header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Драго Жарковић: Сан Штампај Е-пошта
субота, 15 јануар 2011

Драго Жарковић

САН1

 Једне ноћи, на измаку 2010. године, имадох чудан сан.2

У том сну угледах једну огромну баруштину. Мутну. Из ње се чуло крештање, шкргутање зубима, палацање језицима... Из баре се осећаше гадан задах прљавштине, трулежи и зла. И одједном се, усред баре, потонуо до гуше, указа Иксан са црном капом која највише подсећаше на грчку камилавку.

Иза баре на пропланку, обраслом зеленом травом, са вековним стаблима, на чијим крошњама цвркутаху птице, указа се неки силан народ. Људи, жене и деца упираху своје погледе час на оног Иксана доле у бари, час на човека који беше горе на високој стени са супротне стране од баре. Тај човек бејаше у сили и слави, са царском круном на глави, који погледаше час на бару, час на онај брег изнад баре.

У једном тренутку онај Иксан из баре подиже каљаве руке изнад главе и повика: Ја знам каноне! Истина, јесте се мојим газдама омакло да кажу каноне мачку о реп, и да су десет година ковали план, како да сломе врат Артемију – али ја вам кажем: не читајте каноне, већ слушајте шта вам ја причам. Јер, ја сам магистар, и тврдим да је збор оних који имају част и власт донео одлуке које су канонске, а које Артемије не прихвата. Срам га било!

Народ се ускомеша, повикавши у хору: Ђе ће ти душа, јадо ојађени!?!

Са оне високе стене, подиже руку онај човек са круном на глави говорећи: Луди, докле ћете љубити лудост?

Зар не знате да ћете јести плода од путева својих, и да ће луде убити мир њихов, и да ће безумне погубити срећа њихова.

Иксан из баре још гласније узвикну: Он се лажно представља! Он служи лажне службе са групицом следбеника...!

Народ жагори: Срамота! Срамота и грехота! Јад и чемер! Та групица смо сви ми. Има нас к'о на гори листа.

Крунисани упери поглед ка народу говорећи: Уздај се у Господа свим срцем својим, на разум свој не ослањај се. На свим путевима својим имај Га на уму, и он ће управљати стазе твоје.

А онда погледа доле у бару, па ће довикнути Иксану: Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се од зла.

Иксан стисну зубе, подиже десницу стиснуту у песницу говрећи: Под  хитно ћу предложити да се против њега покрене нови судски поступак.

Народ се ускомеша: Силниче, „нови поступак“, велиш. Ђе вам је стари поступак? Кад сте га водили? На ком месту? Ко је био тужилац? Ко су биле судије? На ком месту је седела или стајала одбрана? Кол'ко сати је оптужени износио своју одбрану? На кол'ко страна је уписана његова одбрана? Зар не знате да у Уставу Цркве стоји да се нико (па ни владика Артемије!) не може казнити без претходног саслушања. Али, авај, ви са канонима и Устав окачисте мачку о реп.

Крунисани, покретом руке утишавши народ, нагну се ка бари и проговори: Синко, сврх свега што се чува, чувај срце своје... Уклони од уста опачину, и од усана својих неваљалство удаљи.

Иксан сав у гневу повика: Ма само кажем да ћемо му судити. Какав суд, какви бакрачи, то ћемо само формално објавити да вам замажемо очи. Пресуду сам му ја већ написао: Крив је! Крив! Крив! Изопштићемо га из Цркве, то вам ја кажем, ево ође сам најтањи, што би рек'о мој газда.

Народ: Острашћени човече, ако се људи не стидиш, зар се Бога не бојиш!?!

Крунисани: Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужад греха својих заплешће се. Умреће без наставе, и од мноштва лудости својих лутаће.

Иксан: Ја сам магистар! Нећемо само против њега покренути нови поступак, него и против његових монаха које смо рашчинили!

Народ: Како их рашчинисте? Због чега? Да л' зато што не шћаху извршити оцеиздајство, к'о што почиње Теодосије? Или зато што не шћаху дати веру за вечеру?

Крунисани: На ово шесторо мрзи Господ:

1. На очи поносите;

2. На језик лажљив;

3. На руке које проливају крв праву;

4. На срце које кује зле мисли;

5. На ноге које брзо трче на зло;

6. На сведока који говори лаж.

А седмо је гад Господ: ко замеће свађу међу браћом.

Иксан: Ма не само да ћемо их изопштити, но ћемо их проклети. Анатему има да им бацимо.

Народ: О срама и грдобе! Погазисте Свето Писмо: Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!

