header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Уредништво: Одговор Николи Љотићу
Уредништво: Одговор Николи Љотићу Штампај Е-пошта
петак, 05 новембар 2010

Image Уредништво „Борбе за веру“

ОДГОВОР НИКОЛИ ЉОТИЋУ

Поштовани господине Љотићу,

Прочитавши Ваш текст - уводник у „Искри“ од 1. новембра 2010 , били смо затечени, јер нам није јасно чиме смо „заслужили“ овакву Вашу жестоку паљбу по нама и нашем сајту? У једном тренутку рекли сте чак да „булазнимо“. Прилично тежак израз, сложићете се?! Но, ми Вам ово нисмо узели за зло, и држећи се речи Божијих „Пред седом главом устани, и поштуј лице старчево, и бој се Бога својега...“ (3. Мојс. 19,32), одлучили смо да Вам напишемо ово писмо, али не да бисмо Вам држали придике (јер сте човек зашао у девету деценију живота), већ да бисмо неке ствари разјаснили.

Судећи по ономе што сте написали, изгледа да је Ваш напад на нас плод или Ваше необавештености, или погрешне обавештености - сусрета са неким лукавим послеником који Вас је намерно увео у заблуду. Трећу могућност – злонамерност – искључујемо!

 

Ко је заиста хтео да смени патријарха Павла

Већ из првог пасуса Вашег чланка види се да не познајете добро ситуацију у СПЦ. Говорећи о „тешким искушењима“ са којима се СПЦ суочава последњих година, кажете да су се у епископату „и шире“ појавиле тенденције да се болесни патријарх Павле замени „новим неким човеком ради реда у Цркви“. Под ову „ширу“ категорију подводите лаике и „знатижељне посматраче“ који себе представљају „забринутим верницима“. У вези реченог, ствари стоје овако: Ваше тврђење да су се у епископату појавиле тенденције да се смени болесни патријарх Павле, потпуно је тачно. Међутим, ово друго – о „широј“ категорији, је нетачно, што ћемо и показати нешто касније.

Главни вођа војске „смењивача“ (не „војске смене“, наравно) био је владика Григорије, који је у јесен 2008, у писму сабраћи архијерејима, навео и своје истомишљенике – владику бачког Иринеја (кога Ви узимате „у заштиту“) и далматинског Фотија, као и митрополита Амфилохија (кога, такође, „браните“ у свом чланку), који се мудро ућутао кад је видео да за тај предлог на СА Сабору СПЦ нема већину. Гле чуда! Главни „сменољупци“ су и даље чланови Синода и борци против владике Артемија. (Треба им, наравно, придружити „умировљеног“ а несмиреног, Атанасија Јевтића, Григоријевог духовног оца који је од патријарха Павла тражио повлачење и пре но што је овај пао у постељу). Ево шта је вођа „смењивача“ писао у јесен 2008:

>>На самом крају послијеподневног засиједања првог дана рада Сабора, тачно у 19 часова, предсједавајући митрополит Амфилохије устао је и рекао: "Пошто видимо да већина није за усвајање молбе Његове светости, нека наша одлука буде да умолимо Његову светост да и даље остане на трону СПЦ". 

 

Узалуд је епископ Фотије говорио: "Сачекајте, да гласамо!" Узалуд се јасно чуло: "Зар се тако поштује патријарх?!" Узалуд је епископ бачки Иринеј рекао: "Не можемо тако да завршимо, сутра треба наставити о овој веома озбиљној теми." Одлука је већ била донесена! Те ноћи је било и велико весеље код владике банатског у келији. Сутрадан је свечано објављено да је народ са великим олакшањем примио вијест да је наш патријарх и даље Павле.<<

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/53161/Pismo+vladike+Grigorija+arhijerejima+SPC.html

