header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Шта се крије иза велике арондације епархија СПЦ
Шта се крије иза велике арондације епархија СПЦ Штампај Е-пошта
субота, 01 јануар 2011

 На помолу раздвајање епархија у СПЦ?

Планирано формирање нових епархија Српске православне цркве, како у Србији тако и дијаспори, започето је оснивањем Епархије крушевачке, а очекује се, између осталог, формирање још најмање две у Београду, затим нове са седиштем у Бечу, као и епархије њујоршке, али и једне у Јужној Америци.

Није искључена ни деоба на две епархије у Аустралији, као и подела садашње Епархије британско-скандинавске, на британску и скандинавску. Будући да новоосноване епархије на свом челу морају да имају и епископе, очекује се у мају идуће године, на заседању Светог архијерејског сабора СПЦ, избор нових владика.

Постоји, међутим, мишљење у једном делу српског епископата да на нове епархије најпре треба поставити садашње викарне епископе, па тек ако буде потребе онда бирати нове.

Као кандидати за владичански чин до сада су помињани калуђери: студенички Тихон и цетињски Петар. Нова Епархија крушевачка која је недавно формирана одлуком Светог архијерејског сабора, у процесу је прецизирања граница и оне ће бити заокружене до маја 2011.. Тада ће бити изабран и њен епископ на заседању поменутог највишег законодавног тела Српске православне цркве.

У састав новоформиране крушевачке епархије ушли су делови нишке, шумадијске, жичке и браничевске епархије. Реч је, према наводима владике шумадијског Јована Младеновића, о Темнићком намесништву које је изузето из Епархије шумадијске, затим о Александровачком, Бруском и Трстеничком који су припадали Епархији жичкој на чијем је челу епископ Хризостом Столић, док су из Епархије нишке, којом тренутно управља патријарх Иринај Гавриловић, изузети Крушевачко, Ћићевачко и Ражањско намесништво, а владика браничевски Игнатије Мидић дао је део своје епархије који од Појата гравитира ка Крушевцу. Крушевачкој епархији припали су, између осталих, манастири Љубостиња из Епархије жичке, као и Светог Луке и Светог Николе из Епархије шумадијске.

Када је реч о предстојећој обнови некадашње Митрополије рашке , она би требало да буде формирана од делова садашње епархије рашко-призренске у Рашкој области, а биле би јој присаједињени и гранични делови милешевске и жичке епархије, као и северно Косово, док је као кандидат за епископа већ помињан архимандрит Тихон ( Александар Ракићевић) из манастира Студеница.

Очекује се такође да идуће године црквена скупштина донесе одлуку о подели Архиепископије београдско-карловачке на три дела.. Уже градско језгро Београда са храмом Светог Саве остало би у надлежности српског патријарха, док би друга епархија била са седиштем на Бањици код цркве Светог Василија Острошког, а трећа, која би по једној варијанти обухватала Нови Београд и Земун имала би седиште у новобеоградској цркви Светог Димитрија.

Будући да општине Нови Београд и Земун имају више од пола милиона становника, а идеја је да једна епархија броји највише до 300.000, постоји варијанта да буде основана и епархија земунска чији би епископ столовао у комплексу Богородичне цркве у централном градском језгру.

Обнова Архиепископије карловачке?

По угледу на недавно установљену Православну цркву у Црној Гори из чијег је назива изостављена реч „српска“ и коју предводи архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, а у чији састав су ушле митрополија црногорско приморска и епархија будимљанско-никшићка са деловима милешевске и захумско-херцеговачке епархије, поједини епископи СПЦ сада заговарају обнову Православне архиепископије карловачке у Војводини. Њено седиште било би у Сремским Карловцима и она би требало да обухвати садаште епархије: сремску, бачку и банатску, као и земунску након формирања.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/107195/Na-pomolu-razdvajanje-eparhija-u-SPC

Напомена: Постављање фотoграфије у текст наше - прим. "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( субота, 01 јануар 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 55 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.