НАСТАВАК РАЗБИЈАЊА СРПСКЕ ЦРКВЕ И НАРОДА

       епископ Григорије               Најава поделе Рашко-призренске епархије на Рашку и Косовку/ макар се ова друга и даље звала Призренском или слично/, свесно је даље разбијање Српске православне цркве и српског народа. Више је него очигледно да се оно врши по диктату политике, која деценијама разбија српску државност, српске територије, српски идентитет... Нараво, разбијање српске Цркве не може изостати, јер би без тога сва дела агресора била узалудна.

Планом о креирању Рашке епархије, који обзнањује епископ Григорије, открива се још једна коцкица у мозаику разлога за прогон владике Артемија и већине монаштва из Рашко-призренске епархије. Поделом епархије, која не би била могућа без прогона владике Артемија, створиће се услови остваривање више циљева оних снага које стварно стоје иза поделе.

Прво, створиће се предуслови за стварање „Косовске“, а за њом, у црној перспективи и „Санџачке православне цркве“, као што је већ обзнањена „Православна  црква у Црној Гори“.  Они који ће одбацити овакве могућности треба да се подсете да  донедавно нису веровали да ће Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора и Косово, бити  признате државе! Или, да ће српски Патријарх изјављивати да је екумениста и пацифиста, најаљујући позив папи да дође у Србију. Сада је, нажалост, време када непријатељи могу урадити Србима све што пожеле. Зашто би они онда нешто пропустили?

Друго, повећање броја епархија и епископа, довешће у Сабору  до још веће превласти новотара и екумениста. А у Сабору је саборност превазиђена и уместо ње уведена већина, као у политици. Овде треба имати у виду да сви екуменисти у Сабору нису и новотари, у смислу литургијског поретка, уређења храма, неких догматских питања итд. Без сумње, нове епархије попуниће се новотарима, млађим епископима, па ће они бити у ситуацији, да своју јеретичку литургијску  праксу „легализују“, а можда и да покушају да је наметну целој Цркви.

            Из Григоријевог интервјуа, види се да је он спреман да преузме трон древне  Рашке  епархије, што свакако треба схватити не само као његову познату амбициозност и властољубивост, већ и као добијени задатак, од оних што стоје иза свега несрећног што се у нашој Цркви дешава протеклих неколико година. Григорије, по надзором Атанасија, противно одлукама Сабора, наметнуо литургијко новотарство у Херцеговини и томе отишао, можда, најдаље у СПЦ. Игњатије је у једној сеоској цркви срезао иконостас на метар висине, а Григорије је потпуно избацио иконостас у Саборној цркви у Требињу!? При томе, је лукаво навео Херцеговце да финансирају ово јеретичко скрнављење, под фирмом позива за ,,обнову“ Саборног храма, поводом његове стогодишњице..

Ако овај епископ добија простор у медијима / а  стално је у њима, што очигледно обожава/, онда је ту сигурно неки план. Сетимо се да је после једног повратка из САД, напрасно тражио одлазак српских вођа у Хаг, да је ултимативно захтевао смену Светог патријарха Павла / а видимо шта је и куд је све кренуло после Павловог упокојења/, да добар део времена проводи по кафанама и стадионима, са тајкунима, да организује разне параде и рок концерте по Требињу...

Нема никакве сумње да ће Григорије бити и даље главни промотер евроунијатске политике у Цркви и да ће зато и даље уживати медијску подршку.

           Шта рећи? Екуменисти и новотари, без сумње, кренуће у остварење својих неправославних наума. Оствариће их у онолико колико им дозволе они који се са њима не слажу.

 Молећи се да се екуменисти и новотари приведу на пут разума, не треба искушавати Господа, седећи скрштених руку и затворених уста.

Р.М.