Међу горе наведеним именима „смењивача“, навели смо и име Атанасија Јевтића, о коме Ви у свом тексту говорите као о миротворцу послатом од стране Синода у Епархију рашко-призренску да смири „расколничко-хушкачку атмосферу“, и хвалите га као човека који је „једва успео да епископ Артемије напусти Косово“. О активности тог „миротворца“ око смене патријарха Павла, наш уважени сарадник, проф. др Миодраг Петровић, написао је, између осталог, и следеће:

>>На патријарха Павла одавно се врше притисци да поднесе „оставку”, али оставке на дарове Духа Светога су незамисливе. Био сам му саговорник 2006. године, око божићних празника. Тада ми је рекао како траже његову „оставку”, због чега не може а да не размишља о томе. „Зар ви, Ваша светости, смете о томе да размишљате?”, рекао сам. Оштрим тоном ми је подвикнуо: „Нећете ви мене у овим годинама да учите”. Истом висином гласа узвратио сам: „Нисте Ви изнад Цркве; позвани сте да јој доживотно служите!”. Разговору је присуствовао један свештеник.

 

Сада, када је патријарх Павле најнемоћнији, умножили су се они којима се жури и нестрпљиво траже његову „оставку”. Је ли та његова немоћ и једини разлог што ови тог дојучерашњег „свеца” толико нехришћански омаловажавају?! Да ли је ико међу римокатолицима помислио да оболелом папи Јовану Павлу Другом за живота бира наследника? Наравно да није, јер су свесни каквом би урушавању то водило.<< (http://borbazaveru.info/content/view/416/57/)

 

„Миротворац“ Атанасије Јевтић је у „Политици“ 11.11. 2008. године објавио текст под насловом „Опет о оставци и избору патријарха српског“, који је, у ствари, одговор на текст проф. др Миодрага Петровића „Оставка и избор патријарха” објављеног у „Политици“ 6.11.2008. У том свом тексту Атанасије Јевтић признаје:

 

>>Пошто је у неким медијима поменуто и моје име, како сам, наводно, „захтевао оставку” Свјатјејшег патријарха Павла, истина је само то да сам му, у синовској љубави и поштовању, предао у руке смирено писмо савета, по Преображењу 2006. године, а пре октобарског Сабора у Жичи (поводом 800 година), као подсећање Старца на пример повлачења светог Саве Жичког и Свесрпског. А и због његовог прихватања мојег (због ломљења врата себи) повлачења – по угледу на светог. Григорија Богослова и Светог Саву.<<

 

На то је проф. Петровић одговорио:

 

>>На Атинском универзитету положио сам заклетву да ћу увек следити истину и само њој служити.. У складу с тим срочио сам и наведени текст у „Политици“ бранећи вековне канонске установе у Цркви, посебно кад се ради о избору поглавара Цркве и дејству Духа Светога на епископским саборима.

 

Задатак А Ј био је супротан. Зато је на сам дан отварања (11. новембар) заседања Светог архијерејског сабора хтео својим текстом у „Политици“ да помогне у завршном чину онима који су дуже време  и на разне начине (до појављивања некакве „молбе“ коју патријарх Павле није био у стању да срочи) смишљали смену актуелног поглавара Српске цркве. Један од ранијих таквих злонамерних начина је и писмо А Ј из 2006. године. Његово инсистирање на томе да се патријарх Павле неканонски повуче са патријарашког трона не може бити у складу са оним што лицемерно у „Политици“ покушава да представи јавности, тј. да је, тобоже, „у синовској љубави и поштовању предао у руке смирено писмо савета“. Али писмо, као писмо, не може бити ни „смирено“ ни несмирено/.../<<

 

Дакле, поштовани господине Љотићу, то је истина о покушају смене патријарха Павла.

