Архимандрит Серафим (Алексијев) и Архимандрит Сергеј (Јазаджиев) 

ЕКУМЕНИЗАМ КОРИСТИ ЈЕРЕТИЧКЕ МЕТОДЕ И НЕ ТРАЖИ ХРИСТОМ САЗДАНО ЈЕДИНСТВО ИСТИНИТЕ ВЕРЕ

Православни хришћанин не треба да учествује у екуменистичком покрету зато што он не тражи Христом саздано јединство, него на јеретички начин бира текстове из Речи Божије, употребљавајући их потом као јединствене доказе за своје погрешно схватање јединства, а заобилази оне свештене текстове који изражавају пуну, али за екуменизам непожељну истину!

Екуменизам на јеретички начин одабира текстове из речи Божје

Како смо нагласили у другој глави, екуменизам је јерес пре свега због свог неправилног учења о Цркви. У њему су садржане и друге јереси, које ћемо размотрити касније. Међутим, јерес екуменизма се пројављује и у методима.

Тако постају екуменисти. Они, на пример, узимају одређене свештене текстове (као напр.Јн. 17, 21), али не траже исправно тумачење и прави смисао тог јединства верујућих које нам Бог заповеда да остваримо. Истовремено они намерно прећуткују низ других свештених текстова (Лк.12, 51; Тит.З. 10; 2 Јн 1,10) где се раздвајање јасно предпоставља небогоугодном јединству.

"Да сви буду једно!" (Јн. 17,21) - то је лозинка екумениста. Уз помоћ ових евангелских речи они настоје да учине ауторитативнијим и привлачнијим свој "грандиозни" план обједињавања различитих вероисповести, не захтевајући притом од њих догматско једномислије у истинитој вери.

На Тајној вечери Христос се молио Оцу за своје ученике:

Али, зашто они не наводе и 9. стих те исте Првосвештеничке молитве Спаситеља, из кога се види да се молитва Спаситеља -"Да сви буду једно", не односи на све људе, него само на све оне који истинито верују у Њега! Управо за њих се моли Господ, да они не одступе од Истине, него да чине једно неразориво јединство, заједно са свим Њему верним људима свих времена - дакле, и са свим будућим поколењима која буду исповедала истину. Ево Христових речи: "Ја се за њих молим, не молим се за свет, него за оне које си Ми дао... Оче свети, сачувај их у име Твоје, оне које си ми дао, да буду једно, као Ми. (Јн. 17,9,11): Не молим се пак само за њих, него и за оне који због речи њихове поверују у мене: да сви једно буду" (Јн.17,20-21). Из ових Спаситељевих речи, јасно је да само они који правилно верују у Христа могу чинити истинско јединство. Јеретици не могу ући у ово, Христом саздано јединство!

Још  убедљивије  Спаситељ  објашњава какво јединство има у виду, кад каже: "Као Ти, Оче, што си у Мени, и Ја у Теби, да и они у нама једно буду" (Јн. 17,21). За јединство верујућих у Христа образац представља то идеално јединство које постоји између Сина, оваплоћене Истине (Јн. 18, 27) и Оца, који је Истина (Јер. 10,10) и Светог Духа - Духа Истине (Јн. 15, 26). Све три Ипостаси (Личности) Божанске Тројице јесу једно, јер су сви Они -Истина. Одатле следи да и верни могу бити само ако исповедају Истину. Мимо Истине не може постојати право јединство, него само неко умишљено "јединство".

Као што дивно вели св. Атанасије Синаит, патријарх антиохијски (+ 599г,):  "Почетак (основа) Твојих речи, Христе, јесте Истина, или тачније, Сам Ти, Бог Реч, истинита Истина,   стварно рођени од надистините Очевске Истине - Ти сам јеси Истина и свима који заволеше Твоју истину, Ти си обећао послати духа Истине, говорећи: " А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину" (Јн.16,13).

Ето у каквој нам је истини заповеђено да се ујединимо! А ЕСЦ тражи уједињење ван Истине, водећи самим тим своје присталице, не ка уједињењу у спасоносној Христовој истини, него ка вечној погибли!

