 Деца живе на граници беде
Сваки 10. малишан у Србији изузетно сиромашан, сваки 20. на граници сиромаштва, показује истраживање Уницефа. У беди око 120.000 девојчица и дечака, најугроженији до 14 година. Хране се и у народним кухињама
ПРИХВАТНА станица у Врању адреса је породице Марковић већ две године. Горан (44), Јелена (35) и њихово троје деце - Милош (12), Мирослав (10) и Милица (7), живе у собичку од десетак квадрата. Таман да стану два кревета, мали сто, орман и неколико столица. То им је и дневна, и дечја, и спаваћа соба. - Имали смо кућу у Александровцу поред Врања. Живело се скромно, али смо имали кров над главом. Али, кућа је била мајчина, па је продала - прича Горан. Новац који су добили од мајке није био довољан да се купи ни гарсоњера у Врању, па су Марковићи изнајмили стан. Кирија по кирија, и паре се истопише. У међувремену, Горан је у „Заваривачу“, где је радио као варилац, проглашен технолошким вишком. Милош, Мирослав и Милица жељни су свега. Толико да и не знају да одговоре шта би волели да имају. - Бицикл, патике, фудбалску лопту, дрес, јакну, нови ранац, чоколаду, много чоколаде, мобилни - спремно набраја Мирослав. - Ја хоћу исто што и Мики, али бих волела и компјутер. Све моје другарице и другови из одељења га имају и на њему играју игрице. Обећала ми је једна Марија да ће да ме води код ње, да ми покаже како се то ради. Ја имам само једну лутку - искрена је Милица. - Кућу - кратко одговара Милош. - Не могу ово више да издржим. После ових речи у соби - мук. - У ствари, не треба ми ни лопта, ни бицикл, кућа је најважнија - слаже се Мирослав. - Нећу ни ја компјутер, и ја хоћу кућу - додаје Милица. У прихватној станици Марковићи имају обезбеђен смештај и три оброка, и добијају око 4.000 динара дечјег додатка за троје деце. Са тим парама не може много да се купи. Тек понека оловка и свеска, ретко слаткиш. - Где год чујем да се тражи радник идем, али добијам само обећања. Радим преко лета сезонске послове, зарадим неку пару, али недовољно за пристојан живот - каже Горан. Да несрећа буде већа, он је у међувремену добио и дијабетес, ослабио му је вид и мало послова може да ради. Милош, Мирослав и Милица, само су троје од 120.000 деце у Србији која живе у беди. Како је за „Новости“ потврдила Гордана Матковић, саветник председника Србије за социјална питања, сви они не само да немају играчке или књиге за школу, већ ни слаткише, сокове, воће, месо, па чак ни млеко. Истраживање УНИЦЕФ-а, у ком је учествовала и Матковићева, показало је да је и хигијена на ниском нивоу, да се често перу домаћим сапуном и купају у соби, у лавору. - Понешто се купује једном месечно, кад стигне социјална помоћ. „Ћевапи и сок само када примимо материјално“, прича један испитаник у истраживању. Нешто се обезбеди у сопственој башти или оближњој реци („Деца највише једу рибу, муж и ја идемо сваки дан на пецање“). Неки испитаници оцењују да деци ускраћују све осим хране, али има и оних који не могу ни храну да обезбеде („Често остају гладни, тад једу хлеб и чај“) - каже Матковић. Све што је лепо, што је изван основних потреба, овој деци је ускраћено: летовања, зимовања, екскурзије, излети, („Не могу да га пошаљем на море, на планину, на распуст“), прославе („рођендан се није обележио“), изласци... Према речима Јудите Рајхенберг, директорке Канцеларије УНИЦЕФ-а за Србију и Хрватску, у нашој земљи свако десето дете живи испод границе сиромаштва, а ако се рачунају и она која су у ризику од сиромаштва, односно на самој граници, то је 20 одсто популације. Када се упоредимо са европским земљама, Србија је негде на средини: Данска има девет одсто, Словенија 12, Бугарска 24, а Румунија 33. - Питање сиромаштва није само питање дохотка једне породице, већ и доступност здравственим, образовним и другим услугама потребним за развој детета - каже Рајхенберг. Тако, у укупној популацији, 35 одсто користи здравствене