Владислав Панов

Интернет и демократија

Баш као када је почетком ове деценије – после напада на Америку од бабароге зване Осама Бин Ладен – заборављено мноштво прописа и начела, па и оних уставних, којима су гарантована она силна уживања појединца у  демократској цивилизацији „вођеној у име народа, од стране народа и за народ“, тако је, последњих месеци, почела да „наступа“ амнезија по питању права на слободу изражавања и комуницирања на интернету.

Званично, Америка и остали демократски свет, те њихово савршено слободно друштво, 11. септембра 2001. године нападнути су од опасних непријатеља. И отада су лидери оно мало преосталог слободног света, у рату за ту своју слободу. Зарад ње су, додуше, променили своје слободне демократије у апсолутистичке диктатуре и тираније, а спољну политику у отворени нови колонијални империјализам. Наравно, у питању су „велики принципи“. Морало је тако. Укинута су зато нека од основних права и слобода свих и свакога, зарад виших циљева. Велики брат је постао дежурни стражар и тумач потенцијалних сумњиваца који раде о глави његовим принципијелним творцима.

КОНТРОЛА И СПАСОНОСНИ – СТРАХ

Улазак у авион је, рецимо, од тада мучна, неизвесна, врло скупа и понекад сасвим понижавајућа процедура, за многе и судбоносно катастрофална. А то је само један од детаља свакодневице новог слободног света. Камере за надзор на сваком кораку, потпуна контрола  мобилних телефона, гушење медија, поробљавање и ућуткивање маса страхом од губитка иметка и посла, те низ других једнако напредних и ефикасних алатки примењених на житеље тог принципијелно цивилизованог света, данас су тековина еволуције западне демократије коју устројитељи глобализма детаљно инсталирају широм света, на сваку, појединачну дестинацију и адресу. Свет је драстично и скоро потпуно промењен. Створена је маса тихог, покорног и плашљивог стада, наученог да ћутке стоји у реду за свакојака черупања.

За све то време, међутим, једно место је неким чудом остајало ван шапе глобалистичке тираније. То је био – интернет!  Последње упориште онога што је можда остало од чисте идеје демократије и слободе сваког појединца, на живот, размишљање, коментарисање, информисање и, не дај Боже, критиковање властодржачких силеџија које су прешле границе сопствених земаља и кренули у поробљавање света. На интернету је свако могао да каже шта мисли, да понуди савет, размени информације, избори се за своје парче правде и било коју од бројних слобода којима се теоретичари напредних земаља тако радо хвале, а одавно постојеће само у теорији.

Интернет је и место на којем људи једино могу да избегну халапљиве мегакорпорације и прождрљиве банкарске лихваре који стоје иза интереса компанија, заштићених наводним интелектуалним правима. Додуше, та њихова права нису установљена због њих, већ ради аутора, твораца дотичних дела. Али, моћне корпорације се крију иза имена фирми такозване „забавне индустрије“ и поседују сва права на економску експлоатацију дела створених од стране уметника и аутора. Зато је трговина њиховим делима интерес тих корпорација, а не аутора. Њима остају мрвице, а врло често ни оне. Интернет је место где су прескочене халапљиве корпорације и трговина делима, у највећем броју проста размена без икаквих економских добити на било којој страни, је заживела кроз бројне системе размене датотека (торент, рапидшер…), а све у оквиру такозване „пир-то-пир“ комуникације (најпростије речено „компјутер са компјутером“), што ће рећи, упражњавањем једноставне размене без икакве економске користи. Та врста размене датотека је одавно трн у оку поменутих корпорација, чија је моћ досегла и до врхова власти широм запада. Залепљене су уобичајене етикете размењивачима „копирајт-материјала“ (узгред, и сам тај такозвани „копирајт“ је полуга за заштиту профита великих компанија, а тек спорадично и у минималним процентима самих аутора) да су пирати, криминалци, па чак и терористи што на тај начин подривају саме темеље економије западних земаља.

ПИТАЊЕ ЈЕ – КО ЋЕ ПОСТАТИ МЕТА ОДМАЗДЕ

И док су велики заговорници демократије и људских слобода, међу којима је, занимљиво, чак и Хилари Клинтон, скакали на саму помисао да се неко усуди да присилно, из било којег разлога нападне на било чије право из лепезе принципа и прописа који се бави заштитом слобода, када је угрожен профит, сва напредна начела из ове области су одмах постала од мањег интереса. Баш као када је почетком деценије после напада на Америку од медијске бабароге зване Осама Бин Ладен заборављено мноштво прописа, па и оних уставних, којима су се гарантовала сва она силна уживања појединца у напредној демократској цивилизацији „вођеној у име народа, од стране народа и за народ“, тако је и последњих месеци почела да наступа амнезија по питању права на слободу изражавања и комуницирања на интернету.