Како проклети, који издадоше веру, могу проклињати? Како они који су делима својим себе одлучују од Цркве Христове могу неког одлучити? Тебе и твоје газде су проклели Свети Оци још на Сабору у Цариграду, давне 1583, говорећи: Ко год не следи обичајима у Цркви, који су утврђени на Васељенским Саборима... ко год противећи се тим обичајима жели да одбаци и оскрнави догмате, које смо наследили од наших Отаца (или да их окачи мачку о реп, Боже опрости!) нека буде на таквог АНАТЕМА и нека буде одлучен од Цркве!

Крунисани једном руком стишава народ, другом разгневљеног Иксана, говорећи: Народе, одговорио си Безбожнику према безбожју његову, да не мисли да је мудар.

Онда показа доле на Иксана говорећи:

Ко врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи!

Иксан: Ми ћемо га, ипак, анатемисати!

Крунисани: Ко врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи!

Иксан: Анатемисаћемо и њега и његове следбенике!

Крунисани: Опет и опет ти кажем: Ко врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи!

Иксан: А оним безобразницима што су дошли на Косово да поремете миран и спокојан сан новог епископа, није доста што смо их са шиптарском полицијом избацили једном, 'оће да им покажемо нашу снагу?! Е, па показаћемо им! Не знају они да наши моћни пријатељи и заштитници неће дозволити да ми останемо на цедилу. Уосталом, ми смо свој задатак извршили, онако како смо својим газдама обећали.

Народ: Охоли, браћу своју из кућа изгоните, уместо и просјаке, како вас Јеванђеље учи, да под кров примате! Мислите да ћете довека моћи да злотворите...

Крунисани упре поглед доле на Иксана говорећи му: Полако, полако, синко. Охолост долази пред погибао. Понижење и пропаст попушта Господ на онога који мисли да је његова сила осигурана занавек.

Синко, почетак мудрости је страх Господњи. А страх Господњи, је мржња на зло. Кад омудраш, разумећеш да је гад код Господа поносит и охол, онај који иде злим путем, и чија су уста опака. Замени, синко, мржњу љубављу, да би добио љубав од Господа, иначе криво чиниш души својој.

Неће ти помоћи неправедно стечено благо и част коју неправедно добијеш, само ћете правда избавити од погибли.

Запамти, синко, праведници се избављају из невоље а безбожници долазе на њихово место.

И знај: лажна мерила (којима ти мериш) мрска су Господу, а права мера Му је угодна.

И још нешто: безбожник ради преваран посао, а ко сеје правду неће му плата изостати.

Ко се правде држи, на живот му је, а ко иде за злом, на смрт му је.

Чини што ти је воља, али знај ко слуша савет љуби знање, а ко мрзи на укор остаје луд.

Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.

Иксан: Истераћемо га из куће у којој живи, јер није његова, него епархијска.

Народ: Безумници! Недавно сте писали како је он богаташ, и како он има ту своју вилу. Кад одосмо тамо, уместо виле видесмо бедни станчић од двадесетак и нешто квадрата. А сад још бесрамно признадосте да ни то није његово. Заиста није његово. Тиме паказасте да неистину говористе и да га оклеветасте!

Крунисани: Праведни се брине и за живот живинчета, а безбожниково срца је немилостиво.

Ко чува уста своја, чува душу своју; ко разваљује усне пропада.

Ко тражи добро, добија љубав. А ко тражи зло, зло ће га задесити.

Иксан: Ја сам магистар! Ја добро знам шта хоћу и шта хоће моје газде.

Народ: Јадне су ти твоје титуле, кад не знаш ни оно што су твоји неписмени ђедови знали.

Крунисани: Безумнику се његов пут чини прав, али ко слуша савет, мудар је.

Паметан човек скрива знање, а срце безумних разглашује безумље.

Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.

Упамти, синко: грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро. Зато добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање пређе у руке праведника.

Иксан: Они су секташи! Њих ћемо изопштити и анатемисати!

Народ: Зар не знаш да је казано: Не суди да ти се не суди?

Крунисани: Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару. Зато ће се безбожнички дом раскопати, а колибе праведних цветаће.

Иксан: Ми смо се договорили са нашим газдама да их све прогнамо с Косова, да не сметају новом епископу!

Народ: Душмани сте својој браћи!

Крунисани: У мноштву народа је слава цару, а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

Иксан: Али Артемије није био кооперативан, зато су му моје газде десет година спремале ово свргнуће.