Екуменисти пажљиво избегавају да цитирају речи које Спаситељ упућује Богу Оцу: "Освети их истином Твојом; Реч Твоја је истина!" (Јн. 17, 17) Јер њима се наглашава да је Истина обавезан услов за остваривање јединства. Блаж. Теофилакт овако тумачи ове речи: Сачувај их у исправности речи и догмата. Учи их и научи истини. Јер се светост састоји у чувању правих догмата.

А ево како Симеон Нови Богослов схвата јединство верујућих у Христа и јединство Христове Цркве, која је тело Његово: "Сви свети су заиста удови Христа Бога... и сједињени су са телом Његовим, тако да је Христос глава, а сви свети од почетка па до задњег дана - јесу удови Његови, и сви они сачињавају скупа једно тело и, тако рећи, једног човека". Наводећи све ове речи Христове из Његове првосвештеничке молитве, које смо ми већ цитирали, св. Сименон засвршава:" Господ нам обећава да ће, ако ми то хоћемо, Он имати такво јединство по благодати с нама, какво Он има са Оцем по природи... јер, једном поставши сродан нама по телу и нас учинивши причесницима Свога Божанства, Он је самим тим све нас учинио и сродницима својим.                                     

Истина, у Христову Цркву улазе грешници, али је они не оскверњују, него се сами они исцељују у њој. Ако желе да се исцеле, они остају у телу Цркве. Ако се пак упорно противе исцелењу и смрт их затекне као непокајане грешнике, они ће отпасти са тела Цркве. Зато је у праву и св. Симеон Нови Богослов када каже да свети (тј. праведници и исцељени грешници) чине тело Христово. Само се јеретици острањују од њега, као они који не послушаше Цркву (Мт. 18,17).                                       

То не значи да се јеретици не могу вратити у Цркву Христову. Они који се одрекну јереси и покају, могу ући у Цркву као оздравели удови тела Христовог. Али ако упорно остану до краја у својој јереси они ће остати ван тела Цркве, јер су јереси попут злоћудних тумора које су св. Оци на Васеленским и Помесним саборима силом Духа Светог одсецали од Тела Христове Цркве!

Све те злоћудне туморе екуменизам у овој нашиј злоћудној епохи настоји да уједини са Православном црквом    у једно     "екуменистичко"   (лаже-васеленско) тело, које није Христово, него антихристово! Али то није све - екуменизам настоји да уведе интеркомунион, тј. причешћивање из једне чаше свих деноминација ЕСЦ, без њиховог предходног   очишћења   од   јереси.   Такво "причешћивање" је ужасна хула на највећу Свету Тајну - евхаристију, на којој се истински, реално сједињују са Христом само они који правилно верују у Њега и који живе у складу са том правом вером. О томе св. Симеон Нови Богослов пише да Христос, дајући нам Своје тело и крв у св. тајни Причешћа "овим начином општења чини да ми будемо једно с Њим".                                     

Дакле, из текстова Јн. 17,9,11,12, јасно произилази да се јединство о коме је реч не односи на све људе, него само на оне који истинито вјерују у Христа. Иако је то очигледно, ЕСЦ се упиње да наметне своје погрешно схватање, по коме сви "хришћани" из свих "цркава" могу и треба да се под окриљем екуменизма уједине као "верујући у Христа"

У вези са овим оправдано се поставља питање: да ли је довољно само веровати у Христа, без обзира на то како се верује у Њега! Па и књигозналци и фарисеји су такође веровали у Месију и очекивали Његов долазак. Али њихова вера у Месију је била неправилна - у поређењу са вером светих апостола Христових - да су се они, ради свог замишљеног  "месије"   одрекли  истинитог Месије и предали га да буде разапет (1. Кор. 2,8). Да ли би и они са тако неправилном вером у Месију, могли бити укључени у јединство Христове цркве! Било је међутим и других књигозналаца и фарисеја, као што су Никодим, Гамалаил, Савле и др. а такође и неке јудејске старјешине (Јн. 12, 42) и свештеници (Дел.6,7), који су поверовали у Месију онако како су поверовали Христови ученици. Сви су они били једно са светим апостолима и ушли су у Христову цркву. А који у својим срцима нијесу имали уједињујућу истиниту веру у Христа, ишли су изван спасоносне лађе Христове цркве.

