06. 12. 2010. 12:15h | Р. Лончар - Вести

 Црква прекраја епархије у дијаспори

- Занимљиво је да се након што је на Сабору поздрављено уједињење две доскорашње српске епархије у Аустралији, сад почиње са форсирањем уситњавања српских епархија у Америци и Европи - примећују саговорници "Вести" из врха СПЦ.

С обзиром на то да епископ средњоевропски Константин (Ђокић) због болести није био присутан на новембарском заседању црквене скупштине, донета је одлука да се он умоли да за мајско заседање предложи начин поделе своје садашње епархије која обухвата Немачку, Аустрију и Швајцарску.

- У том контексту, из врха СПЦ ће владици Константину бити сугерисано да поделу епархије изврши тако што би на територији Немачке остала једна епархија, док би се од Аустрије и Италије - коју би требало издвојити из састава Митрополије загребачко-љубљанске на чијем је челу митрополит Јован - формирала нова засебна епархија. Швајцарска би била придодата постојећој Епархији западноевропској коју води владика Лука - каже за "Вести" један од учесника новембарског заседања црквене скупштине.

Поново се, према речима упућених, у врху СПЦ актуелизује и стара теза о подели Епархије британско-скандинавске на две: британску и скандинавску.

- Пошто надлежни епископ Доситеј (Мотика) није био сагласан са ранијим предлозима те врсте, иницијатива је, како се сад испоставља, била стопирана, али само на неко време. Јер, ако се из искуства има у виду да садашњи састав Синода (црквене владе) врло лако на Сабору може да прегласавањем обезбеди натполовичну већину, највероватније ће већ у мају и владика Доситеј бити умољен да предложи поделу своје епархије - каже један од старијих високодостојника.

Кад је реч о православним српским епархијама на северноамеричком континенту, пред њима је нова арондација, мада је прошле године већ извршена једна. Према речима епископа упућених у ситуацију везану за тај део света, епархија покојног митрополита Христофора, која се састоји од манастира у Либертивилу и три парохије у Чикагу, требало би да се припоји Епархији новограчаничкој где столује владика Лонгин.  

Очекује се такође и формирање засебне њујоршке епархије у чији би састав ушли Њујорк и Вашингтон као и поједине српске парохије до Флориде, док би Детроит требало да се придода Епархији источноамеричкој чији је надлежни епископ Митрофан.

Коначну верзију предлога, како кажу саговорници "Вести" у владичанским круговима, о новим деобама и арондацијама постојећих епархија СПЦ у Америци, за мајско заседање црквене скупштине припремиће епископски савет сачињен од српских владика на овом континенту.

Коме иде бушотина?

- Још није прецизирано да ли ће у састав будуће њујоршке епархије ући и црквени посед у Шејтланду који припада Епархији источноамеричкој. У Шејтланду постоји епархијски камп за српску децу, а пошто је посед велики, на њему има и неколико бушотина за вађење гаса, што овој српској парохији доноси повелики приход и ту ће, бојим се, бити повуци-потегни - сматра један од српских владика.

Посебно министарство?

Интересантно је и да међу појединим српским епископима већ дуго постоји идеја о званичном установљењу министарства за спољне црквене послове на челу са црквеним шефом дипломатије, по угледу на Руску православну цркву. Неки би на тој дужности радо видели неког од млађих епископа који су се последње деценије 20. века у Вашингтону већ окушали у црквеној дипломатији. Има, међутим, мишљења старијих владика да епископ бачки Иринеј "већ дуго и добро обавља посао министра спољних послова у СПЦ" и да "не треба оснивати црквено министарство за ту намену".

Последњи пут пре 16 година

Подсећања ради, 1994. године владика Константин је тадашњом арондацијом епархија остао без Италије, која је придодата Митрополији загребачко-љубљанској, и Шпаније, која је припојена Епархији западноевропској. Тада је немачка штампа писала да су тврди националисти и традиционалисти у врху СПЦ смањили епархију владици Константину зато што он нагиње ка екуменизму, да би му затим из појединих делове Епархије средњоевропске, као и у Патријаршији СПЦ, било спочитавано да је он антиекумениста и националиста.

Занимљиво је такође да се сад уочи новог уситњавања Константинове епархије, све учесталије помиње цифра од пола милиона православних Срба у Аустрији, док званична статистика те земље говори да у Аустрији живи укупно око 179.000 православаца: Срба, Румуна, Руса, Бугара, Грка и других.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/101845/Crkva--prekraja--eparhije--u-dijaspori