Запрепашћени сте? Питате се да ли је ово истина? А важно је знати, да би се имала истинита слика о прогону владике Артемија, да је управо владика Артемије са својим сарадницима сачинио три свеске* са предавањима еп. Игњатија из Догматике (укључујући и аудио записе на компакт дисковима), на основу којих је поднео тужбу Сабору против еп. Игњатија због његових неправославних учења. Ово горуће питање на Сабору никада није разматрано. На питање зашто? – данас није тешко одговорити. Ево учења еп. Игњатија о хомосексуализму:

>>3-27

Божански закони се мењају. Много тога је Господ променио у односу на Стари Завет. И морал се мења. Слушаћете наше теологе који кажу да је хомосексуализам грех, док је брак нешто природно. Боже мој, па и ово је природно, није то пало с неба!

«Закони се мењају! Као што и сами видите! Некад су биле, не знам, узмите и законе, које 'оћете: божанске и не знам ни ја какве, видите да се то мења! И из Старога Завета колико су, у односу на Нови Завет, колико се то променило! Шта је све Господ променио и шта су све хришћани променили у односу на Стари Завет, а и ово је божански закон! А да не говоримо, рецимо, о моралним законима који често нас ту држе, као неко, као то је и.. мерило истине. Морал се мења! И морални закони. Све зависи то од цивилизације, од тога како коме приступи то не знам ни ја све то. Али понекад нас то држи уствари у тој некој, некој позицији да ми уствари ништа не разумемо, само се боримо као рецимо сада, не знам ни ја, ви ћете слушати наше теологе, и не знам, који заузумају ставове: да ли је хомосексуализам, јел, то је грех, а не знам ни ја, брачна заједница то је благослов од Бога и to... To cy произвољне ствари! Ако се мери то једно на основу другога, и да је ово истинито што је природно, а ово је неистинито, Боже мој "није природно". Па и то је природно! Одакле, није то пало с неба! Али су свети оци мерили на основу Царства Божијега! И зато у Царству Божијем не улази ни брак! Зато, зато што у Царству Божијем нити ће се женити, нити ће се удавати! И зато су свети оци попут Светог Максима, светог Григорија Ниског говорили да је секс грех! To je извор смрти! He из.. некога моралнога, не знам ни ја што је то природно, морално... Ко ће данас да каже... Јел то неморално?!»<< (Свеска III, стр. 39)

Можда је после прочитаног разумљивији анемичан став Патријаршије у Београду у време параде содомита. И да не би неко помислио да је ово што је цитирано из неког тајног документа, треба знати да су се поменуте свеске појавиле, и постале доступне широј јавности још пре три године, а у јавност су дошле од једног епископа коме их је владика Артемије упутио (свеске су упућене укупно једанаесторици епископа) у циљу благовремене припреме за заседање Сабора.

Колико је, иначе, тежак грех хомосексуализма, за који еп. Игњатије каже да је природан, говори чињеница да је 4. правилом Светог Григорија Ниског за овај грех предвиђена казна лишавања причешћа на 18. година. Свети Јован Златосути каже да су мужеложници (хомосексуалци) гори од убица, јер убица одваја душу од тела, а овај погубљује душу заједно са телом. „Ма који грех да узмеш, ниједан неће бити раван овом безакоњу. Мужеложник није постао жена, а престао је да постоји као мушкарац, те је тако издао и једну и другу природу“, каже Св. Јован Златоусти, и наставља у истом смислу: „Атински народ и његови мудраци били су заражени безбожношћу, јер мешање са блудницама, иако је безаконо, својствено је (палој) природи; a мужеложништво је и противзаконито и противприродно“  (Свети Јован Златоуст, Са светим оцима из дана у дан, Београд 2005, стр. 42).

Дакле, иако је за Светог Јована Златоустог, великог учитеља Цркве, али и за читаву Цркву Православну,  хомосексуализам неприродан, за Игњатија браничевског је природан! На страни 113 и 114 треће свеске, еп. Артемије даје учење Православне Цркве као одговор на хуле Игњатија браничевског. Ево тог одговора:

>>Етика је трајна и непроменљива - наша јеванђелска етика - а техника је променљива. Етика је госпођа, техника њена слушкиња. Зато етика мора контролисати технику. Непролазне вредности су у области етике, а не технике. Тешко народу који гледа циљеве људског живота у техници, и сав свој труд и зној жртвује на усавршавању технике, вукући етику за собом као Ахил мрвог Хектора повезаног за колесницу. Такав народ може успети да све своје градове сагради од слонове кости и злата као што су били царски дворови у Језраелу. Али ако у тим градовима буду становали Ахави и Језавеље, пси ће имати последњу реч, пси а не људи (1 Цар. 22, 38; 2 Цар. 9, 36).

