Поред извештаја са прославе празника Ваведење Пресвете Богородице у селу Љуљаци, у прилогу доносимо и текст свештеника Илије Јокића „Десио се народ“. Такође обавештавамо наше цењене посетиоце о најновијем интервјуу еп. Артемија за ТВ-е „Раскршће“ који се може погледати на сајту „Пастир добри“.
Прослава празника Ваведења у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима Преславни празник Ваведења Пресвете Богородице, свечано је прослављен и у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Светој Архијерејској Литургији, коју служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохисјки Г.Г. Артемије, уз саслужење десет свештеномонаха и три ђакона, присуствовало је прогнано монаштво и велики број верника из свих крајева Србије. Већина верника се на Светој Литургији сјединила са Христом кроз Свету Тајну Причешћа. После Свете Литургије Владика Артемије је пресекао славски колач принесен у славу и част Пресвете Богородице. Колач и славско жито принели су верници из Епархије рашко-призенске. У својој пастирској проповеди Владика је говорио о празнику Ваведења и о Пресветој Богородици: „Празник Ваведења Свете Богородице је празник који најављује дан хришћанства. Овај празник је као звезда Даница која најављује долазак Сунца, јер рођењем Пресвете Богородице и Њеним увођењем у храм јерусалимски почео је да се испуњује Промисао Божији о спасењу рода људскога... Света Богородица је та Која прима наше молитве, Која слуша наше уздахе, Која сакупља наше сузе покајничке и износи пред Сина Свога да Га умилостиви да нам опрости грехе наше и да нам дарује Царство Своје Небеско. Она и данас бди над родом нашим православним и над родом нашим српским. Она је спремна да нам помогне, спремна је да прими наше молитве, да их услиши и да са Својим молитвама, Мајчиним молитвама, изнесе пред Сина Свога. Зато, браћо и сестре, нема службе, нема молитве, нема Свете Тајне у којој се не помиње и не велича Света Богородица“ (видео запис, звучни запис и транскрип целе беседе доносимо у прилогу). Празнично славље је настављено у манастирској гостопримници где је манастирска братија приредила послужење за све присутне. Нахранивши тако душе верних небеском храном молитве, Светог Причешћа и речи Божије Владика је у миру отпустио народ Божији својим домовима. Тако је задужбина проте Томе у Љуљацима, прославила Преславни празник Ваведења, настављајући тако своју мисију у спасавању српске народне душе, мисију у којој су ктитори, прота Тома и протиница Милица, свесрдно учестовали за време свог странствовања у телу. У тој мисији – жртвоприношењу себе на олтар светосавља, они су, од превеликог физичког и духовног труда, и сагорели. Господ да упокоји душе ктитора у Царству Своме а нама да дарује истрајност на уском и трновитом путу спасења, јер су уска врата и тесан пут што води у живот, и мало их је који га налазе (Уп. Мт. 7, 14). Јм. Наум +++ Транскрипт беседе Владике Артемија У име Оца и Сина и Светога Духа. Срећан празник, браћо и сестре, празник Ваведења Свете Богородице, празник који најављује дан хришћанства. Овај празник је као звезда Даница која најављује долазак Сунца, јер рођењем Пресвете Богородице и Њеним увођењем у храм јерусалимски почео је да се испуњује Промисао Божији о спасењу рода људскога. Родитељи Свете Богородице, Јоаким и Ана, бездетни, остарели, добили су ћерку у позним годинама. То је био благослов Божији и он је њих удостојио због њиховога светог живота да буду родитељи Оне Која ће се удостојити да буде Мајка Сина Божијега Господа Исуса Христа. То је Света Богородица Коју славимо песмама, Коју величамо химнама, Којој сликамо иконе, Којој подижемо храмове. Све што је људски ум најбоље умео да испева, најлепше химне су посвећене Светој Богородици. Најлепше иконе насликане људском руком изображавају Њен девичански лик. Најлепши храмови подигнути људском руком посвећени су Светој Богородици, као што је и наш манастир Хилендар и многи други манастири и цркве у нашој отаџбини. Света Богородица се удостојила те милости Божије да Она буде посредница рода људскога, измиритељка са нашим Оцем небеским. Она је родила Господа Христа Бога и Спаса нашега и тиме постала, као што се каже у песмама, Мајка Божија – Богородица, јер је Бога родила. Света Богородица је заштитница рода људскога, пре свега рода хришћанскога, рода православнога. Нема те крштене душе која се Њој не обраћа за помоћ у невољи, у страдању, у искушењу и Света Богородица је та Која прима наше молитве, Која слуша наше уздахе, Која сакупља наше сузе покајничке и износи пред Сина Свога да Га умилостиви да нам опрости грехе наше и да нам дарује Царство Своје Небеско. Познати празник Покрова Свете Богородице када се она јавила у цркви Влахернској у Цариграду и Својим омофором закрилила присутне хришћане. Она их је покрила и сачувала од страдања и искушења која су надолазила. Она и данас бди над родом нашим православним и над родом нашим српским. Она је спремна да нам помогне, спремна је да прими наше молитве, да их услиши и да са Својим молитвама, Мајчиним молитвама, изнесе пред Сина Свога. Зато, браћо и сестре, нема службе, нема молитве, нема Свете Тајне у којој се не помиње и не велича Света Богородица. Нека би Господ молитвама Свете Богородице услишио и наш данашњи вапај из ове дивне задужбине оца Томе Марковића која нас сабира већ по други пут овде и води нас путем спасења као и данашњи празник Ваведења. То је симбол, то је знак да смо на правом путу да истрајемо у чувању Вере наше Православне, јер без Вере је, каже Свето Писмо, немогуће угодити Богу. А онај који верује њему је све могуће, јер су то речи Господа Христа: „Све је могуће ономе који верује.