01. 12. 2010. 13:03h>>13:23h | Ј. Арсеновић - Вести

Ипак раскол: Шумадијска СПЦ?

Да ли рашчињени владика Артемије са групом одбеглих монаха из Рашко-призренске епархије може задати расколнички ударац Српској православној цркви, попут оног Дионисијевог из 1963. године? Ово питање, доскора одбацивано и од бившег владике, али и у самој Патријаршији, наметнуло се након недељне литургије коју је рашчињени епископ служио у шумадијском селу Љуљаци пред око 1.000 верника! Да ли је овакав одзив верника довољан да се оснује "истинска Светосавка црква" како је наводно преко писма својим противницима у Цркви недавно запретио оптужени владика?

Аутор књиге "Истина о случају владике Артемије" Зоран Чворовић каже да се садашњи јаз може превазићи ако се поново успостави канонски поредак Цркве, чије је нарушавање започето у фебруару када је епископу Артемију одузета епархија.

- Владици треба да буде омогућено фер и на канонима засновано суђење и то у својству епископа рашко-призренског. Ако те мудрости не буде, онда се плашим да може доћи до две ствари.

Прво да владике које су га рашчиниле наставе са нарушавањем канона, а појединци и са нарушавањем догме и тако да одступе и од самог бића СПЦ.

На другој страни постоји опасност да прогоњени збег, владика Артемије и рашкo-призренско монаштво, не издрже у борби за очување канона православне цркве и да западну у искушење које ми олако квалификујемо као раскол. Надам се да до тога неће доћи - каже Чворовић за "Вести".

_____________________

          Црква потчињена држави 

Чворовић је уверен да ће због намера међунардне заједнице, и пре свега Римокатоличке курије, доћи време када ће многи Срби, по узору на владику и монахе, морати да бране каноне своје цркве јер су они јемство за очување светосавља.

- Ако се настави тим путем, Црква ће бити потпуно потчињена држави, а онда ће идеолошки ставови владајућих коалиција бити и ставови Сабора и Синода. Тако се може десити да Црква подржи или прећути и не искаже свој став о европским интеграцијама или о хомосексуализму и другим питањима која су битна за савременог православног хришћанина - упозорава саговорник "Вести".

_____________________

Аналитичар религије Мирко Ђорђевић каже да је за сада извесно да Артемија подржавају шесторица епископа и око 90 монаха, али да нико не може са сигурношћу да каже колику подршку ужива међу верницима.

- Сада постоје две епархије рашко-призренске, од којих је једна легална и призната, а друга делује у егзилу. Оне потврђују да је унутар СПЦ дошло до раскола, што је велики ударац за врх Цркве, али и за патријарха Иринеја. Јединство Цркве је угрожено, а Артемије као главни разлог наводи екуменизам - сматра Ђорђевић.

 У ком правцу би могла да се одвија идеологија рашчињеног владике неки назиру и у Артемијевом обраћању верницима, после служења литургије, и поред тога што му је Синод забранио чинодејствовања.

- Многи ветрови су кренули да угасе кандило вере у душама нашим, најопаснији ветар јесте такозвани екуменизам, настојање да се сједини оно што се не може сјединити. Истина и лаж, Бог и ђаво, светлост и тама немају ништа заједничко. Не може се кривоверје сјединити са правоверјем. Кад сипамо воду у вино онда то није вино већ беванда.  

Ми не можемо дозволити да разни и непозвани у наше православно вино сипају воду. Не могу ни патријарси ни владике унети нешто ново у веру, јер је народ чувар наше праве вере - зборио је Артемије у недељу.

Оставио храм онима којима треба

Како су се рашчињени владика и његови следбеници монаси нашли у храму светог Јована Претече у селу Љуљаци, у книћкој општини, још је једна необична прича која појединим верницима потврђује постојање "Божје руке" у случају Артемија.

Црква је задужбина покојног проте Томислава Марковића, који је већи део живота провео у Немачкој и Енглеској, где је радио и као војни свештеник у британској армији за православне војнике.  

Задужбину је подигао на имању свог деде, али је после његове смрти (2004) намера задужбинара да црква буде метох манастира Враћевшнице, остала неостварена.  

Наводно, због тестамента. Прота Тома је, наиме, све оставио народу Епархије жичке, али не и "раскалашној власти", како државној тако и црквеној.  

Прича се да је на примедбу немачког нотара да је то сувише неодређен наследник, прота узвратио: "Целог живота сам богу служио и он ће најбоље знати коме ће ово здање највише требати".

Овакав тестамент је разљутио надлежног владику жичког Хризостома, па је монахињама забранио да долазе, решен да цркву осуди на пропадање. Све до недеље, када је владика Артемија са монасима поново оживео храм, верују његови следбеници.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/100736/Ipak-raskol-Sumadijska-SPC