ДИГИТАЛНИ АЛКАТРАЗ

            Издавачка кућа „Xenia“ објављује на француском тржишту књигу о шпијунажи на интернету

Аутор књиге, млади швајцарски адвокат Себастијан Фанти, прочуо се успешним судским сукобима са фирмама за надзор корисника интернета и њиховим моћним налогодавцима из света филма, музике и – порнографије. За неколико година је постао светски стручњак за виртуелно ратовање кога консултују и многе владе.

+++

Овог пролећа издавачка кућа „Xenia“ објављује на француском тржишту књигу „Дигитални Алкатраз“, авангардни документ о једном још слабо познатом виду ратовања: шпијунажи на интернету.

           Аутор књиге, млади швајцарски адвокат Себастијан Фанти, прочуо се успешним судским сукобима са фирмама за надзор корисника интернета и њиховим моћним налогодавцима из света филма, музике и – порнографије. За неколико година је постао светски стручњак за виртуелно ратовање кога консултују и многе владе.

Фантијева кампања против најмоћнијих фактора на интернету кренула је од невероватне констатације: у циљу заштите ауторских права од пиратског скидања филмова и музичких комада, одређене фирме су се упустиле у систематско, тајно и, наравно, илегално њушкање по рачунарима корисника, и дужних и недужних. Из тако бачене електронске мреже њушкала пребирају улов, кривце које подвргавају простој уцени: плати или те пријављујемо!

„То Вам је као кад би неки приватник поред путева поставио своје радаре па уцењивао возаче“, сажима адвокат. Укратко: „истеривачи правде“ далеко су опаснији од „илегалаца“ који ради ситне уштеде скидају пиратске садржаје по интернету. А то може да буде свако.

Захваљујући истрајности Себастијана Фантија, велики трустови за аудио-визуелну разоноду по први пут су се нашли на танком леду, а грађани почињу да схватају каквим се ризицима излажу самим присуством на мрежи.

У књизи са поднасловом „Интернет можда и није затвор... но да ли смо сачували кључеве?“, Фанти тек почиње да одмотава клупко новог сајбер-робовања. Већ има и крупније звери на нишану: друштвене сајтове који укидају приватност свих корисника – па и тргују њом. Од којих је најпознатији, наравно, Фејсбук...

Откуд тај наслов: Алкатраз?

- То поређење се само наметнуло. Интернаути (корисници интернета) мисле да се ту налазе у слободном простору, а у ствари су подвргнути још строжем надзору на нету него у стварном животу. Стално понављам да сте у мањој опасности да почините преступ у дневном животу него на мрежи. Људи се не пазе, и то их понекад води у клопку. Добар пример тога је меморија интернета. Људи могу да забораве Ваше речи, али интернет никада. Он има феноменалну меморију која се све више развија, упоредо с капацитетима складиштења података.

Какве су технолошке процедуре нарушавања приватне сфере, и ко их конкретно спроводи?

-Ради се пре свега о гигантском прикупљању података, нарочито IP адреса  тј. шифри које идентификују сваког корисника на интернету. Фирме које функционишу по целој Европи, а пре свега у Швајцарској, створиле су бизнис управо око тога. Оне прикупљају податке о појединцима па их препродају власницима ауторских права који упошљавају адвокате како би наплатили одштете.

Како  грађани могу знати да их надгледају? Шта треба да чине уколико им се то деси?

-Когод стекне утисак да га неко надгледа, може да код тог неког тражи приступ својим личним подацима. Уколико му се тај приступ ускрати, он може да покрене судски поступак. Најчешће сазнајете да вас шпијунирају онда кад неки власник ауторских права тражи да платите надокнаде. У том случају ваља одлучно одбити и одмах се обратити адвокату.

У којој мери те нове технологије већ утичу на људско понашање, на личном и друштвеном нивоу?

-Сви сада имамо два живота: стварни и виртуелни. Последице свог деловања у стварном животу брзо и јасно схватамо. Али у виртуелном свету те последице су још веома слабо познате. Знамо на пример да право на заборав више не постоји и да ћемо морати да одговарамо за своје речи и дела готово унедоглед. У таквим околностима постаје апсолутно неопходно бити беспрекоран и неухватљив. Грешке се плаћају у кешу, и доживотно. Зато: опрезно!

Какву нам будућност припремају ти непрестани напади на личну слободу и приватни живот?

-Будућност у знаку надзора и све веће инфантилизације. Кад год неко буде починио нешто што је легално или морално кажњиво, биће укорен као мало дете. Самосталност и одговорност ће ишчезнути, сем ако се корисници интернета не побуне и не затраже право надзора над развојем интернета.

Слободан Деспот

Alcatraz numérique, Xenia, 2009.

http://www.editions-xenia.com/livres/internet/

http://www.geopolitika.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=116:2010-05-17-13-05-58&catid=103:2010-04-14-09-37-37&Itemid=1