Смислотражитељи међу Србима -

Личност нема алтернативу

"Нисам ја у том фазону,

мајке ми,

никад нисам

био део тога,

то није моја шоља чаја,

нити ће бити"...

 Круна, венац Божијег стварања, икона Праобраза или немоћни роб у ери фејсбукопоклонства, телевизијске обесмишљености и псеудоживота тј. шта жели БИТИ србска омладина? Личност, безличност, полуличност или фрагмент личности? Да ли се уопште прави избор? Гомила питања на која не смемо ни да наслутимо одговоре. Намеће нам се признање: тешко се откривају смислотражитељи међу данашњим Србима. Они су као ретки шкољкини бисери. Треба да преврнете милијарде зрнаца песка да их пронађете! Јер, ако не тражи Смисао, србска младеж данас вероватно тражи компензацију за Смисао, ревносно скупљајући "пријатеље" преко фејсбука.  Услед недостатка Смисла, млади србски ум покушава да се допуни бесмислено: или телевизијом или интернетом, или љубећи шта материјално (алкохол, дрогу, цигарете) или клањајући се каквом другом златном теленцету које свеусрдно нуди прождирући дух времена.

Колико их Србаља има којима је искање Смисла насушна потреба? Многи ће ме подсетити да није срж у квантитету већ у каквоти. Али шта се догодило роду св. Саве те потврду сопствености и пуноће личности не налази у Смислу васељене-Богочовеку Исусу Христу…?

Где су залутали потомци богобојажљивих Немањића и честитог Кнеза? Неко ће се одмах правдати- криви су ратови! “Налази ли се смисленост у крвавим страхотама и грозотама којих се нагледао век за нама”? Да, али народе светосавски, те су нас грозоте морале научити да дубље завиримо у себе, да закукамо над својим гресима, заблудели ум преобратимо у покајање и као блудни син пружимо руке Предобром Смислодавцу. Али не. Ословесили се нисмо. Нисмо се вратили Ономе Који за нас промишља најбоље. Пребацујући кривицу на друге, Срби су понављали исто, показано им од праоца Адама и прамајке Еве.

Обесмишљени ход данашње србске омладине можемо "правдати" и бесловесним путевима њених родитеља. Наши очеви, измозгавајући бројне идеологије и системе, бивајући кроз њих "разломци од људи", систематски земљизовани, својевољно су се још више удаљили од себе, односно од смислености живота и постојања- Сведржитеља Творца. Губећи себе, они су све дубље губили Бога.

Ипак, истрајавање у виртуалији над понором бесмисла се окончава. Баш као што рече Ного: -НИЈЕ СВЕ ПРОПАЛО, кад пропало све је. Јер, родили су се они који су ЈЕСАМ изједначили са СМИСЛОМ, са Незалазном Светлошћу. Они који су пожелели да реше ЛОГОСнетку. И да окриве себе за све и свакога. Да дотакну Реч од искони.     

Они, за које интегрална личност нема алтернативу. Који су ставили тачку на лажљиву јучерашњицу и разобличили лицемерје варљиве садашњице. Дошло је поколење достојно србског имена, лишено илузија, које је осудило посртања и самообмане својих родитеља и почело да гради спасење са страхом и трепетом.

Које је изабрало Прволик, "у Којем једино мисао нађе свој Смисао" (Св. отац Јустин). У хучној машинерији савременог света препознало се изабраном Творчевом тварју, по речима цетињског пустињака, и ум свој са бесмртнима изравнало. Међу Србима, поколење смислотражитеља или искатеља Смисла Бога Логоса.

Снежана Арсенијевић

Христообразно Косово и благочестива Метохија

26. септембра, 2010. лета Господњег