ОСНОВАН РОТАРИ КЛУБ У ВРАЊУ

Точак почео да се окреће

          У опуштеној атмосфери, ротаријанци прослављају оснивање свог клуба у Врању, уз гесло са позивнице - “будућност припада нама”

         - Могу слободно да кажем – отворио је оснивачку Чартер свечаност Ротари клуба Врање др Ненад НЕДЕЉКОВИЋ, његов први председник – да вечерас присуствујемо историјском тренутку како за град Врање, тако и за Пчињски регион. Овај 25. септембар биће забележен у историјским аналима града Врања, као тренутак када је након 135 година од како је настао, Ротари точак почео да се окреће и на овом простору.

ХИМНЕ И ГУВЕРНЕРИ

Чартер свечаност Ротари клуба Врање одржана је у вечерњим часовима, у конацима манастира свети Прохор Пчињски. Још при самом доласку на паркинг манастира, било је јасно о каквој се екипи овде ради – луксузни аутомобили, џипови са затамњеним стаклима, многи са страним регистрацијама. Слика возног парка испред манастира, допуњује се и власницима возила. Мушки су већином у тамним оделима, са свиленим краватама, удобна и модерна обућа, све фирмирано и за обичан свет недоступно. Лепши пол не заостаје, ту је висока мода, накит, префињена шминка и фризуре. Уосталом, један од критеријума за пријем у Ротари клуб је и пословна успешност чланова, и њихова стабилна економска ситуација.

Ротаријанци се полако окупљају, следе срдачни поздрави, целивање, како си, како си ти, шта има... Улази се у антре конака, и ту је одмах софра са богатим послужењем: чинија са житом, шафољчићи са медом, манастирска ракија. Званице у срдачној атмосфери, дочекују овдашњи ротаријанци. За регистрацију и пријем гостију задужена је Надица Пешић, власница цвећаре “Нана”. Уз неформалне разговоре, док представници медија монтирају опрему, све савршено организује Бранимир Стојанчић, иначе потрпарол и члан Градског већа задужен за социјалну политику.

Присутни су високи гости – гувернер Дистрикта 2481 Ротари клуба Висарион Захос, изабрани гувернер Дистрикта 2483 Весна Балтазаревић, тренер Дистрикта Велимир Балтазаревић, председници из других клубова широм Србије и Балкана.

Од “домаћих”, ту су познати градски ликови, иначе ротаријанци: Предраг Станојковић, власник предузећа “Пегазус”, Ђорђе Ђорђевић Бонде, бивши директор Шумског газдинства, Братислав Николић, власник апотеке природних препарата, Дејан Вељковић, директор КБЦ банке, Снежана Сотировић, професор ликовног васпитања, Нинослав Трајковић, власник фирме "Мелфи", једне од најуспешнијих овдашњих предузетника... Од гостију ту су Игор Андонов, заменик градоначелника, Зоран Величковић, директор РТВ, Драган Дејановић, сликар, Љиљана Радивојевић, глумица, Сузана Поповић Ирић, власник ТВ 017, Коста Павловић, директор “Дунав осигурања”, и ини.

Радни део скупа у препуној конференцијској сали конака почиње химнама. Прва је химна Ротари интернационале, у ствари преаранжиран марш из Бетовенове увертире, која у оригиналу гласи “Беетховен'с егмонт овертуре, оп. 84”. Али, то није једина химна – по правилима Ротари интернационале, интерпретирају се химне свих земаља, чији су држављани присутни на церемонији. Тако иде још неколико химни, и на крају, химна домаћина, “Боже правде”. Затим протојереј Владан Милутиновић, секретар Епархије врањске, благосиља скуп и пожели добродошлицу, те радни део може да почне.

        ЧЕКИЋ И ЗВОНО

Званични део Чартер церемоније почиње традиционално за Ротари клуб – ударцем чекића у звоно. Реч узима Ненад Недељковић цитирајући нашег нобеловца Иву Андрића, иначе истакнутог ротаријанца, “живот нам враћа само оно што ми другима дајемо”.

У свечаној, скоро академској атмосфери говорили су затим Висарион Захос, који је Недељковића овенчао колајном председника Ротари клуба Врање, Дејан Недељковић, Велимир Балтазаревић, Весна Балтазаревић. Затим су размењени поклони између домаћина и гостију из других Ротари клубова, у виду уметничких предмета и етно производа из средина из којих гости долазе.

Ударац чекића о звоно означио је крај званичног дела свечаности, и ротаријанци су прешли у трпезарију манастира, на гала закуску са аукцијом слика, од које ће приход отићи у хуманитарне сврхе. Ту их дочекује музика, инструментал Саше Андонова и вокал Милице Стошић, са укусним репертоаром поп-рок класике.

У опуштеној атмосфери, ротаријанци прослављају оснивање свог клуба у Врању, уз гесло са позивнице - “будућност припада нама”.