ЕКУМЕНИЗАМ НЕ ТРАЖИ ЈЕДИНСТВО У ИСТИНИТОЈ ХРИСТОВОЈ ВЕРИ

Господ Исус Христос је саздао истинито, Богоугодно и занавек учвршћујуће јединство у својој Цркви. Оно се постиже прихватањем, са пуном вером свих догматских и духовно-моралних истина које нам је открио Христос. Они који искрено траже то јединство могу га пронаћи и остварити тако што ће се покорити вери (Дел. 6,7) једном занавек предатој свету (Јуд.1,3) јер и најмање одступање од богооткривене вере одваја од богоустановљеног јединства.

Зашто се света Православна Црква на сваком богослужењу, на Великој јектенији моли за "благостање светих Божијих цркава и за сједињење свих". Свакако она се не моли за јереси које су заувек одсечене од Христове Цркве, јер се оне никако не могу звати "светим Божијим Црквама". Прозба из Велике јектеније има други смисао - она нас позива да се молимо за братско јединство св. Православних, помесних цркава, пошто је и међу њима, као што свједочи црквена историја, долазило до подела и раздора (Бугарска схизма, расколи у Руској и Грчкој цркви).

Што се тиче отпалих од православне цркве јеретика и расколника, њихово сједињење са Њом, могуће је само ако се врате истини, ако приђу Православљу. У својим богослужбеним песмама Православна црква показује како треба схватити "уједињење цркава". Тако, например, у служби св. Архистратигу Михаилу и осталим небеским Бестелесним Силама (8/21. новембар), у 1. песми 2. канона читамо: „Узвеселимо се данас, људи духови са Ангелима, и обрадујмо се: Гаврило ево опет благовести сједињење цркава и низложење сваке противничке јереси на дан Архистратига“. Дакле, до уједињења у Православној истини долази се, не путем компромиса у вери, него одрицањем од сваке јереси, која је супротна истинитој вери. У Великом Требнику, богослужбеном зборнику, који се употребљава у свим помесним Православним Црквама објашњено је на који начин се обавља присаједињавање Православној вери инославно верујућих људи: њиховим одрицањем од неке јереси или заблуде и протврдним одговарањем на питања која им поставља православни свештеник.

На путу ка лажном јединству

Христове речи:  "Да сви буду једно", које екуменисти често наводе, уопште не значе да од постојећих заблуда синкретичким путем треба у будућности „образовати неку нову "екуменистичку цркву". Филолошка анализа речи :"да сви буду једно" (у грчком оригиналу -хина пантес еноси) јасно показује да се ради о жељи везаној за садашње време (коњуцтивус праесентис) и њу не треба преводити нити тумачити у будућем времену (футуром). Буквални превод гласи: "Да би сви били једно!", тј. нека сви верујући теже да уклоне препреке које ометају јединство у православљу! То значи да сваки православни хришћанин треба да се труди -у било које време да живи и у ма каквим историјским околностима да се налази -да буде   једно    са   Христовом   Црквом, присаједињен Православној Истини коју она исповеда, тј. "вери један-пут преданој светима" (Јуд. 1,3), или, по речима блаженог Теофилакта, "правилним догматима".

Такво јединство у правој вери саздао је сам Спаситељ наш, Господ Исус Христос. Оно је постојало током свих векова, почев од св. апостола, па све до данас, и постојаће до краја света. Оно се остварује у Једној, Светој, Саборној Апостолској Цркви. Оно је Божије дело. Људи треба само да сарађују у пуној послушности Цркве, (Мт.18,17) и у покорности истини (2. Кор. 13, 8. Гал. 3. 1). Међу свим смиреним чедима Бог твори чудо јединства и једномислија. Не моли се узалуд Господ Исус Христос своме небеском Оцу, да Он сачува верујуће од подела како би сви били једно. Спаситељев позив за јединство Цркве није упућен земаљским организацијама (типа ЕСЦ) јер се од разномислећих не може очекивати да саздају једномислије, па још онако какво постоји код Пресвете Божанске Тројице,- не може се од оних који нису послушни Цркви очекивати да саздају богоугодно јединство!

У својој Првосвештеничкој молитви Господ уопште нема у виду саздавање јединства између православних хришћана и њихових савременика - јеретика каквих у ЕСЦ има много. Не моли се Христос за то механичко и лажно јединство!

