БОГ СЕ ЈАВИ! A да јесте ево још једне потврде. Данас, у храму, док сам чекао у реду пред иконом да нас свештеник покропи Богојављенском водицом један старији чика ми исприча следеће:
Његов деда Никола је 40 година био у манастирима Радовашница и Чокешина где је био обичан монах. У овом последњем се и упокојио у Господу као монах Николај. А ево и како: Једног дана позвао је овог мог деку и његове родитеље и рекао им: дођите прекосутра, ја у подне идем Господу. Они у неверици дођоше у манастир Чокешину и затекну га како седи и чита Свето Писмо. Мало попричаше, он се опрости од њих, а пар минута након поднева, он стаде да се смеши па чак у пар наврата и гласно смеје. И испусти душу са осмехом и радошћу. Овај мој чика је био опчињен тим догађајем и каже да га је то обележило за сав живот, и да, иако је он машински инжењер, сада одавно у пензији, нема већег знања на овом свету него: ПОЗНАВАТИ ГОСПОДА! Ово дивно сведочанство, на овај диван Празник сазнадох у дане када се навршава 40 дана од упокојења нашег дивног и непрежаљеног Прота Љубе Петровића и то у његовом храму Св. Александра Невског. Богојављење у храму Св. Александра Невског у Београду
Сви који смо га знали памтићемо га као најплеменитијег и најпожртвованијег прегаоца на њиви Господњој, који је многе од нас привео Истини а он сам јој остао веран до смрти. Помјаните нашег драгог и непрежаљеног оца Љубу Петровића за којим нам остаје да плачемо као сирочићи у ова смутна времена кад је премало његових истинских наследника. БОГ СЕ ВОИСТИНУ ЈАВИ, свима који га траже! С Богом били. Драган Лазаревић |