Драго Жарковић

ТРИ ЛОША УБИШЕ МИЛОША

Коме закон лежи у топузу,

трагови му смрде нечовјештвом

Његош

           У народу српском измудрила се крилатица: двојица без душе – један без главе.

У последње време разазнасмо да наша тужна ТРОЈИЦА остадоше без душе, да би Њ.П. Артемије „остао без главе“. 

Бездушник први: Иринеј Буловић омаче се и каза да ће Артемију (кад тад) сломити кичму („Дуга" бр. 1638 од 30. марта до 12. априла 1996, стр. 47).

Још овај бездушник у „Упитнику“ РТС-а (пре мајског заседања Сабора!!!) „пророкова“ да ће Сабор донети одлуку какву је он на Синоду већ прогур'о.

И још овај бездушник устврди да ће Артемије кривично одговарати: „Уколико Виловски тврди да није одговоран за кривична дела за која је оптужен, онда се мора се наћи ко је одговоран и ко ће за то кривично одговарати. Нажалост, епископ Артемије је свесни добровољац за ту неславну улогу.“

Бездушник други: Амфилохије Радовић не могадијаше да сакрије да је његов и синодални братоубилачки план стар десет година, говорећи:  „Па, Синод на ту одлуку чека пуних десет година! Овај бездушник у свом човекомрзију благочестивог старца ружи називајући га „човеком који је изгубио здрав разум“, „који не влада собом“, „као да га је запосео зли дух“, „као да га је неко надрогирао“...

Бездушник трећи: Атанасије Јевтић кара овог Божјег човека, говорећи да се он (Њ.П. Артемије) није кајао, „није, бар, за последњу деценију“ (још једно писмо брату Артемију, сајт СПЦ, 23. новембар 2010.).

Овај бездушник је иначе познат по свом „човекољубљу“ и „братољубљу“ које исказује потоњим кичијашким језиком.

Заборавили су, ови бездушници, да је у Уставу СПЦ записано: „Нико се не може казнити ниједном  црквеном казном без претходног саслушања“ (чл. 218 Устава). Да ли су овај члан Устава заборавили, или су га окачили мачку о реп, као што окачише каноне, питање је сад?

Заборавили су, ови бездушници, много тога што је у закону Божијем казано, па уместо да љубе, они мрзе ближњега свога.

Заборавили су, ови бездушници, каноне и светоотачко предање.

Заборавили су, ови бездушници, своје изговорене и написане речи из времена док се нису отиснули у свејерес екуменизма.

Ал' ће зато, ова три бездушника, бити упамћена у покољењима рода српскога, као братоубице, као упропаститељи, као силници, као гордељивци, као славољупци... Згражаваће се покољења српска над срамним траговима њиховим.

Нека им Бог помогне да се покају, и нека им да снаге да клекну пред аву Артемија и заишту опрост због грехова које према брату своме учинише, сведочећи лажно, и тако спасу душе своје, на радост њихову и на радост нашу.

На Мратиндан 2010.