Зашто сам сваки дан на молитвеним окупљањима испред Патријаршије 

Након неуспеле предаје потписа, група светосаваца, предвођена монахом Антонијем започела је свакодневна молитвена окупљања испред Патријаршије, а сваке прве суботе у месецу редовна месечна окупљања светосаваца из целе Србије, са основним захтевом за иступање Српске Православне Цркве из секташке заједнице зване „Светски Савез цркава“, јер је управо то чланство условило сва минула властољубива и месијанска дејства Синода у, видно, неправославном духу. „Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме ненавидник, од њега бих се сакрио. Него Ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој, С којим ми бјеше радост дијелити тајну, и у дом Божји ходисмо једнодушно“ (Пс. 54, 12-14).

Ево скоро шест месеци стоји испред Патријаршије једна мала група Светосаваца чија мирна молитвена окупљања јавно исказују молитву за спас вере наше, јер не жели компромис у сведочењу истинског, светоотачког Православља насупрот све ужурбанијем „дијалогу љубави“ и пропагирањем уније са тзв. „сестринском црквом римском“. Као што каже 6. правило Лаодикијског Сабора: „Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божји“, а ми смо сведоци како се Саборна црква у Београду претвара у концертну салу у којој програм изводи Камерни хор Лимбар из Словеније, као да Београд нема ни један други простор на коме би се концерт могао одржати. А да не помињемо злоупотребе Патријаршијске капеле Св. Симеона од стране Синода и англиканаца, међусобна саслуживања по православним Црквама западне Европе...

После пријаве Патријарха државном врху и претње полиције да се моментално обуставе сва даља окупљања, ипак смо издејствовали минимум испод кога нећемо ни по коју цену ићи, а то је да ћемо се од 23. 10. 2010. године, једном недељно, сваке суботе од 13 до 16 часова надаље неизоставно молитвено окупљати насупрот екуменизму, а не насупрот епископима или полицији. Зашто ова мала група православних верника смета, на не тако прометном месту у Београду и коме? Да ли је могуће да је Патријарх српски тражио да нас полиција склони са једног малог дела тротоара београдског, како сведочи сам начелник полиције Старог града? Један скромни монах, неколико десетина људи, два паноа на којима су изреке Светих и један дрвени крст. Али ...након параде срама, на улазу у део улице Краља Петра код Патријаршије постављена је нова метална кућица за полицију. Вероватно је следеће постављање рампе за све које полиција и Синод огласе непожељнима и невернима. Од кога се плаше они који живе и раде у Патријаршији и нашто ће им полиција ако ништа не реформишу и не уводе ништа ново, тј. ако не злоупотребљавају своје положаје? Да ли од народа православног, или од непрестане молитве и светог песмопојања нашега ради њиховог повратка у окриље Вере Свете Саборне и Апостолске Православне цркве из екуменског блата којим искаљаше све светиње српске.

Испред Патријаршије ћу остати јер оно што екуменизам у Европи представља, а то је замена Бога човеком, Царства Божијег Царством Човечијим, истину лажју, а небеса трулежном земљом, нећу никада да прихватим. Моја Црква је Српска Православна Црква, моје васпитање је Светоотачко предање, а моја Вера је Христоносна Вера Светог Саве, јер наш народ „није папин већ Христов“. А они који мисле другачије, који јереси виде као „сестринске цркве“ или „два плућна крила“ нека то бар мисле у себи, или нека се одвоје од нас, али да се представљају православнима, а да причају екуменски, е у томе ми Светосавци саучествовати нећемо! Као што је рекао Ава Евагрије: „Немој напуштати веру крштења свога и немој нарушавати духовни печат, да би Господ пребивао са твојом душом и покривао те у дане зле“ и „Речи јеретика су весници смрти. Ко их прима, погубиће своју душу“, а ми би их управо примили и сагласили се са њима, уколико би им немо, седећи тужни у својим одајама, препустили да у име свих нас крмане лађом светог Православља у заједничком смеру са људима овога века, ка безданом вртлогу новог глобалног антихристовог царства.

                                                                                                                   Снежана Антонијевић