 

 

Прогонитељи еп. Артемија – највећи пљувачи на гроб Димитрија Љотића

 

Сматрамо сврсисходним да на овом месту подсетимо да је један од највећих цркворушитеља – Атанасије Јевтић, који оставља пустош иза себе где год се појави, на званичном сајту СПЦ објавио текст под насловом „Одговор проти Матеји Матејићу“ (http://www.spc.rs/sr/odgovor_proti_mateji_matejicu). Ево само једног пасуса из тог текста:

 

>>Списаније познатог љотићевца у мантији могло би се преименовати у „лажи и клевете као правда" – то јест псевдоправда псевдозилотских, цркворушитељских кругова. Све информације велеученог, а мало схватајућег Проте потичу или из извора „рекла-казала" или, као и у претходним случајевима, са клеветничких антицрквених сајтова.<<

 

Није нам најјасније како сте се нашли на истим позицијама са онима који са презиром и мржњом етикетирају часне свештенике изразом „љотићевци“? (одговоре проте М. Матејића Атанасију Јевтићу можете прочитати на следећим адресама: http://borbazaveru.info/content/view/2087/59/; http://borbazaveru.info/content/view/2157/59/)

Врло је неумесно, добри и побожни старче и господине, што сте посетиоце нашег сајта (међу којима сигурно има и читалаца „Искре“) назвали „расколничком светином“. „Збор“ већ деценијама трпи ружне дисквалификације (од којих је она да је био „фашистички“ једна од блажих), па би требало да, поучени тим искуством, пазите како се изражавате. Вероватно нисте размишљали ни о чињеници да су главни клеветници владике Артемија (чије сте изјаве и интервјуе у „Искри“ донедавно објављивали као ставове православног родољубља) људи попут бившег епископа Атанасија (Јевтића) и проте Велибора Џомића, истовремено и највећи пљувачи по гробу Вашег блаженопочившег оца и Ваших сабораца из Другог светског рата (http://borbazaveru.info/content/view/1850/85/

http://borbazaveru.info/content/view/2243/85/; http://borbazaveru.info/content/view/2052/30/).

Као што можете видети, на датим линковима налазе се текстови – одбране од напада Велибора Џомића на „љотићевце“, које смо објавили на нашем сајту, а Ви скоро да користите исту реторику према нама као дотични Велибор Џомић. Рекли бисмо – апсурд изнад сваког апсурда!

И ово је важно да знате, господине Љотићу: писац оптужнице против владике Артемија (а колико нам је познато и против о. Антонија Давидовића), човек који дише мржњом према правовернима у СПЦ - је управо Велибор Џомић! Зато Вас молимо и преклињемо: „Не упрежите се у исти јарама с неверницима; јер шта има праведност са безакоњем...?“ (2.Кор. 6,14).

 

 

Сајт „Борба за веру“ је црквоградитељски, а не цркворушилачки!

 

Сајт „Борба за веру“ је, од свог почетка, против свих расколничких тенденција у СПЦ. У једној полемици написали смо у чему се огледа смисао постојања нашег сајта - то је сведочење Истине и само Истине, што је наше једино оружје у борби за веру једанпут предану светима (Јд.1,3). Нашим информативним радом настојимо да ватрогасцима (читај: СА Сабору СПЦ) укажемо на локалитете у СПЦ који су захваћени пожаром (цркворушилачким-расколничким чињењима), при чему вапијемо, и коленопреклоно молимо одговорне у СПЦ, већ неколико година, да те пожаре гасе док је време, како се не би даље ширили распирени јаким ватиканским ветровима. Чинећи све ово, ми смо покорни и послушни нашој мајци Цркви, испуњавајући доследно речи Св. Апостола Петра, и осталих апостола, да се „Богу треба више покоравати него људима“ (Дела 5,29). Управо то што се, сведочећи Истину и борећи се за веру, више покоравамо Богу него људима, недобронамерни тумаче као наше „расколничко деловање“. Углас са правоверним српским народом, већ неколико година вапијемо да се заустави рушење наше Цркве, и стрпљиво чекамо да пожаре гасе ватрогасци; али као што чине лојални грађани једне државе, неуморно им дојављујемо где је ватра запаљена и где се разбуктава. Иначе, тамо где смо ми лично били позвани да гасимо пожаре, ми смо их и погасили и тамо ватре, за сада, нема. Има само још помало дима, али ватре, хвала Богу, нема!

