ТРОВАЛИ НАС И ПЛУТОНИЈУМОМ Поред великих количина осиромашеног уранијума, тим стручњака за деконтаминацију, у којем је била и Снежана Павловић, открио је на југу Србије и веома опасни плутонијум.
Мр Снежана Павловић, дипломирани инжењер електротехнике и стручњак за радијациону сигурност, била је у тиму стручњака који је од 1999. до 2002. године вршио деконтаминацију терена јужне Србије, на које је током бомбардовања СРЈ НАТО деловао пројектилима са осиромашеним уранијумом. У разговору за „Правду“, Павловић објашњава и зашто на Косову и Метохији загађени терени никад нису деконтаминирани. – Већ током бомбардовања вршена су мерења и обележавања терена, за које се претпостављало да су гађани пројектилима са осиромашеним уранијумом. Чишћење терена је отпочело још 1999. године – наводи Снежана Павловић. Мр Павловић каже да је од 2000, по препоруци Министарства за заштиту животне средине, сваке године по неколико месеци рађено дубинско пречишћавање терена машинама и да је терен југа Србије који је био затрован већ 2002. саниран. Простор Косова и Метохије, на којем су била највећа дејства пројектилима са осиромашеним уранијумом, није чишћен, према њеним сазнањима, до 2002. године. А према информацијама из других извора, ни до данас није деконтаминиран. – И поред сталних наших упозорења и препорука, власти Косова никада нису извршиле деконтаминацију. Додатан проблем стварају косовске реке, које се уливају у два морска слива – егејски и црноморски, и јавља се могућност тровања већих површина – упозорава Павловић. Снежана Павловић наводи да се, по препоруци међународне заједнице, свака супстанца чија радиоактивност прелази одређене границе третира као извор зрачења према коме се мора опходити на специфичан начин. – И само један пројектил спада у извор зрачења. Извор зрачења, по дефиницији, није опасан док не дођете с њим у контакт. Што се тиче радијације, можете доћи у контакт са извором зрачења а да то не знате, и зато се ти извори морају изоловати. Пројектил са осиромашеним уранијумом има 300.000 пута снажније зрачење од граница дефинисаних за материјал који се третира као извор зрачења – наглашава наша саговорница. Снежана Павловић објашњава и како је дошло до појаве плутонијума и других трансурана на местима где су падали пројектили са осиромашеним уранијумом. – Током 2002. урадили смо биохемијске анализе праха муниције и утврдили присуство других трансурана. Осиромашени уранијум треба да буде природни уранијум, са одређеним изотопима, међутим, када га припремају за пројектиле, то раде у фабрикама које су некад биле у служби нуклеарног горивног циклуса, и у чијим постројењима постоје остаци трансурана, попут плутонијума. То драстично мења ствар, зато што плутонијум не постоји у природи и наравно да може изазвати велике последице – закључује мр Павловић, која је данас запослена у ЈП „Нуклеарни објекти Србије“ у Винчи, где је руководилац сектора за радијациону сигурност. Шест година без чишћења Снежана Павловић наводи да је, када је са тимом наших стручњака боравила у околини Сарајева, конкретно у Хаџићима, затекла терен на којем уопште није вршена деконтаминација, а који је такође гађан бомбама са осиромашеним уранијумом 1996. – Тужно је било 2002. видети те терене који нису пипнути, већ остављени онакви какви су били 1996. Потребно је проблем загађења решити на извору и то што пре. Сваки тренутак је драгоцен – каже Павловић. Р. Бербатовић http://www.pravda.rs/2010/11/01/trovali-nas-i-plutonijumom/ |