“ И оно што људском уму изгледа као немогуће, то је верујућем човеку могуће, јер је он са Богом и Бог је са њим. А кад је Бог са нама, онда нико не може против нас, онда нам никакво зло, никакви људи, никакви демони, никаква зла овога света не могу наудити, јер је Бог с нама Који нас штити, чува, води и руководи по путу овога живота да би нас увео у живот вечни, у Царство Своје Небеско. Нека и нас молитве Свете Богородице и Њен Свети Омофор закрили и данас и у све дане живота нашега да бисмо се и ми удостојили да Њеним молитвама и заступништвом изађемо светла лица пред Сина Њенога као што су то и наши Свети Славни Преци служили Богу, веровали у Бога, спасавали се том Вером и задобили Царство Небеско, да бисмо и ми у Царству Сина Њенога са Свима Светима славили и прослављали Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу јединосуштну и нераздељиву, и Њу, Свету Богородицу, Мајку нашу Небеску, сада и увек и у векове векова. Амин. http://www.pastirdobri.com/2010-04-10-22-09-16/627.html +++ Десио се народ Тихо, без икаквог наглог покрета, попречног погледа, шкргутања зубима, како то поједини епископи, пред и за време Св. Литургије раде, у храм Зачећа Св. Јована Крститеља у Љуљацима, који је био препун народа, дана 28 новембра 2010 године, ушао је Преосвећени Владика Артемије благосиљајући присутни народ и све оне који су успели да му целивају десницу. Сви, читава црква поје “Достојно”, а он кроз масу народа, окружен духовним чедима корача ка истоку, олтару светоме у сусрет Богу живоме. Читава црква, сви у храму, поју “Цар небесни”, а чеда анђелски чинова облаче свог духовног оца припремајући га за служење Св. Архијерејске Литургије. Боже, која лепота, која радост, песма помешана са сузама, као да су се небеса спустила и приближила том једном парчету земље у поноситој Гружи, у Земљи србији у свеколиком Православљу. Све се одвија тихо, побожно, како у храму, тако и око храма окупљени народ поје у један глас и прати Св. Архијерејску Литургију. Нико се не помера, гледа тамо и вамо, него сви са песмом на уснама у дубинама своји душа славе Оца небеснога. Гледајући ове честите Православце, у ствари сам видео живу цркву Христову, која се не ствара по белосветским трибинама и мудровању овог света, него кроз служење Богу и благодат која је од Бога дана. Ту у Љуљацима, тог прохладног јесењег дана, гледао сам оне које канонопреступници називају Православним Талибанима, како својим оделом у које су се обукли, ставом који су заузели, крсним знаком којим своју веру испољавају, песмом која силази са њихови усана, сведоче веру прадедовску, веру отаца и светаца Православља. Преосвећени Владика Артемије, благосиља, гледа тај рукосадни виноград Божији и као да погледом кроз овај окупљени народ Божији, тамо далеко види браћу своју епископе и моли се за њих оном Господњом молитвом на крсту: “Оче опрости им јер незнају шта раде”. Да, то може само човек чистог срца, човек благе нарави и питомог погледа. Баш то, тог прохладног јесењег дана се осетило у храму Зачећа Св. Јована Крститеља у Љуљацима. Заиста се десио народ, који је дошао из скоро свих крајева Србије и Богу хвала, они као појединци или групице, како то воле да кажу канонопрступници, као нови апостоли, престављали своје крајеве, а сви заједно и целу Србију. Десио се народ и колико знам нико га није бројио, али је интересантна прича да га је било више него што је било за овећење крста и храма Св. Саве у Крагујевцу, које је осветио Патријарх Иринеј. Владика Артемије се након Св. Литургије није нигде скривао од свог народа, него је за трпезом љубави поделио са својим народом оно што је имало. Мрвица, мрвица али су је добили сви и наситили се. Пријатељу, ако те пут нанесе кроз село Љуљаке у Гружи, ти скрени до храма Зачећа Св. Јована Крститеља и види шта се тамо ради. Ако не одеш и не видиш, немој бар да осуђујеш оно што ниси видео и оно у шта се ниси уверио. Ако и поред овог позива и молбе, наставиш са осуђивањем, онда знај да свесно грешиш и грех навалачиш на децу и потомство твоје. свештеник Илија Јокић, 30.11.1010 http://www.novinar.de/2010/12/03/desio-se-narod.html +++
У прилог тексту „Десио се народ“ ја бих желео да изнесем своје утиске. И на Свето Ваведење сјатио се силан свет из свих крајева земље Срибије, па је Црква Светог Јована Крститеља у Љуљацима била претесна да прими причаснике. Отуда су верници приступали Светом Причешћу на два места у светом храму, док је трећи путир морао да се изнесе испред храма, па су тамо верници, без обзира на кишу која је падала, приступали светој чаши. Причасници из Љуљака |