Црква суди грешном Милоју

Тужилац Епархије жичке предлаже да се Милоје Стевановић из Чачка казни коначним искључењем из СПЦ зато што је угостио рашчињене монахе Црне Реке

Гвозден Оташевић

Чачак - Црквеносудски тужилац православне Епархије жичке, јереј Миломир Радић, подигао је 14. фебруара оптужницу против Милоја Стевановића (62) из Чачка, предлажући да се овај мирјанин казни „коначним искључењем из црквене заједнице". Стевановића је пред Црквени суд, својом одуком од 21. јануара, довео владика жички Хризостом, и окривљеном је остављено 14 дана да се о тужби изјасни. Уколико не одговори, сматраће се да „дело признаје".

Тужилац терети Стевановића да је 3. јуна прошле године на своје имање у Лозници код Чачка примио одбегле монахе из Црне Реке који су без благослова администратора напустили Епархију рашко-призренску.

„О овоме је и сам Стевановић обавестио епископа жичког писмом од 3. јуна 2010. године. И поред упозорења епископа Хризостома, Стевановић није отпустио одбегле монахе са свог имања. Исте је, после њиховог рашчињења 7. децембра 2010. године од Великог црквеног суда СПЦ, и даље признавао за монахе" - наводи се у оптужном акту.

Поред тога, Стевановић се терети да је у више наврата учествовао на „богослужењима" (наводници тужиочеви) које је, заједно са неколико рашчињених монаха, у селу Љуљацима држао бивши епископ а сада монах Артемије.

„Овим својим поступцима Стевановић је прекршио чланове 47. и 49. Правила и поступка за Црквене судове СПЦ. Истим делом прекршио је и следеће свете каноне: Апостолски 31; Гангрског помесног сабора 6; Антиохијског помесног сабора 4 и Све тог Василија Великог 1" - наводи тужилац и закључује да је оптужени, на овај начин, учинио преступ против црквеног поретка.

У образложењу оптужнице, истакнуто је да је Епархија и раније имала Стевановића на оку јер је „свесно ишао у правцу расколништва", и додаје се: „Било је приметно његово деловање већ приликом штрајка глађу свештеника у Чачку јануара 2008. године, и приликом освећења храма у селу Душковиима 17. јуна 2008."

Тужилац сматра да је реч о „противнику Цркве и рушитељу црквеног поретка", док у биографском делу оптужнице наводи да се Стевановић бавио „пословима општинског правобраниоца, директора предузећа, радио је и као банкар, а био је и секретар Општинског комитета СКЈ у Лучанима".

Стевановић припрема одговор на оптужницу. У међувремену је кратко одговорио владици Хризостому на поруку да је предат Црквеном суду:

„Ваше преосвештенство, милосрђе и гостољубље су хришћанске врлине и од тога ме не одвраћајте... Незамисливо ми је да се у Српској православној цркви са верницима поступа методама уобичајеним у партијско-политичким организацијама, у чему имам веће искуство од Вас који ме на овај начин потежете, јер носим ожиљке тих метода на својој кожи готово три деценије" - наводи се у поруци коју је Стевановић потписао као „грешни Милоје".

Он је 3. јуна прошле године у своје етно-село на Јелици примио 15 одбеглих монаха из манастира Црна Река код Рибарића, са дотадашњим игуманом те богомоље, Николајем (Николићем) на челу. Уговором овереним у суду пренео им је, на неограничено уживање без накнаде, четири хектара земље, десет грађевина, машине и стоку.

Стевановић у Чачку држи трговинско предузеће „КМН", а калуђерима плаћа све оно што му испоруче из његовог етно-села. Такође, своје завичајно домаћинство у Горачићима код Гуче дао је на коришћење избеглицама из Хрватске, а као осведочени доброчинитељ има одликовања и грамате патријарха Павла и владика жичких, Стефана и Хризостома.

- Они који ми буду судили због чина милосрђа, суочиће се са озбиљним проблемом и противником: са здравим разумом и својом савешћу. Ја у Цркву нисам ушао због неког попа, калуђера, владике, Јанка или Марка, већ да бих спасао своју душу. To могу да учиним само ако угодим Богу и његовом закону, а не људској таштини - каже Стевановић у изјави за „Политику".

Његова аутобиографска књига под насловом „Грешни Милоје", где је поред другог описао како се 1996. године, после очеве смрти, приклонио цркви, доживела је три издања.

Извор: "Политика", 20. фебруар 2011, стр.8.