 

Бранили смо патријарха Павла, а сада бранимо еп. Артемија...

Изричито смо се борили против покушаја да се патријарх Павле смени, и да се доведе неки други, „млађи“ и „способнији“, док је овај часни старац био жив. Ваше друго тврђење из увода, да је постојала и „шира“ (лаичка) категорија оних који су били за смену патријарха Павла је нетачна. Међу лаицима није било таквих настојања, већ супротно – бранили су немоћног патријарха Павла од вукова у јагњећим кожама из епископата СПЦ! Међу бранитељима патријарха Павла (што са поносом, без икакве лажне скромности истичемо), били смо и ми, из Уредништва „Борбе за веру“. То смо чинили како уређивачком политиком сајта (објављивањем текстова о неканонским и противуставним настојањима горе поменутих да патријарха Павла смене), тако и личним учешћем на молитвеним скуповима који су имали за циљ одбрану болесног патријарха. Ствари су, стога, потпуно супротне од онога што Ви тврдите: лаици који су бранили патријарха Павла - бране сада и прогнагнога, правде ради, владику Артемија и његово честито и правоверно монаштво. Бранили смо, дакле, патријарха Павла, а сада бранимо владику Артемија, управо да бисмо од самовоље и насиља сачували канонски поредак СПЦ!

Део нашег Уредништва био је и међу ревнитељима вере (које Ви називате „демострантима“) испред Патријаршије 13. фебруара 2010. године, на скупу одржаном у циљу одбране канонског поретка СПЦ, који су урушили самовољници међу епископима, противуставно и противканонски уклањајући владику Артемија са места епископа Епархије рашко-призренске. (http://borbazaveru.info/content/view/1984/77/) Ради Ваше истините информисаности, навешћемо на овом месту један детаљ са скупа који поменусмо, а који недвосмислено показује да је епископ Артемије одан и послушан мајци Цркви, и да су му мир и јединство у њој пре свега и изнад свега. Наиме, негде око 13:40h, по завршетку седнице Синода, пред окупљено промрзло монаштво и вернике из Патријархшије је изашао еп. Артемије. (Иначе, тог хладног фебруарског дана, нико од оних за које Ви говорите да сведоче „новозаветну љубав“, за разлику од нас који сведочимо неку „старозаветну свету мржњу“, није изашао из Патријаршије да промрзлим „непријатељима“ понуди макар по шољицу чаја). На питање окупљених шта се догодило на седници Синода, владика Артемије је, улазећи у ауто, одговорио: „Све је у реду, разиђите се у миру!“ Ево истинског слуге Христовог! Иако га је Синод безаконо сменио са места епископа ЕРП, владика Артемије, у најдубљем смирењу и послушности Цркви, говори народу да је све у реду! За то време је „миротворац“ Атанасије, уз подршку тешке артиљерије НАТО пакта, ушао у Грачаницу и разваљивао као лопов и разбојник келије владике Артемија, вршећи у њима преметачину. (Препоручујемо Вам да на нашем сајту више о томе прочитате у тексту госпође Косаре Гавриловић „'Играње Цркве' и играње у Цркви“ http://borbazaveru.info/content/view/2158/47/).

Ми никада, поштовани господине Љотићу, у биткама које се воде за одбрану вере и јединства СПЦ, нисмо били ни међу „равнодушним зевалима“ ни међу „злурадим лајалима“, како је две групе људи под крстом Христовим, и под крстом сваког праведника, окарактерисао Свети Владика Николај. Ни под крстом патријарха Павла, ни под крстом владике Артемија, ни под крстом било ког праведника нисмо били (нити ћемо икада бити) међу припадницима ове две, горе поменуте, групе!