Народ:  О, тврдоврати, прво сте говорили да има своје виле. Па сте рекли да су његови сарадници злоупотребили положај и измакли се његовој контроли. Па сте га сменили без суда и пресуде. Па сте га истерали из Грачанице и из епархије. Па сте га отерали у Шишатовац. Па сте му забранили да богослужи. Па сте му забранили да говори. Па сте му забранили да у Русији сведочи истину о папиним србоубицама...

Што му нисте судили?

Иксан: Што да му судимо да губимо време кад цео свет (и Шаља и Бајден) зна да је он крив.

Крунисани: Ко одговара пре него чује, то му је лудост и срамота.

Иксан: Али, сви знају да је он крив. То кажу и Атанасије и Амфилохије и Иринеј Буловић.

Крунисани: Ко одговара пре него чује, то му је лудост и срамота.

И још нешто: лажан сведок неће остати без кара, а ко говори лаж, неће утећи.

Иксан: Ја не сведочим лажно. Ја само извршавам налоге мојих газда.

Крунисани: Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

Иксан: Амфилохије, Атанасије и Иринеј су ми рекли да је он крив. А они никад не греше.

Крунисани: Насилници маме друга својега и заводе га на пут који није добар.

А ти запамти, синко: очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.

Иксан: Не може он да служи кад су му Иринеј и Амфилохије то забранили.

Крунисани: Синко, жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.

Иксан: Кад све знаш кажи ми зашто овај луди народ иде у Љуљаке у оно блато и хладноћу, код сјајних и раскошних храмова наших у које све мање долазе.

Крунисани: Синко, ти знаш да Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

Мораш знати да је телу живот здраво срце, а завист трулеж у костима.

Зна народ, синко мој, оно што Ви охоли не знате: мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су Му.

Не знају твоји налогодавци, да је одувек било гадно да цареви чине неправду, јер се само правдом утврђује престо.

Иксан: Али ја сам обавезан да извршим дужност послушања!

Крунисани: Грешиш, синко: не слушај непослушне! Проклетство је ићи за непослушним! Јер, боље је бити понизног духа с кроткима, него делити плен с охолима.

Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

Не прижељкуј несрећу браће своје, јер ко се радује несрећи, неће остати без кара.

Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

Народ: Порекао си Свето Писмо које каже: Проклет да је онај који се узда у човека а од Господа одступа срце његово.

Иксан: Виши је интерес да се Артемије осуди на изопштење и да се анатемише!

Крунисани: Ко правда кривога, и ко осуђује правога, обојица су гад Господу.

Ко је опаког срца, неће наћи добра, ко дволичи језиком пашће у зло.

Народ: Погледај шта је оцеиздајица рекао Артемију кад је постављен за викара. А погледај шта сад прича. Није ли то дволичење?

Погледај шта је Атанасије говорио о честитом Артемију, а шта сад прича. Није ли то дволичење?

Иксан: Шта је било - било је. Али он мора бити осуђен до краја. То је, такорећи, завршена ствар. И тачка!

Крунисани: Пред пропаст подиже се срца човека, а пре славе иде смерност.

Иксан: Али новом епископу он смета!

Крунисани: Ко псује оца својега... његов ће се жижак угасити у црном мраку.

Иксан: Ја сам дужан да слушам Синод!

Крунисани: Ко говори безбожнику праведан си, њега ће проклињати људи и мрзеће на њ народ. А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добри.

Иксан: Али ја сам добио задатак!

Крунисани: Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.

Ко се узда у своје срце, безуман је а ко ходи мудро, избавиће се.

Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.

Иксан: Али они су одлучили. Моје је да то образложим.

Крунисани:  Ко јаму копа, у њу ће пасти; ко камен ваља, на њега ће се превалити. Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.

15. јануар 2011.

________

1Отидох код духовника и он ми рече да са сновима треба бити опрезан. Мудрост нас, вели, учи да им не верујемо а приори. Али, њему се, каже, намеће помисао да би онај у бари могао бити један од преучених јереја, на којима се испуњавају речи Апостола: Говорећи да су мудри, полудеше. А онај народ на брегу личи му, каже, на збуњен српски народ, који не зна да ли да иде за оним доле у бари и њему сличним, или да подигне погледа горе к небу и послуша глас онога са високе стене на чијој глави је круна. А онај са круном, вели, веома му личи на Премудрог Соломона.

2 Свака сличност људи, догађаја и разговора из овог сна са стварним људима, догађајима и новинским написима је случајна.

Последњи пут ажурирано ( недеља, 16 јануар 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 12 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.