header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Генерал Леонид Ивашов: Тај безумни свет
Генерал Леонид Ивашов: Тај безумни свет Штампај Е-пошта
четвртак, 16 октобар 2008

Леонид Ивашов, генерал-пуковник, председник Академије за геополитичке проблеме у Москви, пише за Геополитику:

ТАЈ БЕЗУМНИ СВЕТ

Image             Локални по планетарним мерилима конфликт у Јужној Осетији, који је испровоцирала једна сасвим мала држава Грузија, одједном је произвео глобалну инволвираност континената, цивилизација, држава. Зашто? Наш геополитички конкурент је тежио да оптужи, да осуди, да сломије политичку вољу руског руководства. Замислимо на тренутак да се у томе успело. Како би се даље развијао свет.

  Американци би се брзо, ослањајући се на глобални финансијски олигархат, разрачунали с Ираном, ставили под контролу његова налазишта нафте и гаса, изашли на Каспиј и Централну Азију, пришуњали се Кини, свом главном конкуренту у блиској будућности. Затим би, контролишући више од две трећине светских резерви нафте, бацила на колена стару, онемоћалу Европу, завели "ред" у Јужној Америци, угушили отпор разбијеног исламског света и дозирали развој Индије

Да  ли је до конфликта дошло спонтано,   или   се  ради   о унапред испланираној, добро организованој, ситуираној политичким, информативним и материјалним ресурсима геополитичкој операцији:

 - Ја сам безусловни присталица друге верзије. И при том тврдим да је циљ операција била - Русија, кардинално руинирање њеног статуса као светског играча, који динамично добија политичку тежину глобалних размера. Сакашвилијева аватура само је Бикфордов гајтан чије је горење покренуло крупне геополитичке процесе све до војне конфронтације САД и Русије. Наш геополитички конкурент је тежио да оптужи, да осуди, да сломије политичку вољу руског руководства, да нашу земљу сатера у мишју рупу и тамо је затрпа како више не би ни провиривала, а камо ли сметала успостављању новог светског поретка "по амерички".

 Замислимо на тренутак да се у томе успело. Како би се даље развијао свет? Американци би се брзо, ослањајући се на глобални финансијски олигархат, разрачунали са Ираном, ставили под контролу његова налазишта нафте и гаса, изашли на Каспиј и Централну Азију, пришуњали се Кини, свом главном конкуренту у блиској будућности. Затим би, контролишући више од две трећине светских резерви нафте, бацили на колена стару онемоћалу Европу, завели "ред" у Јужној Америци, угушили отпор разбијеног исламског света и дозирали развој Индије.

Све остало просто не иде у рачун. Формира се планетарни простор хаоса, а за његово одржавање у различитим регионима света стварају се квазидржаве попут Косова, Израела, Грузије, "независног" Курдистана, квазиалијансе типа ГУАМ, уносе се елементи "демократије" у такве државе као што су Пакистан и урушавају их изнутра...

При   том,  од свега  овог чак  ни званичне личности САД не праве тајну. С. Ман, представник председника САД за конфликте у Евроазији, прилично цинично говори о неопходности стварања хаоса, као „инструмента обезбеђења националних интереса САД“. Да, проливаће се крв, страдаће десетине милиона људи, рушиће се градови и села. Државни департмент ће изражавати жаљење, па чак и слати хуманитарну помоћ, али ће главни задатак бити решен. Суштина тог задатка је јасно формулисана у Стратегији националне безбедности САД - "контрола над кључним регионима света, стратешким комуникацијама и глобалним ресурсима". То је у суштини формула светске доминације финансијског олигархата и политичке елите САД.

И опет се поставља питање, зашто је све то погребно и "финансијској интернационали" и Американцима? Људска цивилизација приближила се Рубикону иза кога светлуцају две алтернативе, које се темеље на дијаметрално супротним прилазима погледима на свет: или ћемо ми кардинално смањити ниво потрошње и насиља над околном средином, или је природним и вештачким путем неопходно смањити број потрошача. Прва варијанта значи хумани излаз из те ситуације путем успостављања хармоније човека са природом, једни са другима, физичких и духовних начела. То је нова философија живота, чији приоритет ће бити морални идеал, духовно-интелектуални, а не потрошачки развој личности.

Међутим, за реализацију тих идеја нема геополитичког субјекта. А субјекат за остварење друге варијанте, ето, постоји. То је, као прво, оно што се уопштено означава као "Запад", а као друго, мајка-природа, систем суптилне хармоније који ми упорно рушимо.

Оно што данас демонстрирају САД јесте, заправо, свесни избор у корист смањења броја потрошача природних ресурса (на две-три милијарде људи). Плус успоравање развоја (пре свега путем хаоса и криза) земаља-гиганата и алијанси држава (таквих као што је ЕУ).

Такав прилаз погледима на свет и такве врсте накана представљају експанзију у светској политици, економици и међународној безбедности безумних идеја. Једноставније речено, ескалацију лудила.

Две формуле доминирају у том безумљу: паре - власт - паре и власт - паре - власт. На прво место ставио бих фанатичне тежње ка прекомерном богаћењу. На друго - фанатичну тежњу ка власти по сваку цену. А формула Билдербершког клуба обједињује и једно, и друго: власт - то је роба, зато ми морамо да поседујемо најбогатије.