 

...Бранили смо и патријарха Иринеја

Такође, наш сајт никада није био против патријарха Иринеја, нити је сада, како Ви тврдите. Штавише! И ми, и наши уважни сарадници, одмах смо га поздравили и подржали његов напор да у СПЦ васпостави нарушени богослужбени поредак (што је нашироко познато, о чему сведоче и многобројни текстови на нашем сајту), а бранили смо га и од злонамерних тумачења која су, како смо веровали, поједине новине давале његовим речима. Из тог разлога, 3. фебруара 2010. године, издали смо и саопштење под насловом „Подршка патријарху Иринеју у борби за саборност Српске Цркве“ (http://borbazaveru.info/content/view/1948/77/).

 

Зашто сте променили своје мишљење о разлозима прогона еп. Артемија?

Што се случаја владике Артемија тиче, о њему је писано тако много, да Ваше тумачење догађаја од фебруара месеца 2010. до данас (у Епархији рашко-призренској и СПЦ уопште) може бити, понављамо, само плод Ваше необавештености, или погрешне обавештености од стране неког злог посленика који Вам је представио Артемијево монаштво као безумнике којима је епископ изнад Христа. Зато Вас молимо: прочитајте текст Џулије Горин „Тоталитаризам у служби Запада“ (http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/totalitarizam-u-sluzbi-zapada.html), па ћете видети да иза прогона владике Артемија стоје исте оне силе, код нас и у свету, које Ви тако одлучно и смело разобличавате, већ деценијама, на страницама „Искре“. Одлука Сабора СПЦ о уклањању владике Артемија с места епископа Рашко-призренског била је привканонска и неуставна о чему више у Апелу који су потписали угледни правници (http://borbazaveru.info/content/view/2403/37/).

Но, оно што нас највише чуди, и утврђује у уверењу да Вас је неко погрешно о свему информисао, јесте чињеница да сте потпуно променили своје мишљење о случају владике Артемија које сте изнели у марту 2010. у чланку „Две ружне стварности“. У том чланку, о случају владике Артемија, говорили сте овако:

>> Уз бруку, „случај Артемије” привремено разрешен

 Међутим, „случај” епископа Артемија је даљње закомпликовао и онако тешку косовску ситуацију. У чему је „случај”? Најблаже речено он је у тимингу  тј. времену кад  се одиграо. Наиме, ових дана (друга недеља фебруара) једна делегација св. Синода СПЦ ислеђује финансијска пословања епархије рашко-призренске, али и неке одлуке епископа Артемија које су биле противне одлукама Архирејског сабора СПЦ (њен највиши законодавни орган).

С друге, пак, стране, епископ Артемије својим отвореним нимало дипломатским нападима на независност шиптарског Косова, „трн у оку”, је: прво, самим Шиптарима, па тзв. међународној заједници, јер због његовог става, питање Косова, још је увек „вруће” и  „активно”, а не како су се надали на Западу, после краћег српског противљења све ће „лећи” и бити „нормално”. Најзад,  епископ Артемије, својим ставом, у Тадићевим очима причињава му се као велики  лични непријатељ - успорава његов ход према ЕУ и НАТО-у и онемогућује, у самом корену, признање Косова путем већ утабане  „технике” „малих врата”.

Е, сад, ако је акција Синода, усредсређена да се епископ Артемије само „дисциплинује” тиминг  је рђав, али, уопштено, ситуација - изузев можда велике јавне бруке до које је непотребно дошло - није трагична, с добром вољом обе стране, има наде да се поправи.

Али, ако је акција Синода дошла због тога што је епископ Артемије „трн у оку” Тачију, Западу и/или Тадићу - кога због тога треба уклонити! -, ситуација, али највише по СПЦ, јесте врло трагична. СПЦ која је кроз векове увек била доследно последња брана самобитности, и која никад ту своју функцију није изневерила, пала је, изгледа, на испиту дневно политиканских евро-интеграција. И то - да би трагедија била потпуна - пала је као први акт тек устоличеног патријарха Иринеја, који је баш изабран на ту функцију с надом и уверењем да се с њим на челу Цркве, тако нешто никад не би могло десити.

