Теолошка полуписменост карактеристична је за српске екуменисте. Најновији пример за то је јереј мр Владимир Ступар, асистент на Богословском факултету у Фочи, који је у својству изасланика митрополије дабробосанске на „Екуменском молитвеном слављу у сарајевској катедрали“, 18. јануара 2011, првог дана „Molitvene osmine za jedinstvo kršćana“, одржао „пригодну проповијед“.

„Католичка тисковна агенција“ извештава да је отац Владимир Ступар, „...ослањајући се на ријечи протојереја Георгија Флоровског, казао је да је Црква једна, али да то не значи напросто да постоји једна Црква већ да Црква јест јединство у којој се по људски уводи нов начин постојања како би се сви могли остварити у јединству према слици Пресветог Тројства.“

За разлику од очито теолошки полуписменог мр Владимира Ступара, о. Георгије Флоровски је врло јасно тврдио да је само Православна Црква - Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква, и да он екуменизам доживљава као позив свим инославнима да постану православни. На скупу одржаном 1948. у Амстердаму, када је основан Светски савез цркава, он је рекао да „подељене конфесије немају право да себе називају црквама“. Када је часопис „Иреникон“ објавио текст под насловом „Флоровски наглашава потребу за православном мисијом међу протестантима“, то је међу протестантским учесницима изазвало бурну реакцију. У свом тексту „Екуменистичка патња“, отац Георгије Флоровски оштро критикује сентименталног екуменисту Лава Зандера и одлучно каже да екуменски покрет до дана данашњег није нашао свој прави пут, а да сентиментални екуменисти упадају у такво стање духа као да хоће да нам поруче да правог пута уопште и нема.

У свом тексту „Границе Цркве“, отац Георгије оштро критикује протестантску „теорију грана“, а у тексту „Послушност и сведочење Цркве“ каже да Црква није обична вероисповест: „Постоји само једна Црква - једна Црква у историји, иако је на несрећу било и много 'раскола' који су се оделили и удаљили од Цркве“.

Према томе, оцу Георгију Флоровског није падало на памет да Цркву тражи тамо где је нема, како то чине морално подобни српски екуменистички свештеници, који су биолошким пореклом Срби, а духом тако далеко од Светог Саве.

Уредништво

+++

EKUMENSKO MOLITVENO SLAVLJE U SARAJEVSKOJ KATEDRALI

Ekumensko bogoslužje Riječi predvodio je biskupski vikar za ekumenizam Vrhbosanske nadbiskupije mons. dr. Mato Zovkić

U organizaciji Vijeća za ekumenizam i dijalog među religijama i kulturama Biskupske konferencije Bosne i Hercegovine, u utorak, 18. siječnja, prvog dana Molitvene osmine za jedinstvo kršćana, u sarajevskoj katedrali Presvetog Srca Isusova održano je Ekumensko bogoslužje Riječi. U nazočnosti nadbiskupa metropolita vrhbosanskog kardinala Vinka Puljića, predsjednika spomenutog vijeća, Ekumensko bogoslužje Riječi predvodio je biskupski vikar za ekumenizam Vrhbosanske nadbiskupije mons. dr. Mato Zovkić. Pozdravljajući sve nazočne, mons. Zovkić je na osobit pozdrav uputio delegaciji Mitropolije dabrobosanske na čelu s jerejom mr. Vladimirom Stuparom, asistentom na Bogoslovskom fakultetu u Foči, i jerejom Borislavom Livopoljcem iz sarajevske Saborne crkve te đakonom Mitrom Tanasićem i jerođakonom Stefanom Ponjarcem.Osim većeg broja svećenika, na bogoslužju su sudjelovale brojne časne sestre iz raznih družbi, bogoslovi Vrhbosanskog bogoslovnog sjemeništa sa svojim poglavarima te veći broj katoličkih i pravoslavnih vjernika.

U uvodnom riječi mons. Zovkić je kazao da su molitve za ovogodišnju Svjetsku molitvenu osminu za jedinstvo kršćana pripremili kršćani iz Jeruzalema i to pripadnici: Evangeličke luteranske crkve, Episkopalne crkve, Katoličke crkve, Grčkog pravoslavnog patrijarhata, Sirsko-pravoslavnog patrijarhata, Armenske pravoslavne crkve i Melkitske grkokatoličke crkve. Pojasnio je da su oni za temu uzeli rečenicu iz Djela apostolskih: „Bijahu postojani u nauku apostolskom, zajedništvu, lomljenju kruha i molitvama“ (2,42) s nakanom da spomenuta tema bude poziv na povratak počecima prve Crkve u Jeruzalemu i na vraćanje bitnostima vjere kao i na prisjećanje na vremena kad je Crkva još bila jedna i kada su prvu kršćansku zajednicu posebno obilježavala četiri elementa: navještaj Božje riječi, zajedništvo, Euharistija i postojana molitva. Naglasio je da kršćani Jeruzalema pozivaju svoje sestre i braću po svem svijetu da im se pridruže u molitvi dok se bore za pravdu, mir i napredak svih naroda svoje zemlje.

