СПЦ озбиљно размишља о новим епархијама На јесењем заседању Синода разговараће се о успостављању Рашкеи можда још неке епархије, каже епископ Григорије.
Једна од главних тема јесењег заседања Светог архијерејског Сабора средином новембра у Српској патријаршији, биће наименовање нових, младих архијереја и успостављање Рашке, а можда, и других епархија, рекао је данас епископ захумско-херцеговачки Српске православне цркве (СПЦ) Григорије. Владика Григорије је рекао да се у Синоду и Сабору "озбиљно размишља" о издвајање древне Рашке у посебну епархију. Григорије није негирао могућност да буде наименован за епископа будуће Рашке епископије. "Једино бих таквом, старијом облашћу могао да заменим Херцеговину. У сваком случају није битно ко ће бити епископ, битно је да то буде неко мирољубив, правдољубив, неко ко би својим присуством донео мир и нормализацију односа на том подручју", казао је владика Григорије у интервјуу Тањугу. Владика је казао да се о свему томе у Синоду, чији је он члан, још разгова и да све зависи од договора, а циљ је, према њему, "боље осмишљавање улоге Цркве и њеног приближавања народу. " "Тај простор (Рашка област) за нас је буквално кичмена мождина српског простора у данашњој Србији. То је историјски веома значајан простор са Петровом црквом која датира из времена пре успостављања Српске патријаршије.., а ту су и Сопоћани, Ђурђеви ступови и друге значајне цркве и манастири", навео је владика Григорије. "Потребно је", по Григорију, "да буде обезбеђена и интензивнија и људскија" комуникација са муслиманима, Бошњацима који живе на том простору, а који су, чини му се, помало запостављени". Владика је рекао да ће тим променама бити обухваћене еперхије у Северној Америци, Аустралији и Европи, између осталих, у Аустрији, Швајцарској и Италији где је, каже, све више Срба који траже да имају своје цркве и архијереје који ће бринути о њима. Након што је владика нишки Иринеј изабран за патријарха, који је и архиепископ београдски, Ниш треба да добије новог епископа, а није искључено да ће га добити и Крушевац. Владика Григорије је додао да му се чини да око тога постоји добра воља епископа. О верском лидеру муслимана, муфтији Муамеру Зукорлићу, владика Григорије каже да га не познаје добро, али да зна "да је вешт на речима". Григорије је казао да му је блиска Зукорлићева потреба да буде лидер јер је и сам у Херцеговини био у сличној ситуацији, али истиче "да бити лидер значи и бити одговоран за све што човека лако ставља на сто мука". Зато, сматра Григорије, то није посао за верског, већ за политичког лидера. "У том контексту је веома важно да ли је неко политички или верски лидер. Све је то легитимно и дозвољено, али је незгодно када се меша," рекао је он. Муслиманима и Србима у Рашкој области, владика је поручио да ниједном човеку не треба придавати превелики значај јер "сви смо ми само људи, смртници који ће једног дана отићи и са собом понети и праведна и неправедна дела. " "Битно је да народ тамо у Рашкој, Срби и муслимани, почне да живи од свог рада, једни са другима и једни поред других као што је то било вековима, без продубљивања јаза, јер када се продуби јаз настају две стране, а када постоје две стране, лако може да дође и до крвопролића", рекао је Грирогије. Поводом идеје о обнављању аутономије Санџака, владика Григорије је рекаода свако може да има неку идеју, али да је питање ко иза ње "дубље" стоји. "Уколико би то била моја идеја или, као што јесте, муфтије Зукорлића, онда је то јако наивно. Ако је то идеја неких велих сила, онда то и није наивно...Немам, међутим, утисак да тој идеји треба придавати толики значај", казао је владика. Владика Григорије је оценио и да би народ који живи у Рашкој требало да изврши већи притисак на Београд како би свима њима био обезбеђен бољи живот. Григорије сматра да је актуелни тренутак за Цркву велики изазов јер, због свега што се догађало последњих година, друштво у Србији је подељено. "Људи су у некој благој шизофренији, нико више нема неку идеолошку перспективу. . . постављају се дилеме - (не) Европа, изолација или отвореност према другима... Имамо суседе са којима смо ратовали, што је непријатна околност, а имамо и суседе који нас не воле. Наш углед у свету се у великој мери унизио, што опет други желе да искористе", навео је владика Григорије. Зато Црква, сматра он, треба да буде фактор стабилности, кохезиони фактор изнад свих подела, изнад сваке политике или партије, да буде простор у коме ће људи осетити да могу да буду заједно. Црква треба да буде, каже, простор слободе и љубави. Владика је навео да је у последње време све више младих окренуто Цркви, али колико је то радост, толико је, вели, и "стрепња јер то више нису млади који који не знају ништа већ знају свашта и хоће још. " Упитан о умешаности државе у послове Цркве и Цркве у послове државе, владика Григорије каже да је тај однос "увек неуравнотежен и да није било давно када је Црква била без икаквог утицаја на државу. " "Ми још немамо ту способности да Црква и држава функционишу једна поред друге и да нико никога не угрожава, као што то понегде бива", казао је он. Владика сматра да Црква мора да буде коректив тако што ће, када у неком тренутку држава пређе границу небриге за свој народ, рећи своју реч која, по правилу, мора бити тешка. "Држава мора респектовати Цркву, јер ће многи појединци, партије, па и државе нестати, као што су нестајали, али не и Црква. Она ће увек бити ту, као што је и била вековима и држава нема на кога бољег ни искуснијег да се ослони када је у питању опоравак друштва", казао је владика додавши да је то парадокс, а да би искушење било уколико би Црква својим наметањем изашла из оквира властитих граница. Зато је немогуће да држава буде Црква, а Црква да буде држава, али могу узајамно да се прожимају, уколико је то у интересу народа, закључио је владика Григорије у интервјуу Танјугу. (Танјуг) http://www.mondo.rs/s185398/Info/Hronika_i_Drustvo/SPC_ozbiljno_razmislja_o_novim_eparhijama.html |