Још се нисмо прибрали од „шока” самог „случаја” кад, ето, и другог „шока”. Одлуком св. Синода, епископ Артемије, привремено (до коначне одлуке св. Архијерејског Сабора на својој редовној мајској седници), смењен је, а за администратора епархије рашко-призренске постављен је умировљени епископ Атанасије (Јевтић) - наравно, уз обавезну додатну јавну бруку.<<

http://serbskeinternetnovine.spaces.live.com/blog/cns!24033D8F76B3274A!4247.entry

 

Image

 

„Борба за веру“ увек говори истину и не бави се кривотворењем чињеница

Чинећи детаљну анализу текста коме смо дали наднаслов „Патријарх Иринеј: Ја сам екумениста и пацифиста“, а наслов „Главни стражар Цркве светосавске труби на спавање“, оптужујете нас да смо „фалсификатори“, „писци памфлета“, да нам је од истине дража „слава људска“ и аплаузи од „анти-црквних снага“ које су ту да би се „разбила Црква“, и које дају „потпору“ косовским монасима који воде „коначну битку против Цркве и патријарха Иринеја“, а све због тога што патријарх у интервуу Танјугу није рекао „ја сам екумениста и пацифиста“, како смо ми написали, већ је новинар који је радио интервју парафразирао патријархове речи: „Патријарх српски за себе каже да је екумениста и пацифиста“.

Што се овога тиче, ствари стоје овако: агенција Танјуг каже: „Патријарх српски за себе каже да је екумениста и пацифиста.“ Танјуг, дакле, изричито тврди да је ово патријарх изрекао у свом интервјуу. Поједини делови његове изјаве су цитирани дословно, а поједини парафразирани. Танјуг је озбиљна новинска агенција, која себи не би допустила овако грубо кривотворење патријархових речи. А да је патријарх горе наведену изјаву заиста дао, несумњиво потврђује и чињеница да је није демантовао ни он, а ни Информбиро! Уосталом, сваком ко прати изјаве и активности патријарха Иринеја, јасно је да је Танјуг веродостојно пренео патријархову изјаву. Зато, господине Љотићу, будите уверени да ми никада не лажемо и не бавимо се кривотворењем туђих изјава, као ни писањем памфлета! Јер свагда су нам на уму речи Христове: „Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју“ (Мт. 16,26).

 

О нашем „Отвореном писму патријарху Иринеју“

Наш текст – отворено писмо патријарху Иринеју, поводом његових екуменистичких изјава у Бечу, није настао да би нам аплаудирали „бивши комунисти“ и „новопечене демократе“ или „раслолничка светина“ која стоји иза нас, како рекосте. Патријарх Иринеј је, из само њему знаних разлога, од када је дошао на чело СПЦ (а и пре тога) најгрлатији заговорник доласка римског папе у Ниш 2013, и то папе – православомрсца, папе који иде следеће, 2011, у Хрватску да слави педесету „обљетницу“ блаженог Алојзија Степинца, и да Степинца прогласи свецем (http://www.vecernji.hr/vijesti/papa-dolazi-zagreb-kardinala-stepinca-proglasiti-svecem-clanak-209344) - кривца за прекрштавање 250 хиљада православних Срба и војног викара усташке војске (http://borbazaveru.info/content/view/2979/1/).

