ЗЛО СОДОМИЗМА И ЗЛО ЕКУМЕНИЗМА  

Осуда параде срама од стране митрополита Амфилохија, у контексту свих актуелних збивања у Цркви и друштву, изгледа као лицемерно стварење димне завесе, која треба да сакрије много тога непријатног по овог, веома утицајног, архијереја СПЦ.

Ако је већ одлучио да јавно осуди одржавање поменуте параде, митрополит је прво требао да објасни актуелни став Цркве по овом питању, који тешко да је креиран без његовог мишљења. А да је црквени врх искрено иступио против параде и најавио да ће предводити народни протест против ње, параде вероватно не би ни било. Зато сада имамо пуне затворе српске деце, којој се прети „језивим“ казнама.

Исто тако и још страшније се прети српским монасима - Божијим људима, који се не мире са наметањем екуменског унијатства и литургијских новотарија у СПЦ и неканонским прогоном њиховог духовног оца, Владике Артемија - велике препреке српским екуменистима и новотарима. Видели смо оптужницу против десеторице свештеномонаха и неустрашив, саборни одговор свих прогнаних, ономе који иза прогона стоји и кога од одговорности не може опрати осуда содомске поворке у Београду. Тешко да је саучествовање у злу екуменизма, промоција и наметање саблажњивог литургијског беспоретка, прогон часних и невиних који се опиру претходно поменутим преступима, претварање црквених институција у квазиполитичке, закулисана лобистичка борба за свевласт у Цркви..., мање зло од непосредног организовања содомске поворке. Те ствари су, у најмању руку, у истој равни.

Пропаганду јединства са латинским јеретицима, многи доживљавају као и пропаганду хомосексуализма. Онај који ово пише, осећа једнаку гадост и мучнину у желуцу, када гледа на Б 92 промотере педерастије, и када гледа снимак како српски епископ Лаврентије и његови попови љубе злочиначку руку Карола Војтиле, папе који је  потпалио ратни пожар на Балкану, у коме је хиљаде невиних људи страдало, а Срби прогнани из Крајине и Косова. http://www.youtube.com/watch?v=6zibHGhqt0k Такву мучнину осетио је још и када је,  у играној ТВ серији, пре више од 20 година,  гледао како се Вук Караџић венчава у латинској цркви и по латинском обреду, у Бечу. Страшан осећај, као чупање утробе и вађење душе! Зар у српском народу, а посебно у Цркви, заиста може бити особе које желе да нас сједини са организацијом, која се истакла у злочинима према нашој Цркви и народу и која  организација, свакодневно, потврђује, да стоји из злочина и злочинаца? Нажалост, таквих особа има! И то је несрећа, погубнија и од поворке срама, која се у недељу прошетала Београдом.

Р.М.