|
Михаило Перовић ВРАТОЛОМИЈЕ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА ИЛИ ЧИЈА ЈЕ ОВО ЕПАРХИЈА 
Човек стварно мора да буде много јак, у смирењу и трпљењу, па да не западне у гнев на оне који кажу да су нам Оци, а који нас на сваком кораку, јавно и тајно, разбаштињују од Светих Отаца наших, Светог Симеона Мироточивог и сина му Светог Саве I Архиепископа Српског. Бојим се да ја скудоумни не спадам у групу смирених и трпељивих, већ пре у групу окамењених међу вернима али понекада и камен проговара када људи заћуте.
Митрополит Амфилохије, самоназвани Архиепископ и Егзарх, синодопрокламовани Администратор Епархије Рашко-призренске Српске Православне Цркве управо на Косову и Метохији укида полако али сигурно све православно-српско. У свом раду је врло тактичан и бруталан у исто време. Тактичност му се огледа кроз заслађене говоре којима жели да сакрије сву бруталност према Владики Артемију и монаштву (које је кренуло за својим Духовником не прихватајући безпоредак, тј. неканоничност свега што се дешава са Управом Епархије Рашко-призренске Српске Православне Цркве) оптужујући их за стварање раскола у СПЦ. Бруталан је у упорности да све мења користећи се демагогијом која укида истину али афирмише оне који сагињу врат пара ради и интереса ради. Први чин фарисејске бруталности Митрополита Амфилохија, који се лако да проверити, јесте нови изглед сајта ЕРП (http://www.eparhija-prizren.com/sr ) из чијег наслова је избачена свака одредица да је реч о епархији Српске Православне Цркве; то не пише ни словима, нема Грба СПЦ, нема одредице по благослову ког епископа или Администратора тај сајт постоји и сл. Да не би било заблуде ево слике:
Којој Православној Цркви припада ова Епархија? Ко јој је Епископ? Једном речју укинута је не само једна епархија СПЦ но и сама СПЦ на Косову и Метохији. Да то није припрема за неку другу јурисдикцију или марионету од цркве на Косову и Метохији? Ово је слика (наслова) сајта Епархије Рашко-призренске из времена док није био нарушен канонски поредак у истој ( http://eparhijaprizren.com/):  
Разлика је очигледна. Ово не чуди, јер Митрополит Амфилохије и своју Митрополију не идентификује корз одредицу да је то Митрополија Српске Православне Цркве. Што ради на Цетињу то ради и у Грачаници, поставља се питање са којим циљем и зашто? По свему судећи митрополит Амфилохије пре наставља дело митрополита Мардарија и његовог ђакона Висариона, но што наставља (без обзира на демагогију) дело Светог Василија и Светог Петра Цетињског. У неким стварима је претекао митрополита Мардарија јер овај није ишао у Рим, а Амфилохије је био тамо више пута! Можда би му милије било да на сајту буде грб Ватикана, а да он добије (обнови у себи) титулу римокатоличких надбискупа (тј. «архиепископа») из Бара тј. да се прогласи за Serbiae primas i totius regni Serviae primas. Други пример, бруталности и демагогије јесте Дежевски сабор у Петровој Цркви. Видимо да је митрополит био као свој међу својима што се тиче епископа, али...? Да ли неко примећује «умировљеног Епископа Аљаског Николаја»? Ко је тај епископ и зашто је умировљен? Из које је Цркве дошао и да ли је и он умировљен по икономији? Када је примљен у свезу клира СПЦ и где столује? Било би врло интересантно да се неко у СПЦ макар мало позабави тиме. Намеће се једно питање у вези Архиепископа Охридског Јована; наиме да ли је у СПЦ био покренут макар какав канонски поступак који је утврдио његову невиност у вези оптужбе и пресуде коју је изрекло Македонско тужилаштво у вези њега? Осим тога, ко издржава епископе Охридске Архиепископије и где они столују у Србији или у Бившој Југословенској Републици Македонији? Једини могући коментар на ово јесте: митрополит Амфилохије промовише насилника као "наследника". Стварно је демон виспрен када куша људе чинећи од сина издајника од насилника наследника. Полу истина, у устима човека, омиљена му је маска, јер је у њој недоречено и добро и зло, све може да буде иако не мора да значи. Шта да радимо, после Светог Кнеза Лазара дошао је дух «Бранковића», који је створио Андрија Змајевић, надбискуп барски и примас Србије. Да су бар историјски Бранковићи имали би опет Свете за вође, макар и у изгнанству. После њих нам нуде или Турке или Латине да изаберемо, понављају се ко покварена грамофонска плоча. Но, хвала Богу, за сада имају и исти одговор: ни Турци ни Латини, но Христос Богочовек. Ето толико од мене скудоумног и свегрешног. Михаило Перовић |
ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА 