услуге, а међу сиромашнима само 24 одсто. Кад су у питању Роми, подсећа директорка УНИЦЕФ-а, то је тек свако треће дете. Она указује и на везу између сиромаштва и дискриминације, као и на међусобну повезаност пораста незапослености код необразоване популације, са стресом и породичним насиљем: - Једна од најважнијих мера коју друштво мора да спроведе је социјална политика којом се свима дају једнаке могућности и спречава дискриминација. Апсолутно је неприхватљиво да држава у време кризе штеди на социјалним програмима за децу. Напротив, ако проблеме хоћемо дугорочно да решимо, све потенцијале треба усмерити ка деци. У Србији су најугроженија деца до 14 година, мада има пораста сиромаштва и међу популацијом до 18 година, каже Љубомир Пејаковић, саветник министра за рад и социјална питања: - Изузетно су угрожене породице са шест и више чланова, у којима је проценат сиромашних са 10 порастао на 14,2 одсто. У тешким условима одрастају и деца у породицама чији су стараоци необразовани, неактивни, незапослени. У тој групи сиромаштво је повећано за 15 одсто. По њему, у најбољем положају су деца у Војводини и Београду, а у најгорем она која живе у 105 општина у којима је степен развијености испод просечног у републици: - Законом о ребалансу буџета дато је 850 милиона динара за помоћ неразвијеним општинама, а 400 милиона за дневне боравке за децу ометену у развоју, геронтопрограме, помоћ у кући... Сто милиона је одвојено за помоћ сиромашним вишечланим домаћинствима, посебно онима са инвалидном децом или тамо где су родитељи незапослени. За народне кухиње и хигијенске пакете одвојено је 350 милиона. У Србији 6.200 деце користи услуге народних кухиња. Нико, међутим, не зна колики је тачно број ромске деце или расељених са Косова која немају документа, ни право на социјалну помоћ, дечји додатак, здравствене услуге... Новим законом о социјалној заштити, који се налази у скупштинској процедури, број грађана који има право на социјалну помоћ повећаће се за 40 одсто, а средства у буџету издвојена за ове намене за 70 одсто, обећавају у Влади. ПОМАЦИ НАБОЉЕ ПРЕМА мишљењу Јудите Рајхенберг, покривеност МОП-ом код нас је јако мала, баш као и износи. Ово ће донекле поправити нови закон о социјалној заштити, којим су ревидирани критеријуми доступности социјалној помоћи. На њу ће први пут имати право и они који се брину о тешким инвалидима и деци ометеној у развоју. Такође, биће лакша процедура за добијање помоћи. - Више од 40 одсто оних који имају право на помоћ то право не користе, јер не знају да имају право или не знају како да скупе папире. Само 15 одсто деце из сиромашних породица која имају право на дечји додатак то право и остварују. То би требало да се реши Законом о породици, где би такође требало изменити критеријуме доступности - каже Рајхенберг. Када се томе дода поновно увођење ђачких ужина у школама, поклон - књиге, уклањање баријера попут оних да мајку са болесним дететом нико због недостатка докумената неће да прими код лекара, ствари би, закључује директорка УНИЦЕФ-а, могле да крену набоље. СОЦИЈАЛНА ПОМОЋ НОВИМ законом о социјалној заштити брачни пар са једним дететом који је примао 9.500 материјалног обезбеђења (МОП), сад ће примати 9.800. Парови са троје и више деце који су примали око 10.000, сада ће примати око 14.000. У новембру прошле године за МОП је из буџета издвојено 461.646.000 за 67.000 породица, односно 169.000 особа. Очекује се да број корисника, с новим законом, порасте на око 250.000. За дечји додатак, према подацима Министарства рада и социјалне политике, из буџета је у новембру издвојено 817.617 динара за 384.800 деце. - Тај додатак не покрива трошкове породице (2.033 динара, тј. 2.640 за инвалидну децу), али да га нема, сиромаштво код деце би се повећало за осам одсто - каже Љубомир Пејаковић. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:315308-Deca-zive-na-granici-bede |
