Сервери "WikiLeaks"-a у подземном бункеру

Западне владе на мала врата уводе цензуру

Афера Викиликс као изговор за строжу контролу интернета

ЊУЈОРК - Објављивање више од 250.000 америчких дипломатских депеша путем сајта Викиликс, које је отпочело 29. новембра, показало је огромну моћ слободе информација на интернету, али ће изгледа постати и главни разлог за почетак обуздавање те слободе.

Ист-Вест институт, који има канцеларије у Вашингтону, Бриселу и Москви, посредује у разговорима званичника САД и Русије, а путем незваничних канала и Кине, који би требало да регулишу правила сајбер-ратовања, али и успоставе везе моћних земаља света усмерене против спољне опасности, која укључује хакерске нападе и нежељено цурење информација.

Лист „Фајненшел тајмс“ пише да су владе западних земаља на случају Викиликса научиле лекцију о томе како је тешко обуздати рад неког сајта, чак и у случају када наложе његово укидање, пошто се он убрзо појави на неком другом домену. Овакво искуство и незадовољство америчких власти због поверљивих депеша које су постале доступне широј јавности за резултат има то да Вашингтон и његови савезници изгледа планирају да се угледају на Пекинг када је у питању политике цензуре информација на интернету.

У свету је, према последњим проценама, око 1,7 милијарди људи који користе интернет, а 2009. дневно је у просеку размењивано 247 милијарди мејлова. Овакви подаци показују зашто је великим силама битно да под што већу контролу ставе оно што је до сада сматрано оличењем демократије и слободе информисања.

„Ова настојања усмерена ка повећаној безбедности на интернету у ствари оправдавају и утиру пут већем мешању влада у сајбер-простор“, сматрају стручњаци „ОпенНет иницијативе“ задужене за праћење степена цензуре на интернету.

Убрзо након дипломатског урагана који је објављивањем америчких депеша изазвао Џулијан Асанж, оснивач Викиликса, појавиле су се спекулације о томе ко ће највише профитирати од депеша које су запослени у амбасадама САД широм света слали својим претпостављенима, пре свега у Стејт департменту. Иако је у првом тренутку деловало да је Хилари Клинтон претрпела тешку штету када је откривено да је тражила шпијунирање званичника УН, укључујући и генералног секретара Бан Ки Муна, испоставило се да позиције Клинтонове нису пољуљане.

Она је, заједно са председником Бараком Обамом, проглашена особом у коју Американци, према анкетама, имају највише поверења. Саме депеше су на неки начин биле доказ да Стејт департмент води рачуна о свему што се дешава у скоро сваком кутку планете и да ситуацију држи под контролом, при чему је и често недипломатски језик америчких дипломата пао у други план.

Чак је, у данима који су протицали, за стране политичаре, из мањих земаља поготово, постајало горе не бити део кореспонденције Вашингтона и амбасада САД, него бити поменут чак и у негативном контексту. Истовремено, сама чињеница да су поверљиве информације ипак процуриле дала је за право заговорницима веће контроле на интернету, па је најављено јачање виртуелног Великог брата сада логична последица тога.

Нису само САД и савезници решили да крену у офанзиву у овом смеру, већ су у то укључене и УН. Та институција је прошле недеље појачала напоре око оснивања међувладине групе која би требало да управља променом структуре Форума за управљање интернетом. Винт Серф, један од двојице „очева интернета“, који сада ради за претраживач „Гугл“, сумња у исправност планова УН. „То ће бити први корак ка стварању организације која доноси одлуке о интернету. Схватам мотиве, али мислим да ово све не обећава ништа добро“, каже Серф.

Владе западних земаља су на случају Викиликса научиле лекцију о томе како је тешко обуздати рад неког сајта. У свету има 1,7 милијарди корисника интернета

Сајбер-штаб у Пентагону

Генерал Кит Александер води Главни штаб америчке војске за сајбер-ратовање у Пентагону. Он је прошлог месеца пред Конгресом изјавио да његова команда још увек нема дефинисан план акција у случајевима компјутерских напада на америчке националне интересе. Овај штаб је основан у мају ове године, а постао је оперативан 31. октобра.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/226716/Afera-Vikiliks-kao-izgovor-za-strozu-kontrolu-interneta

Напомена: Постављање фотографије у текст наше - прим. "Борба за веру"

+++

Бункер оснивача "WikiLeaks"-a (као из филмова о Џејмсу Бонду)

С обзиром на необичан животни пут и облак мистерије који га обавија, никога није зачудила вест о томе да је контроверзни оснивач Викиликса Џулијан Асанж изабрао амбијент сличан сценама из филмова о Џејмсу Бонду да у њему сакрије хиљаде тајних докумената који су потресли свет.

Фајлови "Викиликса" чувају се на серверима у компјутерском центру Пионен, који припада провајдеру Банхов ИСП и смештен је у подземном бункеру у Стокхолму.

Бункер је у доба хладног рата служио као атомско склониште и дан-данас може да издржи директан удар хидрогенске бомбе. Налази се 30 метара под земљом, у пећини у гранитној стени испод парка Витаберг. Резервно напајање струјом обезбеђују два дизел-мотора “мајбах МТУ” - који су идентични са моторима подморница НАТО-а - снаге 1,5 мегавата.

Улазна врата су дебела 40 сантиметара. Бункер је реновиран 2008. године по футуристичком пројекту шведске пројектантске куће “Албер Франс-Ланор архитектс”.

Простире се на површини од 1.200 квадрата, састоји се од хола и четири огромне просторије, где су смештени сервери. Футуристичку атмосферу ублажавају вештачки водопади, мноштво биљака, које успевају захваљујући јаким соларним лампама, и акваријум запремине 2.600 литара.

http://lordswarovski.blogspot.com/2010/12/bunker-osnivaca-kao-iz-filmova-o.html

 Фотографије преузете са: http://www.dailymail.co.uk/