ИСТОРИЈА

Први Ротари клуб основао је 1905. године чикашки адвокат Пол Харис. Данас је Ротари Интернационал највећа невладина организација на свету, коју чини 32.000 клубова из више од 200 земаља, са 1,2 милиона чланова. Први ротари клуб у Србији основан је 1928. године. Осим Милана Стојадиновића, познати ротаријанци су били и Иво Андрић, Михајло Петровић Алас, архитекта Богдан Несторовић, и други. Клуб је реоснован 1993. године.

ДР НЕНАД НЕДЕЉКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК РОТАРИ КЛУБА ВРАЊЕ

О политици се не прича

Врањске: Колико чланова броји Ротари клуб Врање?

- Недељковић: Тренутно имамо 22 члана из свих структура друштвеног живота Врања, а састанке одржавамо сваке среде у 20.00 у Харемлуку. Иначе, у Ротари клуб се не учлањује, у Клуб се позива, на основу предлога. Ако има један глас против, то се одлаже, ако су два, одмах се одбацује.

Да ли Ротари клуб гаји неке политичке амбиције?

- Тога апсолутно нема. На званичним деловима састанака о политици се не прича, и из Ротари клуба никада неће изаћи било какав политички став. Санкција у случају кршења ових принципа је тренутно искључење из Клуба. Припадници Ротари клуба су из различитих политичких опција, религијских, националних... То је њихова приватна ствар, на коју Клуб не може да утиче, али њихов став никада неће бити потписан од стране Клуба.

Шта Врање и Пчињски округ могу да очекују од Ротари клуба?

- Помоћ локалној заједници, пре свега у материјалном смислу, али и у едукативном. Ми смо још пре званичне инаугурације били спонзори Дечијег одељења у Здравственом центру Врање, спонзори “Бориних позоришних дана”, донатори ОШ у Ратају у уџбеницима и техници, спонзори дечије недеље УНИЦЕФ-а. Друга врста помоћи је едукативна – оснивањем Ротари клуба, Врање није само ушло у Европу, следећи тенденције, већ и у свет! Наше везе дају и те какве могућности за локални развој у свим сегментима, путем контаката са ротаријанцима широм света.

Какве су везе, са у јавности пејоративним појмом масонерије, и ротаријанаца; погдегде вас називају “белим масонима”?

- Људи воле ту мистику, којом је ротаријанство помало обавијено, мада смо ми, за разлику од масона, потпуно транспарентна организација, али они и ми немамо никакве везе. Што се СПЦ тиче, ту ствари зависе од епархије до епархије. Нама је протојереј Владан Милутиновић учинио велику част тиме што је осветио наш скуп у манастиру свети Прохор Пчињски. И оно у чему се ротаријанци разликују од осталих хуманитарних организација, јесте да помоћ Ротари клуба и дарована материјална средства не могу користити чланови Клуба и њихових породица. Такође, све акције које се раде, финансиране су искључиво нашим средствима, или средствима Ротари фондације.

ПРЕДИСТОРИЈА

Подсећања ради, идеја о оснивању Ротари клуба у Врању потекла је још крајем 2006. године, од стране групе успешних људи у својим професијама, међу којима су били Ненад Илић, тадашњи директор Филијале фонда здравственог осигурања, Дејан Недељковић, власник маркетиншке агенције “Видарт”, сада већ званични председник Клуба др Ненад Недељковић, и још неколико градских ликова. Састанци су редовно одржавани, али неформално, јер Клуб није био регистрован код државних органа и Ротари интернационале. Но, најзад је свануо и тај дан.

ПРЕДВОРЈЕ МАСОНЕРИЈЕ

Насупрот прокламнованој делатности Ротари клубова, постоје и мишљења да је ова организација класична полутајна интересна група.

Наша најпознатија ротаријанка Катарина Лазаревић, власница агенције за некретнине „Алка”, изјавила је својевремно:

„Ми нисмо ни политички ни верски опредељени, али су наши утицаји у сваком погледу апсолутно велики. У свим сферама друштва, у свакој ћелији. Међу нама има доста људи експонираних у политици, који уз нашу помоћ могу да реше многе недоумице. Признајем: ротари клубови уистину јесу центри моћи.”

- Ротаријанство је предворје масонерије, такозвана бизнис ложа. Она извршава све елементарне услове надређене масонске ложе, с тим што ротари клуб то чини јавно, а масони тајно. Претпоставља се да они чланови ротари клуба који се докажу радом, бивају примљени у масонске ложе. Ротари клуб дође као неко припремно одељење, чекаоница, прича Милан Видојевић, човек који дуго истражује масонерију и остала тајна друштва и аутор је неколико књига.

Ротаријанцима се бавио и публициста Ранко Мандић. Он каже да су они „наизглед безазлени клубови, чија је општа сврха секуларизација, да форсирањем хуманистичког духа, у натхришћанским и наднационалним - интернационалистичким скуповима, ослабе превасходну приврженост чланова хришћанству подривајући њихову искључиву и недвосмислену верност Христу”.

Извор: http://www.vranjske.co.rs/node/3995