквено-историјских и војно-историјских (о борби са Турцима и са папизмом, у разним временима).

Колико је митрополит Августин био у праву, када је повезао демографски проблем у Грчкој са утицајем тајних друштава! Сада, у 2010. години, „грчка“ влада, попуњена дипломцима англо-америчких универзитета, пристала је на кабалистичке услове „помоћи“ Европске уније. Уместо да објави банкрот и реско се избави од јата спекуланата, грчка влада узима нове зајмове за исплату претходних дуговања. Чак је и Аргентина, 2001. године, прогласила свој банкрот, променила 4 председника и добила отпис већег дела дуга. Западни банкари су 2010. године отписали огроман дуг тајанственог фонда у арапском емирату Дубаи.

САД, Италија, Енглеска, Немачка, живе са огромним спољним дугом, и само од Грка траже смањење плата, стипендија, пензија. Више није тајна да се планира продаја овог или оног грчког острва. Уједно су, како се прича, омогућили Турцима безвизни режим на нека острва. Чему то води? Грчку желе да обезљуде и населе емигрантима.

Додуше, Грчка за старца Августина никада није била земља „многонационална“ и „многоконфесионална“. Грчка је вечна наследница Византије и древне антике, земља православних Грка. Штета што се многи текстови митрополита Августина данас бојажљиво цитирају у „новој Русији“, због тихе либералне цензуре. Али, у Грчкој није било ни једног судског решења против било које његове књиге или чланка.

Митрополит Августин је управљао једном, Флоринском епархијом, 33 године (1967.-2000.) и он се саживио са том покрајином. И, премда је био стари митрополит, ни једном није учествовао у избору Архиепископа (првојерарха) Атинског и све Грчке. Зашто? Из више разлога. Хунта „Црних пуковника“ је 1974. године забранила митрополиту Августину да учествује у  раду Архијерејског сабора. И Архиепископа Серафима (Тикаса) (1974.-1978.) су изабрали без митрополита Августина. На грчком Архијерејском сабору може се гласати и такозваним „белим“ гласовима, без „да“ или „не“.

Хунта је толико мрзела митрополита Августина, да би чак и његов „бели“ глас њих доводио до беснила. Треба рећи да је, последњи главар хунте „Црних пуковника“, 87-годишњи Димитриј Јоанидис, 35 година преседео у затвору и недавно је умро, у августу 2010. године. Како су објавили у штампи - од „топлотног удара“. Владика Августин је надживео и Јоанидиса, што је неподношљиво за оне који се клањају египатској птици „Феникс“ - амблему „Црних пуковника“.

Треба нешто рећи и о заслугама Архиепископа Серафима. Пуковници су га поставили, затим су сели на оптуженичку клупу и распоредили се по ћелијама атинског затвора Коридалос. Серафим је решио да иде укорак са временом, приводећи са ретком хладнокрвношћу на заклетву демократе свих нијанси. Серафим је био паметан и није желео да му пребацују због  претходног пријатељства са хунтом. Због тога, он није прогањао због критике. Хоћеш да разобличаваш масонерију – разобличавај, на здравље! Ништа се због тога неће десити, нити оном који  разобличава, нити оном који се разобличава. Митрополит Августин је предавао реферат Светом Синоду о везама реда јерарха са масонским ложама. Реферат је саслушан, али се ништа није мењало.

Владика Августин је прочитао на заседању Светог Синода и други реферат – са позивом да се Грчка Црква врати старом календару, који је важио до револуције 1922./1923. године. Владика Августин је сматрао да ће повратак старом календару повратити јединство Цркве и нације. Истовремено, он је предложио да се разјасни, да ли је законито рукоположена већина старокалендарске јурисдикције.

Уверен сам да је митрополит био у праву. Прича се да међу старокалендарцима „новог таласа“, има велики број агената Запада и чак језуита „источног обреда“.

Упркос свему, сва здрава обраћања митрополита Августина остала су „глас вапијућег у пустињи“. Ето због чега он није дошао на Архијерејски сабор 1998. године. Владајући социјалисти гурали су Архиепископа Христодула, ватреног екуменисту, кога је истакла хунта. Све оно, на шта је Серафим затварао очи, Христодул је решио да угуши, у тихом савезу са „моћницима овога света“. Одмах су се појавили чланци у либералној штампи, да је владици Августину време да се пензионише. Архиепископ Христодул је, у октобру, 1998. године, дошао на Флорину да, као бајаги, обиђе митрополита Августина.

Изгледало је да је са оставком митрополита Августина, из јануара 2000. године, то питање било затворено. Међутим, старцу су нагрнули људи из целе Грчке и грчке дијаспоре. Христодул је умро 2008. године, заборављени су његови раскошни банкети и екуменистички пријеми. А старцу Августину, из године у годину, долазе по савет и благослов. Наравно, у Грчкој Цркви има доста митрополита који нису умешани у скандале - људи који „просто служе“. Но, народ их не примећује. Народу су потребна дела, а не игра у формалној „благочестивости“. Зато, можемо бити сигурни: око гроба старца Августина Флоринског, увек ће бити мноштво народа...

Н. Селишчев,

члан Руског Историјског Друштва

Са руског за „Борбу за веру“ превео:

Ранко Гојковић

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 09 септембар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 32 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.