Поштована редакцијо, Шаљем вам фотографију насловне стане "Саборника", листа канадске епархије при храму "Свих српских светитеља", Мисисага Торонто. У току је осликавање храма, фрескописци су из Београда. Цифра за осликавање је, по речима свештеника, а пише и у "Саборнику", 300.000 CAD. На први поглед, пошто је купола висока, Христос Пантократор не изгледа необично. Међутим, кад се боље загледате види се управо овакав призор:
За мене је ово "фрескописање" светогрдно и хулно, а ви просудите сами. Оно што ми је највише засметало, осим начина како је Господ Исус Христос насликан, јесте начин на који Христос благосиља на овој фрески. (У међувремену су учињене корекције на спорној фрески. Њен садашњи изглед може се видети на следећем линку: http://borbazaveru.info/content/view/3372/1/ - прим. "Борба за веру"). Боже опрости, мени то личи на сатанистички знак ђавољих рогова ("El Diablo")! Ево неколико примера: Рок "звезде" показују знак ђаволових рогова Битлси и знак ђаволових рогова Сатанистички ритуал Три верзије сатанистичког знака "El Diablo" На следећој икони Христовој видимо да су прсти десне руке постављени на такав начин да формирају Његово Име. Истим покретом свештеници дају благослов у Цркви: Овде видимо Антона Шандора Лавеја, оснивача сатанистичке цркве у Америци. Погледајте положај његове руке, која симболизује ђаволове рогове: На једном руском сајту дали су поређење између свештеничког благосиљања и сатанистичког „благосиљања“: На сајту рашко-призренске епархије, од када је управу преузео епископ Атанасије, стоји икона на којој Господ „благосиља“ на исти начин као на слици коју сам вам послала: Молим вас да ме разумете: ја ништа не тврдим, већ само молим да нам неко стручан разјасни ову нову појаву: зашто се на овакав начин, саблажњавајући за вернике, слика Господ наш Исус Христос, када имамо толико наших предивних православних фресака, као што су ове две које следе? Христос Пантократор, 13. век
Sophia, Constantinople. Христос Пантократор - 13.век, детаљ мозаика иконе Деизис, Света Софија, Константинопољ Унапред захвална, Вера Огњеновић, Канада
|