Томислав Ерић

 ПОРУКА ЕМИСИЈЕ ''ИНСАЈДЕР'' ТЕЛЕВИЗИЈЕ ''Б92'' - УВОД У ДИКТАТУРУ

Сви су стављени у исти кош у садржају емисије ''Инсајдер'' ТВ ''Б92'' у вечерњем термину дана 15.11.2010. године: верници и навијачке групе, разна удружења грађана са насилним и ненасилним методама свога рада и деловања, свака и било чија иницијатива очувања наше традиције, културе, вере и српског идентитета - и све треба забранити силом државне принуде - као поруком ове ''ангажоване'' телевизијске Емисије.

На удару је била и Српска Православна Црква, поједини њени Епископи и клирици, егзинстенција Удружења ''Српских Двери'' као њеног природног сателита, затим личности које су формалне или неформалне вође разних удружења и покрета, све у свему медијска хајка неспецифичног облика које није био поштеђен нико ко има било какве везе са терминима очувања традиционалних српских вредности - породице, цркве, наслеђеног морала, и других наших посебности.     

На страну што је већина тих изведених иницијатива разних овако прозваних личности и удружења најчешће јалова - по њиховом избору начина деловања и по њиховим крајњим учинцима.

У основи тих неуспелих иницијатива и конкретних акција налази се суштинско непознавање крајњих циљева за очување наших правих вредности.

Пример: навијачке групе развију транспаренте ''Косово је Србија'' или сличне, узму бетонске блокове да би се сукобили са полицијом у покушају спречавања геј-параде, и на крају као крајњи резултат тога - изазову и навуку на себе бес и осуду јавности због произашлих последица, а насупрот томе - нигде их нема у протестима испред Патријаршије на којима се бране фундаменталне вредности наше Православне вере, сада највише кроз  статус прогоњеног Владике Артемија и истине коју он брани.

А то све произилази из недостатка њиховог елементарног познавања узрока стварних опасности произашлих из актуелне прокатоличке и про-протестантске екуменистичке политике која угрожава вековно изграђену позицију и статус наше Српске Православне Цркве.

Београд је духовно мртав град, када се испред Патријаршије на протестима скупи пар стотина или пар хиљада верника из унутрашњости Србије, а њих Београђана, навијача и разних ''опредељених патриота'' нема нигде.

Како би се све ово могло назвати - трендом, изворном обезбоженошћу, утицајем интересних група, непознавањем историје и традиције нашег народа или неким контролисано-неконтролисаном хаосом у понашању појединаца, група и разних удружења основаних да нешто штите али без правог реда и поретка ствари у свом деловању!?

''Није све пропало кад пропало све је'' - рекао је српски песник Р.П.Ного, или да скривено од општег сазнања има још 7.000 верних - рекао је у свом одговору Господ који је дао Светом пророку Илији, када му се овај пожалио да је он потпуно сам остављен у борби са немилосрдним идолопоклоним владарима.

Тако и сада, наша  Српска Православна Црква која је кроз векове опстала сачувана, посебно кроз претешко петовековно турско ропство, подвижништвом и жртвама многих својих верних припадника, поново у овом времену има армију својих верних чеда који стоје на бранику њеног опстанка од свих тешких искушења, потеклих од овог новог глобалистичког времена.    

Сачувати наслеђено Свето предање Цркве, наша је примарна обавеза, како би се кроз Историју која се увек понавља, сада ми нашли у оних 7.000 правоверних а скривених од општег сазнања свеколике јавности - тако нам Бог свима Србима помогао и наше душе сачувао.

На празник Ђурђица,

У Чачку, 3/16. Новембра 2010. године               Томислав Ерић, адвокат