На потезу црквено-судски тужилац

Грачаница, Београд - Секретар Епархије рашко-призренске (ЕРП) јереј Сава Шмигић изјавио је за наш лист да је случај свештенослужитеља који су ову епархију напустили без канонског отпуста, после недавног саслушања, предат црквено-судском тужиоцу, али да оптужнице против њих још нису подигнуте. Јереј Шмигић, иначе председавајући комисије Црквеног суда ЕРП која је саслушавала монахе, каже да рок у ком би црквено-судски тужилац требало да евентуално подигне оптужнице важећим црквеним прописима, није прецизиран.

- Монаси који су добили позив за саслушање, дошли су прошлог понедељка у манастир Грачаницу. Иако саслушање може бити и усмено и у писаној форми, где су позвани дужни да одговоре на сва питања која им Комисија постави, они су донели своју писану изјаву, која је заправо оптужница против СПЦ да их прогања. Чак су условили и предложили своја решења. Та њихова изјава је са извештајем Комисије прослеђена епархијском црквено-судском тужиоцу - објашњава јереј Шмигић.

Пред Епархијским црквеним судом на саслушању у Грачаници прошлог понедељка појавило се 16 од 17 позваних јеромонаха и јерођакона који су напустили ЕРП после саборске одлуке о трајном разрешењу управе дотадашњег епископа рашко-призренског Артемија и синодске забране да он и даље буде духовник монаштву ове епархије. Јеромонах Бенедикт, бивши игуман Светих архангела, изјавио је да није дошао на саслушање, јер није добио позив, али да се слаже са изјавом коју су остали монаси предали Шмигићу.

Монаси у саопштењу оцењују да је поступак у Грачаници личио на „надреалистичну мешавину удбашко-ислеђивачког понашања и испитног студентског рока“. Тврде да су од јереја Шмигића добили „питања одштампана на претходно припремљеним формуларима, на које је требало да, индивидуално, одговоре у писаној форми, читким рукописом, за време које је комисија одредила, после чега је требало да их гласно прочитају и потпишу“. Такође, наводе да им је било „строго забрањено да међусобно комуницирају или да се договарају и пишу оно што не садрже постављена питања“.

Монаси су одбили да одговарају на „упитник“ црквено-судске комисије, а у саопштењу објашњавају да су на основу Правила и поступка за црквене судове СПЦ припремили и предали своју заједничку писану изјаву-саслушање, која, како тврде „није никаква оптужница, него сагледавање ситуације и предлога за хришћанско разрешење“. Они сматрају да називање њихове изјаве-саслушања оптужницом у саопштењу Информативне службе ЕРП има за циљ „даљи притисак над избеглим монаштвом и њихово црквено-судско гоњење“, уз сумњу да је и пресуда већ донета. Медијима је достављена и њихова изјава-саслушање коју су упутили привременом администратору ЕРП и члану Светог архијерејског синода митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.

У тој изјави монаси изражавају жаљење што је митрополит Амфилохије „направио проблем не дајући им канонске отпусте“, а сада га „црквено-судски претреса и решава“. Позивајући се на каноне, они оцењују да је кривица за коју су оптужени „непостојећа, с обзиром на специфичне околности у којима су напустили своје манастире“.

Црквена судска правила

- Одредбама о поступку у кривичним стварима у Кривичним правилима СПЦ предвиђено је, између осталог, да „странке опште са судовима путем поднесака (у случају неписмености казивањем у записник“) и да се „нико не може казнити ниједном црквеном казном без претходног саслушања“. Процедуром је превиђено да после прикупљања потребних чињеница и доказа, надлежни архијереј проучава све списе и доноси одлуку да ли обуставља процес и изриче казне у својој надлежности или предмет даје црквеном суду на поступак. Уколико поступак има судски епилог, црквени суд, по пријему предмета, предаје списе црквеносудском тужиоцу да напише оптужницу.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/na_potezu_crkvenosudski_tuzilac_.55.html?news_id=199115