Заправо, он је сада ново бојно поље. Посебно после објављивања америчких тајни од стране Викиликс сајта. Тај инцидент ће за сајбер-свет и његове житеље постати нови 11. септембар. Питање је ко ће постати мета одмазде. А када метла правде из Беле куће и њених пудлица почне да мете по интернету, нестаће и последња препрека јуришницима глобалног узурпирања, черупања, глобљења и ломљења субјеката њихове обесне и халапљиве власти. Занимљиво је да је Ирска ових дана постала светионик те нове борбе против интернет пирата и непослушника. Они су први инсталирали дуго највљиван систем „три упозорења“, којим се пенализује непослушно понашање сајбер размењивача фајлова без претходног прослеђивања глобе лихварима из корпорација заштићених копирајтом. Упрошћено, то правило значи да ће вас Велики брат, преко провајдера, непрестано надзирати док се крећете интернетом и слати поруке упозорења када вас ухвати да бесплатно скидате било шта што мора да се плати. После треће опомене следи искључење на неко време (иако сте то време на интернету уредно платили!), а ако сте упорни рецидивиста следи вам можда чак и затвор. Боравак иза решетака је одлуком суда, такође „револуционарно демократском“, извесна ствар и за четворицу оснивача најчувенијег сајта за размену торент-контаката, „Пајратбеј“. С том се одлуком прославио шведски суд. Ускоро следе и други, пошто ће слични „демократски“ надзор над сваким појединцем и систем „три упозорења“ почети да примењују и остале западне земље. Орвелова „1984.“ је, тако, апсурдно, постала идеолошка подлога модерним стремљењима у демократском развоју „слободног света“. Када заврше са кажњавањем људи, оних који међусобно размењују филмове и музику, могли би да пређу на, рецимо, санкционисање љубави према црној боји у одевању, недовољног учествовања у потрошачкој манији, што би свакако морао бити отворени терористички чин јер се тако онемогућава развој њихових економија, те отуда оправдава сваки надзор и кажњавање. Када оваква врста надзора постане „нормална“, примењиваће се баш као у Орвеловој визији апокалиптичног тоталитарног света, у сваком сегменту живота контролисане јединке – све до тога како и с чиме пере зубе, шта једе, о чему размишља или неразмишља.

ХАКЕРСКИ АКТИВИЗАМ

Будућност последње оазе какве-такве слободе је после цурења тајни преко Викиликса, сада несумњиво извесно суморна. А када се и та врата затворе и за стално инсталирају вечито будне очи Великог брата, упалиће се перманентна тмина у нашој цивилизацији после које ће заиста бити тешко, можда и немогуће, пронаћи светлост на крају тунела. Тај процес је у завршној фази. Америка је блокирала приступ Викиликсу, што је преседан и прети реперкусијама за слично одавање великих тајни њене власти (узгред, почели су и са контроверзном казненом политиком одузимања домена непослушнима!), Кина је одавно забранила локални приступ свим сајтовима који угрожавају интерес њихове политике, већина земаља Европске уније, са Ирском и Француском на челу, почиње да примењује посебан надзор сваког појединачног корисника интернета у наводној заштити ауторских права, Швеђани су већ осудили прве „интернет-пирате“, Холанђани хапсе децу која су се усудила да нападају сајтове држава и корпорација што заводе ред у сајбер-свету… Занимљиво је да се сав тај свет декларативно и званично и даље куне у демократска начела, правду и гарантоване уставне слободе свих грађана и њихових држава. Али, права и слободе зависе од политичког момента и интереса моћних држава, односно корпорација које њима управљају. Отуда се правда, слободе и раскошна начела примењују селективно. Само када се од њихове примене извлачи нека корист, односно када се противник због евентуалног непоштовања било којег слободарског начела може ефикасно укорити и покорити. С друге стране, да рат заиста постоји и да поприма све веће размере доказује и појава сајберских герилаца, за неверовати углавном тинејџера, који се нападима на државне сајтове противе свакој неправди. Њихов покрет је све бројнији и ефикаснији и углавном се етикетира као „хакерски активизам“, односно „хакактивизам“. Тренутно су најуспешнији, најпознатији и најопаснији хакери окупљени под именом „Анонимни“ и последњих дана су у пуном налету у борби за одбрану Викиликса.

http://www.pecat.co.rs/2010/12/internet-i-demokratija/