Између поштења и вештине лак је избор. Поштен човек и без вештине цени се и у наше време више од вештака без поштења. И на истоку и на западу и на северу и на југу. И данас као и у време пророка Исаије.

Техником се мења однос човека према природи, а никако према човеку и према Богу. Ко другачије мисли тај цени ствари више него личности, a прашину више него дух.

Језива трагедија нашег времена састоји се у рату између људи и Бога. Бог хоће да уздигне личности људи над немуштим стварима, док људи хоће да утопе и своју и Божију у ствар и изједначе са стварима.

Многи спиритуални и морални малишани праве од модерне технике идола коме се клањају, и позивају све народе да томе идолу приносе жртве, што несрећни народи присиљено чине! Те колике жртве, те колику крв! Ко је  глув  да не  чује  како  етика гласније  од топова виче  нашем покољењу: He тим путем, људи! Тај пут води у Земљу Недођију. (Свети Владика Николај, Земља Недођија, Глас Цркве 2003, 22-23 стр.).

Сваки покушај да се хришћанство прилагоди духу времена, да се помеша са пролазним идејама и режимима одређених историјских периода, одузима му ону специфичну карактеристику, ону нарочиту вредност, оно особено, што га је управо и чини једином Богочовечанском религијом у Свету. (Ава Јустин, Са светим оцима из дана у дан, Београд 2005, 242 стр.).<<

Верујем да је сада много јасније коме, и зашто, епископ Артемије смета. А да  је реда и поретка у Цркви, ови који прогоне правоверне, како би се додворили свом духовном оцу са Запада, одавно би били рашчињени. Али, „... ово је ваш час и власт таме“ (Лк.22,53). Зато сматрам да не треба бити нестрпљив, јер 2013. година није далеко. Тада ће сви папољубиви у СПЦ дефитивно отпасти од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве (моја је жеља, и молитва Богу, да се то не догоди, већ да се поврате са свог злог пута док још имају времена).

 

P.S.

Да ли је имала право саборска већина да рашчини еп. Артемија? Ево шта о правима црквених власти каже еп. Никодим Милаш:

>>...Црквено јерархијска власт има своју потпуну и закониту снагу само онда, када она делује у границама законом установљенима и кад вршиоци те власти у строгој се потчињености налазе законима и науци Цркве Православне - дочим напротив, чим одступи од тих закона и пријеђе строго установљене законске границе, власт та губи сва своја права.“  (Из тумачења 1. Правила 3. васељенског сабора  одржаног у Ефесу 431, Епископ Никодим (Милаш) далматински, Правила Православне Цркве с тумачењима, Књига 1., Наклада књижаре А. Пајевића, Нови Сад, 1895., подвл. прир.)

_________

*Поред три свеске са сабраним предавањима еп. Игњатија, владика Артемије се обратио једанаесторици епископа и пропратним писмом. Ево тог писма:

 

>> Православни Епископ

Епархије рашко-призренске

и косовско-метохијске

Бр. 860

03.12. 2007. године

Призрен – Грачаница

 „Боље ти је дати да ти се језик отсече,

него ли ћутати када покушавају

праву вeру да искваре“

св. Теодор Студит

Православна вера наша,

она је богатство наше, она слава,

она род, она венац, она похвала.

Нећемо те се одрeћи љубљено

Православље, нећемо те издати

веро од Отаца нам предана, нећемо

одступити од тебe мајко побожности.

У теби смо рођени и у теби

живимо, у теби ћемо се и упокојити,

а ако и време позове и хиљаду

пута за тебе ћемо умрети."

Јосиф Вријеније

учитељ св. Марка Ефеског

ученик св. Григорија Паламе

 

Ваше Преосвештенство,

Иако најмањи у дому Оца свога, и најнезнатнији међу браћом својом, а имајући у виду горе наведене речи Светих Божјих људи (и многе сличне у свeтоотачком Предању), с једне странe, и пратећи шта се све догађа у нашој Српској Православној Цркви (па и ширe у читавом Православљу), с друге стране, сматрам да даље не смемо ћутати.