Додуше Христос каже: "И друге овце имам које нису из овог тора, и те ми ваља привести; и чуће глас Мој и биће једно стадо и један Пастир". (Јн. 10,16). Али Он овде не говори о јеретицима који су се раније налазили у друштву Цркве, па су га самовољно напустили, и не желе више да се у њега врате. (уп.1. Јн.2,19). По тумачењу светих отаца, Христос говори о незнабошцима, онима који још нису ни поверовали у Њега. Он ће и њих привести, тј. увести у двориште своје Цркве, јер су то људи који ће веровати не другачије, него онако како их апостоли буду научили.

Јеретици су окренули леђа истини, а незнабошци стоје лицем окренути према њој. Они траже истину, док јеретици мисле да су је нашли, и зато је и не траже. Свакако, уколико желе, јеретици се могу вратити у двориште Цркве, али само путем искреног покајања и одрицања од своје јереси (по чину Великог Требника). Али они више неће бити јеретици, пошто су одбацили своју јеретичку веру и пригрлили св. Православну веру, веру св. апостола и св. Отаца Цркве.

Само они Јудејци и незнабошци који су на такав начин поверовали у Христа, као и јеретици који су се вратили у Цркву, могу бити у једном тору и чинити једно стадо са једним Пастиром - Христом.

Екуменисти злоупотребљавају Христове речи о "једном стаду и једном Пастиру". Они то "јединство" разумеју као свеопште - у коме се налазе и овце и вукови, тј. и православни и инославни. И не само то - они маштају о јединственом човечанству и труде се око њега, не у духовном, него у секуларном и политичком смислу. (в.ниже, 10. глава, Д)

Ово стремљење је туђе евангелском учењу. Сам Спаситељ одлучно одбацује такво погрешно схватање, тако што, с једне стране, говори о "једном стаду" (Јн. 10.16), а са друге стране, искључује из њега Јудејце који нису поверовали у Њега, речима: "ви нисте од мојих оваца" (Јн. 10,26). А ако нису од Христових оваца, онда су из другог стада, и припадају другом пастиру... (уп. Јн. 8,44).

Потпуно је, дакле јасно о којем једном стаду и једном пастиру говори Спаситељ. То стадо је једно, зато што је обједињено једном правом вером, једним св. Тајнама, једном Јерахијом (Еф, 4.5). То стадо је - једно јер се покорава Једном пастиру душа (1. Петр. 2. 25) Богочовеку Христу... Оно је једно јер је сабрано у једном тору Истине - Православној Цркви Христовој!

Међутим, овом Богом сазданом јединству стално прети духовно разједињење, на коме ради непријатељ спасења људи. А разјединитељи су -лажни пророци који тобоже долазе у име Христово. Они говоре о "цркви", а мисле само о том како да верујуће извуку из истините Цркве. Иако они на речима проповедају Христа, "изнутра су грабљиви вуци" (Мт.7,15), зато не треба ићи за њима, памтећи Спаситељево упозорење: "Чувајте се да вас ко не превари". (Мт.42,4; уп.24,5,23).

Св. Апостоли су такође упозоравали верујуће да ће се међу њима појавити "лажни учитељи који ће међу њих унијети јереси погибли" (2. Петр. 2, 1; уп. Јуда 1,17-18). Св. апостол Павле говори ефеским пастирима: "Јер ја знам да ће по одласку моме ући међу вас грабљиви вуци који не штеде стадо; и између вас самих устаће људи који ће говорити наопако да одвлаче ученике за собом" (Дел.20,29-30). О њима сведочи и св. апостол Јован Богослов: "Од нас изиђоше, али не бијаху од нас"; јер да бијаху од нас, остали би с нама" (1. Јн. 2,19). По речима Спаситеља све је то дело сатане (Лк.22,31).