Заправо, те изопачености нису нове за човечанство. Али имају своју специфику у данашње време. Амерички психоаналитичар Е. Фулер Тери у својој књизи „Шизофренија“ ("Питер-пресс", 1997) указује да је у Америци током последњих деценија дошло до денационализације психијатријске помоћи, то јест, озбиљно је ослабљена контрола и посматрање психички ненормалних људи. „Чак 90 процената оних који су пре  40  година  били   смештени  у психијатријску болницу", пише Тер: "данас се не налазе у њој"...

Нешто слично догодило се и Европи, па и у Русији, почев од 90-г година. Уместо у психоболнице многи су пошли у политику захваљујући свом фантастичном пориву остварили су суштинско пењање на врх.

Посматрајући понашање неких политичара, па чак и председника у току грузијско-јужноосетинског конфликта,    сетио   сам   се   стиха Владимира Висоцког из "Канатчикове даче":

"Он је и цмиздрио, и смејао се,

И као јеж се рогушио

Над нама се издевао

Лудак, како год окренеш..."

И слично издевање над здравим разумом, то безумље, постаје политика читавих држава. А то је веома опасно по човечанство. Отуда и закључак: крајње је неопходно формирање новог здравог геополитичког субјекта. Његове контуре  назиру се у Шангајској организацији за сарадњу (ШОС).   Нечег другог за сада, на жалост, не видимо.

Закључци који су уграђени у основу идеологије те организације су:

- Једнополарно светско уређеље није стабилно, опасно је по човечанство и има тенденцију успостављања војне диктатуре;

- Афирмисање либерално-тржишних односа у глобалним размерама може довести до дебаланса светске економике, до заоштравања борбе за планетарне ресурсе, до изумирања велике масе становништва од глади и оружаних конфликата;

- Философила благостања "златне милијарде" неприхватљива је за људску цивилизацију, јер води у нарушавање хармоније између човека и природе, у катастрофални јаз животног стандарда по оси север - југ, у сукобе цивилизација.

Удаљавајући се од тих геополитичких закључака концептуално су припремљени предлози:

- О формирању другог пола човечанства, који се разликује од западног по принципима животне философије, по односу према околној средини, по приоритетима духовно-моралних вредности и колективних начела;

- О могућности хармоничног односа између држава и цивилизација;

-  О формирању квалитетно новог модела светске економике:

       - О систему безбедности изграђеном на основу баланса снага и потенцијала, што треба да буде фундирано ригидним системом међународног права.

У темељу ШОС примењена је архитектура коалиционе основе пет цивилизација - руске (евроазијске), кинеске, исламске, индуистичке и будустичке. Оне имају много заједничког: пре свега, приоритет идејно-духовних, колективистичких начела над индивидуалистичко-потрошачким. Такође су све оне против једнополарног уређења света, против доминације монетаристичке идеологије, за очување принцила међународних односа фиксираних у Повељи ОУН. Блиски по духу ШОС су Јужна Америка и Африка. Неке земље Европе већ су спремне за сарадњу са ШОС. Њих 114 држава Несврстаних земаља су потенцијални учесници или савезници новог пола света.

На земље ШОС долази три петине територије Евроазијског континента, четвртина становништва света, а  са посматрачима и већи део становништва планете. У зони одговорности ШОС налазе се најбогатији природни ресурси и бележе се највиши показатељи економског раста. Али ако се не промени ток светских процеса, на просторима ШОС могу завладати хаос, хиперпродукција сиромаштва, перманентни крвави конфликти. Безумље Запада досећи ће не само до Русије, него и до Кине, Индије, до читаве Источне Азије.

Данас, без обзира на сву драматичност ситуације у Јужној Осетији, Русија је извојевала крупну геополитичку победу. Компоненте успеха су испољена одлучност да се заштите своји грађани, одбијање агресије и кажњавање агресора, одбачен је притисак САД и НАТО у погледу хитног повлачења војске из Абхазије и Јужне Осетије, уследио је процес признавања њихове независности, у одговор на војне припреме низа земаља НАТО у Русији је подигнута војна готовост неких јединица оружаних снага, замрзнути су односи са Северноатлантском алијансом.

На овакав начин Русија делује први пут у новијој историји. Добијен је мостобран за развој тактичког у геополитички успех. Москва је такође појачала дипломатску активност на свим стратешким правцима.

Алијанса халапљивости и безумља је поколебана и налази се у стању изгубљености. И тај моменат треба искористити док није дошло до прегруписања снага и кориговања стратегије њиховог деловања.

За одређивање контура будућег света и праваца развоја човечанства под покровитељством ШОС неопходно је да се одржи међународни геополитички конгрес на који би биле позване земље и међународне организације које се залажу против једнополарне архитектуре уређења света, против либерално-монетаристичке идеологије.

Наступио је моменат да здраве снаге светске заједнице преузму геополитичку иницијативу. ШОС је обавезна да предводи тај историјски неопходни процес, како би зауставио глобално безумље, које прети опстанку саме људске цивилизације.

ПРЕВОД: РАЈКО ДОСКОВИЋ, - РИА "НОВОСТИ"

Извор: „Геополотика“ бр. 28, 25. септембар 2008.

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 16 октобар 2008 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 32 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.