Уредништво

ОПОМЕНЕ БОЖИЈЕ!

Погибија брачног пара Сташић, опомиње нас на догађај када дођоше неки и казаше Господу за Галилејце чију крв Пилат помеша са жртвама њиховим: „И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били грешнији од свих Галилејаца, кад су тако пострадали? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свију људи што живе у Јерусалиму? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути (Лк. 13, 1-5). „Једно зло прође, ево иду још два зла за овим“, пише у Откривењу Св. Јована Богослова (Откр.9,12). „А остали људи који не погибоше од ових зала, не покајаше се од дела руку својих, да се не клањају демонима, ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који нити могу видети, ни чути, ни ходати; и не покајаше се за убиства своја, ни за гатања своја, ни за блуд свој, ни за крађе своје“ (Откр. 9,20-21). У богомољачкој песми  „Богомати премила“, каже се:

 >>Богомати премила, увек си нас штитила,
помози нам и сада ево народ пропада.

Дух паклени војује, многи народ робује,
невидљивом сатани нема нико да брани.

Одбацише људи пост, преко пакла паде мост,
што је к небу водио, док је народ постио.

Богомољу презреше, Богохулство почеше,
црни ђаво ликује, како народ робује.

Брат за брата не хаје, већ га суду предаје,
изгубише Божји страх, на срце им паде мрак.

Стид са земље нестаје, свет се моди предаје,
хаљине им говоре да се Богу не моле.

Сваког дана веће зло, а гнев иде одозго,
подигао Господ мач, да претвори све у плач.

Господ гледа с Небеса, сва се земља потреса,
али народ не хаје већ се греху предаје.

Сви ангели тугују, али људи не чују,
неће да се покају на суд Божји чекају.

Мрак нас тешко покрио, чуј Пресвета Маријо,
адску таму одагнај, грешне људе спасавај.

Ти си извор дарова и ризница Божија,
покајање даруј нам, докле сија јоште дан.

Без тебе смо пропали, Ти нас Мајко сажали,
чуј Пресвета болни глас, Твоја љубав нам је спас.

Увек си се молила и гнев Божји блажила,
Мол' се Дјево и сада, да сав народ не страда.<<

У 16. глави Откривења, говори се о седам анђела који изливају седам чаша гнева Божијег на земљу. Али, уместо да се људи покају после јасних опомена Божијих, они почеше хулити „на име Бога који има власт над мукама овим, и не покајаше се да му даду славу... И хулише Бога небескога од болова и рана својих, и не покајаше се за дела своја“. (Откр. 16, 9 и 11). Но, бејаше у историји рода људског град велики у коме живљаше мудри цар са послушним и мудрим поданицима. Овај град беше Ниневија. Посла Бог у Ниневију пророка Јону, да му проповеда реч Господњу. „И устав Јона отиде у Ниневију по речи Господњој; а Ниневија беше град врло велик, три дана хода. И Јона поче ићи по граду један дан хода, и проповеда и рече: јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти. И Ниневљани повероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у кострет од највећега до најмањега. Јер кад дође та реч до цара Ниневијскога, он уста са својега престола и скиде са себе своје одело, и обуче се у кострет и седе у пепео. И прагласи се и каза се по Ниневији по заповести царевој и кнезова његових говорећи: људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде. Него и људи и стока  да се покрију кострећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свога злога пута и од неправде која му је у руку. Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутога гнева својега, те не изгинемо. И Бог виде дела њихова, где се вратише са злога пута својега; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини.“ (Јона, 3, 3-10).

Нека би Бог дао, молитвама Пречисте Матере Своје, Светог Саве  и свих српских светих, да народ српски пође путем мудрих Ниневљана. У противном, ничему се другом не можемо надати, до оном што снађе Содом и Гомор!