Због чињенице да смо патријарху написали отворено писмо, а не лично, називате нас „злурадо неискреним“,  јер да је добронамерно оно би било један личан разговор љубави између писца и Патријарха, како би обојици било на корист.“ Господине Љотићу, зар Ви заиста верујете да би наше лично писмо стигло до патријарха?! До патријарха нису стизала ни писма оверена са 15 хиљада потписа верника, а камоли наше! Информбиро је неумољив! Осим тога, таква критика се може упутити и Вама. Јер, зашто нисте оно што сте нам желели рећи написали у личном писму и упутили га на адресу нашег сајта, чиме бисте показали љубав о којој говорите, већ сте нас овако јавно, без икаквог ваљаног разлога, напали у новинама? Иначе, наше писмо патријарху, које тако оштро критикујете, оцењено је као добронамерно и одмерено чак и од оних који нас у континуитету, од самог оснивања нашег сајта, етикетирају као Ви сада.

У нашем отвореном писму патријарху Иринеју, тачно се види шта су наше речи, а шта цитати, и није нам јасно зашто сте многе ствари из тог писма погрешно разумели. Потребно је само да пажљиво испратите знаке навода. И нико из нашег Уредништва није аутор „памфлета“ (односи се на говор Св. Владике Николаја од 29. августа 1937. године у Горњем Милановцу, а поводом потписивања Конкордата Краљевине Југославије и Ватикана), већ се ради о аутентичном историјском документу.

 

О Вашој екуменистичкој настројености

Што се Ваших ставова о екуменизму тиче, на њих се нећемо овом приликом подробније освртати (већ само у кратким цртама), и нећемо правити  поређење између њих и учења Цркве. О том питању смо довољно рекли у нашем писму патријарху.

Али јасно је, господине Љотићу, зашто сте Ви екуменистички настројени. Ви сте припадник „Збора“, чији је оснивач, Ваш цењени отац, био уверен да су Православље и римокатолицизам „једна Црква“, а две конфесије. На крају крајева, он се формирао под утицајем римокатоличке мистике, и подједнако је ценио Фрању Селешког и Светог Серафима Саровског. Оженивши се Вашом цењеном мајком, он јој није дозволио да из римокатолицизма пређе у Православље,  и она је то учинила тек после мужевљеве смрти. Знамо да је у „Збору“ било честитих римокатолика, Словенаца и Хрвата, који су веровали у утопију југословенства, чак и после Јасеновца (Ваш цењени стриц, Јаков, провео је извесно, не мало време, полемишући са Дражиним војводом Јевђевићем, који у југословенство, наравно, није веровао). Све је то тачно, и ми Ваше право на филокатолицизам не оспоравамо. Али...

 

Римокатолицизам је јерес, а екуменизам СВЕЈЕРЕС

Али, учење Цркве нам не дозвољава да римокатолицизам сматрамо Црквом, јер је то јерес. И имамо право да ово кажемо, упркос епископима – екуменистима, јер, по учењу Источних патријараха из посланице објављене 1848. веру не чува ни један епископ сам по себи, па ни сабор епископа по себи, него сам народ Божији. Највећи сабор епископа у историји Цркве био је лажни сабор, САБОР ИКОНОЛОМАЦА, у доба иконоборачке кризе која је Цркву потресала од 7. до 9. века. Тих епископа – јеретика било је преко 600! Ми не тврдимо да је наш Сабор јеретички (не дао Бог!), него кажемо да у Цркву Христовој нема аутоматске папске незаблудивости ex cathedra по питањима вере.

Што се тиче љубави према инославнима, Св. Максим Исповедник био је јасан кад је рекао да он не жели „да се јеретици муче у паклу“ (стању лишености богоопштења). Напротив! Он им свима жели спасење! Али, љубав према јеретицима не састоји се у повлађивању њиховој јереси, него у сведочењу Истине, Која је Христос. Кад јеретик постане православан, ето радости и небу и земљи! При чему ми, православни, никад нисмо имали „Инквизицију“, нити смо приморавали инославне да бирају између НОЖА И КРИЖА. Напротив! Увек смо били верски трпељиви.

