header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow На брду Винику поред Ниша изградиће се и 125 кућа
На брду Винику поред Ниша изградиће се и 125 кућа Штампај Е-пошта
недеља, 30 јануар 2011

 Граде 125 кућа, за сваку хришћанску земљу по једну

НОВИ САД – Поред католичког крста од 80 метара, на брду Винику поред Ниша изградиће се и 125 кућа. План је да поводом прославе 1.700 година од Миланског едикта, којој ће присуствовати и папа Бедникт XVI, свака хришћанска земља добије кућу у родном граду цара Константина. “Национални грађански” установио је да на свету има 125 земаља с већинским хришћанским становништвом.

Драган Милошевић, предузетник из Ниша који је иницирао идеју о подизању крста, осмислио је цео комплекс.

– До самог крста водиће пут дужине четири и по километра, а са стране ће бити изграђене куће за сваку хришћанску земљу. Биће то куће у којима ће бити представљена национална историја и култура тих земаља. Такође ће на куће бити постављене њихове заставе, а код самог крста вијориће се српска застава – објашњава Милошевић.

 

Глобално и локално

У подножју највећег крста на Балкану, који је дизајниран по угледу на католички, биће изграђен читав архитектонски комплекс, од кога ће Ниш имати и комерцијалне користи.

– Планирамо да изградимо музеј хришћанства, амфитеатар, хотел, мултимедијалну салу с биоскопом, ресторан, као и неколико локала за продају сувенира. Практично ће цео југ Србије имати прилику да прикаже своје специфичности – објашњава Милошевић.

Он наводи да ће сви ти делови великог комплекса бити урађени у стилу који је доминирао у доба цара Константина.

– Све ће бити у духу оног времена – храна, пиће… Чак ће и запослени носити гардеробу какву су некад имали Римљани. Верујем да ће многи, првенствено моје Нишлије, препознати у овоме прилику да нешто добро урадимо за овај град, за Србију. Зато је не смемо пропустити – каже Милошевић.

 

Овим побеђуј

Нишки инвеститор објашњава нам да га је на размишљање о постављању крста изнад Ниша подстакло обележавање 1.700 година од Миланског едикта, али и сама прича о томе како је, према легенди, цар Константин донео одлуку да призна хришћанство као државну религију.

Наиме, пре битке против Максенција код Милвијског моста на Тибру 312, Константин је на небу, изнад сунца, видео светлећи крст на којем је писало “Овим побеђуј”. Порука му није била јасна, а све му је појаснио Христ, који му се јавио у сну ноћ пре битке. Рекао му је да за битку сашије заставу, на њој извезе крст и на њега стави грчка слова Х и Р. Константин је послушао Христа, добио битку и победоносно ушао у Рим, а годину дана касније донео чувени Милански едикт, којим је хришћанима дао слободу вероисповести, а хришћанство учинио равноправним с осталим религијама царства.

 

Лифтом до 60. метра

Цео комплекс на Винику простираће се на 13 хектара. Крст ће бити висок осамдесет метара, распон ће му бити четрдесет метара, а посетиоци ће брзим лифтом моћи да се попну до висине од шездесет метара. Бетонско језгро биће високо тридесет метара, а у наставку је монтажна челична конструкција. Ноћу ће бити осветљен ласерским зрацима, који ће да долазе с Христовог монограма постављеног на брду изнад Богословије.

Д. Стојановић

Цео комплекс на Винику простираће се на 13 хектара. Крст ће бити висок осамдесет метара, распон ће му бити четрдесет метара

Све ће бити у духу оног времена, храна, пиће… Чак ће и запослени носити гардеробу какву су некад имали Римљани

 http://www.nacionalnigradjanski.com/vesti/politika/grade-125-kuca-za-svaku-hriscansku-zemlju-po-jednu/

Последњи пут ажурирано ( недеља, 30 јануар 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.