ИЗЈАВА ВЛАДИМИРА ДИМИТРИЈЕВИЋА ЗА "БОРБУ ЗА ВЕРУ" ПОВОДОМ ПАТРИЈАРХОВЕ ЗАБРАНЕ ВЛАДИКИ АРТЕМИЈУ ДА ГОВОРИ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА ШТАМПУ

 Када су Господа нашега Исуса Христа тукли на безаконом синедрионском суду, он је рекао: „Ако ли зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?“ (Јн. 18,23) Тиме је Господ показао да слобода речи, поготово када су у питању истине вере и правда Божија, јесте Богом благословена светиња које се не смемо одрицати.

Забранити било ком човеку да говори, значи ударити на светињу коју нам је Господ подарио. Као што је отац Јустин у својој „Apologia de via mea говорио“ – сваки човек је, по узору на Христа, зато створен и послат у свет да сведочи истину. Зато је забрањивање владики Артемију да говори, по неком формалном, дисциплинском разлогу, и то од оних који редовно крше битијне каноне, на којима почива Црква – оне о забрани молитвеног општења са јеретицима – још један доказ докле се дошло у заборављању основних истина Јеванђеља. Следбеници митрополита Зизјуласа, који упркос противљењу Помесних Православних Цркава већ објављују Унију са папом (само у новом – „есхатолошком“ паковању) запушавају уста владики Артемију, који, доследан свом духовном оцу, никада није молитвено општио са онима са којима општење забрањује света Божја Црква. Али српски народ ће то умети да препозна и да зизјуласовском и сваком другом новоунијатству каже - не!, остајући веран Христу и Светом Сави.

Хвала Преосвећеном владики Артемију, исповеднику рашко-призренском, на смирењу и трпљењу, којим се угледа на Великог Архијереја, Сина Божјег, чије је смирење наше спасење.

Смирен пред Богом, а усправан пред људима, свештеноисповедник Артемије иде путем „Богочовјека“ (Алекса Шантић), и пева, а ми га чујемо:

„

„Ми знамо судбу и све што нас чека,

но страх нам неће заледити груди!

Волови јарам трпе, а не људи -

Бог је слободу дао за човјека“.

Владимир Димитријевић