Пре годину дана, захваљујући храбријима и умнијима међу браћом Архијерејима, почео је дугоочекивани процес борбе за чистоту вере и очување богослужбеног реда и поретка у нашој светој Цркви "устаљеног у вековној пракси". Сви знамо како је то била жестока борба. Плод те борбе на прошлогодишњем јесењем и ОВОГОДИШЊЕМ мајском заседању Светог архијерејског сабора, биле су две ОДЛУКЕ у вези новотарија које се у појединим Епархијама уводе у богослужење, пре свега у служењс Свете Литургије. Нажалост, те саборске одлуке се и даље не поштују и не спроводе у живот од неке браће Архијереја и подручног им свештенства. То само значи и сведочи да је наша Црква заиста у великој опасности да такав однос према одлукама САС доведе до продубљивања подела у телу Цркве, како у клиру, тако и у верном народу. То се мора спречити по сваку цену.

Међутим, повод овог Нашег обраћања Вама, је нешто још озбиљније и опасније.

На мајском Сабору, у жару дискусије о богослужењу, узгред је поменуто од појединих Архијереја и питање новотарија у предавањима појединих Г-де професора на Богословском факултету, који отворено уче и предају студентима нова учења, дијаметрално супротна учењу Цркве и светих Отаца. Тој теми на мајском Сабору није посвећена одговарајућа пажња, и она је остала на маргинама догађања. Сматрамо да се о томе не сме и даље ћутати и овлаш преко тога прелазити. Морамо на следећем САС то питање поставити у сами центар нашег рада и донети судбоносне одлуке, да наша Црква не би била она која „има обличје побожности, али се силе њене давно одрекла" ( ).

У прилици смо да Вам доставимо на проучавање (у циљу припреме за Сабор) овај потресни материјал једног од наше сабраће у Сабору (који, нажалост, није и једини који такве заблуде и јереси исповеда).

Пред нама је „Уводно предавање из догмтике" које је Епископ Игњатије Мидић одржао на Теолошком факултету у уторак 23. 10. 2007. године. Први део (до 36. стране) садржи текст предавње (на аудио-снимку и транскрипту у писаној форми), подељен на 50 смисаоних целина, са нужним објашњењем које служи као кључ у даљем излагању, и резимеом целог предавања. Иза тога, у другом делу, стр. 37. и 38. садржи основне ставове Епископа Игњатија који су супротни учењу Православне Цркве, да би даље од стр. 39. до 70. сви ти поменути ставови били суочени са изворним цитатима светих Отаца, наведених према Догматици оца Јустина Поповића. На самом крају, (стр. 71) дат је ЗАКЉУЧАК изведен из предавања владике Игњатија на основу Догматике Православне Цркве.

Будући да је ово своје Уводно предавање Владика Игњатије замислио као „ПРОГРАМСКО ПРЕДАВАЊЕ“, постаје јасно чему ће се све учити наши студенти, који ће даље, као професори Богословија (или чак и Епископи), то „учење" преносити на ученике Богословија, а ови, као будући свештеници и пастири - у народ. Систем је јасан: Факултет је као срце у организму које крв (своја новаторска учења, заблуде и јереси) упумпава до последње ћелије црквеног организма и тако наркотизује и некротизује само биће Српске Православне Цркве.

Решавање тога питања, завођења од стране Синода и Сабора контроле над богословским школама (од веронауке до факултета), што им је и дужност по Уставу СПЦ, је најважније животно питање које се данас поставља пред нас, које је Бог поставио да „пасемо стадо Божије, које је Он стекао крвљу својом". Сва друга питања су маргинална у односу на ово.

У циљу адекватног припремања за следећи Архијерејски сабор, Ми ћемо Вам, поред овог документа, још у пар наврата доставити материјале по конкретним питањима лажних учења која се предају у нашој највишој богословској школи (а и у нижима).

Вас, драги ми брате у Христу, молимо да се овом проблематиком озбиљно позабавите, како бисмо били спремни да на прави начин на Сабору бранимо чистоту наше свете вере православне.

Вашег Преосвештенства у Христу брат и саслужитељ,

+ АРТЕМИЈЕ      

Епископ рашко-призренски

и косовско-метохијски   

ДОСТАВЉЕНО:

1.   Митрополиту загребачко-љубљанском Г. ЈОВАНУ

2.   Митрополиту дабробосанском Г. НИКОЛAЈУ

3.   Епископу нишком Г. ИРИНЕЈУ

4.   Епископу зворничко-тузланском Г. ВАСИЛИЈУ

5.   Епископу сремском Г. ВАСИЛИЈУ

6.   Епископу бањалучком Г. ЈЕФРЕМУ

7.   Епископу банатском Г. НИКАНОРУ

8.   Епископу за Амер. и Кан. Г. ЛОНГИНУ

9.   Епископу Канадском Г. ГЕОРГИЈУ

10.   Епископу милешевском Г. ФИЛАРЕТУ

11.   Епископу ваљевском Г. МИЛУТИНУ <<