Blagoslovom mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja, prigodnu propovijed uputio je njegov delegat jerej Stupar koji je naglasio kako iskustvo života u Crkvi i Sveto pismo svjedoče da je Bog ljubav te da se jedinstvo života i ljubavi u Crkvi događa djelovanjem Duha Svetoga. Oslanjajući se na riječi protojereja Georgija Florovskog, kazao je da je Crkva jedna, ali da to ne znači naprosto da postoji jedna Crkva već da Crkva jest jedinstvo u kojoj se po ljudski uvodi nov način postojanja kako bi se svi mogli ostvariti u jedinstvu prema slici Presvetog Trojstva. „Biti kršćanin znači učestvovati u svetotajinskom životu Crkve, zajedničariti sa Svetom Trojicom i poznati da je Bog Ljubav. Mi poznajemo Boga jer nas je Bog poznao kao svoje u Sinu svome Isusu Hristu…“, kazao je jerej Stupar ističući da krštenjem, koje je novo rođenje, započinje blagoslovljeni život u Crkvi onih koji se spašavaju i posvećuju u zajednici Božjeg čovjekoljublja i darežljive čovječje ljubavi. Naglasio je i važnost zadobivanja darova Duha Svetoga koji daje nadu čovjeku i taži njegovu egzistencijalnu glad i žeđ za Bogom koja je danas osobito vidljiva u potrošačkom mentalitetu suvremene civilizacije. Podsjetio je da sv. Pavao u svojim poslanicama Galaćanima i Efežanima naglašava da su plodovi Duha: ljubav, radost, mir, velikodušnost, uslužnost, dobrota, vjernost, blagost i uzdržljivost odnosno da je plod Duha u svakoj dobroti, pravednosti i istini. Na kraju je ustvrdio da dobar može biti samo onaj koji pripada Bogu i da ljubiti može samo onaj koji nosi Boga u svom srcu.

Tijekom bogoslužja Riječi, okupljeni su molili za uspostavu jedinstva svih onih koji ispovijedaju Božjeg Sina Isusa Krista kao Gospodina i Spasitelja sviju. Posebno su molili da Jeruzalem, grad Božjeg pohođenja, mogne za sve biti mjesto življenja s Bogom i međusobnog susretanja u miru. „Bože ljubavi, čuj naše molitve za svoj sveti grad, Jeruzalem. Okončaj njegovo trpljenje i zacijeli mu rane. Učini ga trajno svojim domom, gradom mira i svjetla za sve narode. Da se očuva sklad u svetom gradu među svim njegovim stanovnicima“, bio je jedan od molitvenih zaziva. Okupljeni kršćani molili su i da se mognu raspasti barijere koje dijele ljude, da sumnje nestanu i da mržnja prestane te da ozdrave od svih razdora kako bi Božji narod mogao živjeti u pravdi i miru.

Tijekom Ekumenskog bogoslužja Riječi pjevao je zbor Vrhbosanskog bogoslovnog sjemeništa „Stjepan Hadrović pod ravnanjem vlč. Marka Stanušića.

U okviru Molitvene osmine za jedinstvo kršćana 2011.., u katedrali Srca Isusova u Sarajevu održat će se u subotu, 22. siječnja u 20 sati Ekumenski koncert kršćana grada Sarajeva. Na koncertu će nastupiti: Katedralni mješoviti zbor «Josip Stadler» iz Sarajeva, Srpsko pjevačko društvo «Sloga» i Glazbeno-vokalni sastav Kršćanske baptističke crkve.

Posljednjeg dana Molitvene osmine za jedinstvo kršćana u utorak, 25. siječnja u 18 sati u pravoslavnoj Sabornoj crkvi u Sarajevu bit će upriličena služba čitanja, jektenija, a prigodnu propovijed uputit će delegat Nadbiskup metropolita vrhbosanskog mons. dr. Mato Zovkić. (kta)

http://www.ktabkbih.net/info.asp?id=27107