 

Патријархов екуменизам није наводни

Екуменизам нашег патријарха, авај, није наводни, како кажете. Ми бисмо волели да јесте!  А за нас је, као и за Светог Јустина Ћелијског, екуменизам свејерес, и ми о томе сведочимо. А да себе не сматрамо праведнима, безгрешнима, јединима који су у праву, то нам је испод части да доказујемо.

Не сумњамо да је наш патријарх наследник апостолске благодати, али апостолски пример следе само они који као Св. Апостол Павле поступају: „Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се“ (Тит. 3,10). Ниједан од Св. апостола није екуменисао ни са непокајаним јудаистима, ни са паганима, ни са гностичким јеретицима. Напротив! Св. Поликарп Смирнски, ученик Јована Богослова, сведочи како је овај рекао својим ученицима да беже из јавног купатила, јер је у њега ушао јеретик – гностик Керинт. Разлог? Апостол Љубави их је упозорио да им купатило може пасти на главу, јер је у њега ушао непријатељ Божји. А шта је папа, прославитељ Степинца као свеца него непријатељ Божји? (И српски, наравно!)

 

Смешна прича о дијалогу у току кога на Балкану нема покоља

Ваша прича о дијалогу у току кога на Балкану нема покоља је, опростите, смешна. Ево, рат у Храватској окончан је 1995, а Срби и даље не смеју да се врате кућама у Крајину, а који живе у „екуменској Хрватској“ масовно се католиче и похрваћују. Папин долазак у Ниш не само да у томе неће ништа променити, него ће бити срамно пљување по гробовима Јасеновачких мученика. А што се тиче везе између Ниша и Миланског едикта, она је као веза између путовања Марка Пола и Колумбовог открића Америке (обојица су, наиме, говорила романским језицима, а Колумбо је веровао да је стигао у Индију).

Ваша обавештеност о досадашњим преговорима паписта и православних је, опет опростите, веома слаба, па Вас ми упућујемо на низ текстова тим поводом, од којих је један на следећој адреси: (http://borbazaveru.info/content/view/2111/33/).

И нису западни медији криви за погрешне информације, него папофили у православним мантијама, попут Јована Зизјуласа (http://borbazaveru.info/content/view/2840/37/).

 

Ми не мрзимо никога, а највише волимо Истину

Ми, господине Љотићу, не мрзимо никога, а камоли патријарха Иринеја и владике Амфилохија и Иринеја. Не мрзимо ни римокатолике. Само волимо Истину - Христа. Због те Истине, отворили смо и рубрику „Подсећања“, где се види шта су наши јерарси говорили док су били на путу Св. Владике Николаја и оца Јустина. Код нас је само Истина – Љубав. Лаж и чешање по ушима то нису.

 

Још једно подсећање за крај

За крај, још једно подсећање. Ваш отац, Димитрије Љотић, био је пријатељ Светог Владике Николаја, а поштовао је и патријарха Гаврила. Па ипак, 1941. упутио им је оштро и прекорно писмо кад су подржали пуч од 27. марта. Оптужио их је да су поступили непромишљено, и да су тражили „славу од људи“. Да ли то значи да је Димитрије Љотић „мрзео“ Гаврила и Николаја? И да ли је мрзео српске епископе, када је, усред Другог светског рата, оптужио архијереје да нису „ни врући, ни хладни“, јер Србе одлучно не позивају под барјак Ђенерала Недића? Ми не бисмо рекли да их је мрзео. Рекли бисмо само да је имао своје мишљење, и да је решио да га јавно искаже. То исто чини и „Борба за веру“.

Примите, господине Љотићу, изразе нашег високог поштовања!

Уредништво сајта „Борба за веру“

 

P.S.

Што се тиче израза „сајт“, због чије нас употребе критикујете, он је међународни, као и израз „телевизија“. Ако имате неку српску реч, јавите нам! Поготово ако нађете замену за реч „Интернет“ коју и сами користите!

Последњи пут ажурирано ( субота, 06 новембар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 15 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.