А како треба да се понашају истински Христови следбеници које ђаво стално покушава да разједини? Они треба да бдију нјединством које је саздао Христос Спаситељ "старајући се да чувају јединство духа свезом мира" (Еф.4.3). Овај апостолски савет важи и за данашње православне хришћане. Ми смо позвани, не да стварамо јединство, него да га чувамо, јер је њега саздао Христос и завештао  га  свим  будућим  поколењима. А  ако  ми почнемо стварати јединство, онда ћемо морати признати да га до сада није ни постојало. Одрећићемо се, дакле, већ Христом сазданог јединства свих истинито верујућих у Њега људи, али ћемо бити разобличени чињеницама црквене историје које непорециво сведоче о томе да св. Православна Црква од свог оснивања до данас постоји као једна, а једно су у вери сва истинска чеда њена - св. мученици, подвижници, светитељи, исповедници истине којих је било током свих векова постојања Цркве.

Господ Исус Христос је саздао дивно јединство -јединство у правој вери, о чему ап. Павле пише: "Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једну наду звања свога; један Господ, једна вера, једно крштење" (Еф.4, 4-5)

Стварајући сада своје ново "јединство", екуменисти разарају јединство које је саздао Христос Спаситељ. Резултат тога је да се различите вероисповести сабирају у неко механичко "јединство", док међу православнима настају поделе: једни су присталице екуменизма, а други - противници. Каква је ту корист за православље! Јер, инославни не постају православци, него обратно, многи православни издају Православље, тако што, најпре нарушавају каноне и напуштају вековна предања, а потом, захваћени     екуменистичким "усхићењем" постају потпуно равнодушни у погледу догматских питања, и практично отпадају од Православља.

Сами екуменисти са задовољством истичу разлоге екуменистичког дружења у оквиру ЕСЦ: "Општење међу црквама постаје све присније. Контакти, дијалози, заједничко сведочење и сарадња карактеришу живот цркава у многим областима. Хришћани различитих традиција се састају, заједно се моле, заједно живе, заједнички сведоче о Христу... Данас разлике у предањима имају мање значаја него у прошлости. Често хришћани који имају различита предања осећају већу блискост једни према другима него према припадницима својих властитих цркава."

Ову мисао званичног документа 5. скупштине ЕСЦ у Најробију изазивачко-ироничним тоном изрекао је др. Томас, тадашњи председник Централног комитета ЕСЦ, у својој приступној беседи. По речима православних делегата, Томас је изјавио да су учесници скупштине чврсто повезани једни са другима   посредством неког "братства" (масонског!) у чијем се чланству већина од њих налази. Они се осећају много чвршће повезани међу собом овде, него у сопственим црквама: јер из њих могу изаћи, а из ЕСЦ нико не може изаћи!

Наведени резултати екуменистичког "јединства", који западни екуменисти непрестано истичу, треба, најзад, да нам отворе очи, како бисмо увидели ко стоји иза свега тога. То је -један те исти лукави дух злобе (Откр. 20, 2) који је и у прошлости стварао и умножавао јереси путем раздора, а сада, оно што је сам разјединио, хоће на погубан начин да обједини у најновију и најопаснију јерес, замаскирану обманивим именом "хришћанског" екуменизма. Овај древни дух злобе има нову стратегију, а исти циљ, - уништити св. Православље. Стварајући, наводно, фронт за борбу против атеизма, он уствари ствара фронт за борбу против Православља. Мешајући истину са заблудама, он хоће да опогани здраву и чисту храну Православља погубним отровом погрешног учења. На тај начин, променивши тактику, лукави дух задржава исти циљ - ослабити Христову веру и упропастити људске душе!

Екуменисти делују лукаво: говоре о јединству - али не о истини! Користе текстове из Библије, али им дају погрешан смисао, супротан здравом духовном опиту. Али Господ Исус Христос каже да на земљу није донио мир, него мач (Мат.10.34) - дивни мач Речи Божје који раздваја истину од лажи (Јев. 4.12)

Православни хришћанин не шреба да учествује у екуменистичком покрету зато што он не тражи Христом саздано јединство, него на јеретички начин бира текстове из Речи Божије, употребљавајући их потом као јединствене доказе за своје погрешно схватање јединства, а заобилази оне свештене текстове који изражавају пуну, али за екуменизам непожељну истину!

Извор: Архимандрит Серафим (Алексејев) и архимандрит Сергеј (Јазаджиев), Православље и екуменизам (зашто православни хришћанин не може бити екумениста).

Превео: Родољуб Лазић

Приређивач: "Борба за веру"

Напомена: Опремање текста фотографијама наше - прим. "Борба за веру"