Ђакон Владимир Василик

"РУСКА НАРОДНА ЛИНИЈА"

ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА АНАТОЛИЈА ДМИТРИЈЕВИЧА СТЕПАНОВА

   Ђакон Владимир Василик о личности и делатности главног уредника „Руске Народне Линије“...

Ускоро ће, 11. марта 2011. године, познати публициста Анатаолиј Дмитријевич Степанов напунити 50 година. Сама подударност тих датума је симболична, као и то што се Анатолиј Дмитријевич родио у знаменитој 1961. години, великој години за Русију, години њеног продора у космос. Можемо рећи да је Анатолиј Дмитријевич достојан сународник и Јурију Гагарину и херојима Великог Отаџбинског рата и великих градитеља отаџбине, зато што је он, пре свега снажан и храбар човек, способан да се супротстави свим невољама. Он не само да је имао своје мишљење, него је имао и снаге да га брани и времена да пати и трпи због њега, при том примајући ударце, али побеђујући у коначном резултату.

Он је човек градитељ, конструктиван, који се бави важним стваралачким послом – изградњом аутентичне руске идеологије и обнаваљања те страшне празнине у руској националној свести, која је настала не само у совјетском него углавном у постсовјетском периоду. У том смислу је његова делатност од изузетног значаја.

Анатолиј Дмитријевич је дубоко верујући, дубоко оцрковљени човек и колико ја знам, он ни једну своју значајну одлуку није донео а да се није посаветовао са духовним људима. На жалост неки, ако смем да кажем православни публицисти, покушавају да „Руску Народну Линију“ представе као бајаги антицрквени и антипатријаршијски ресурс. То је дубока неистина. Захваљујући Анатолију Дмитријевичу, „Руска Народна Линија“ је ресурс и црквени и дубоко лојалан Свајатејшему Патријарху Московском и све Русије Кирилу. Сви материјали публиковани на „Руској Народној Линији“ после његове интронизације и посвећени њему, дубоко су лојални, уважавајући и поштујући. Али, црквeност се не састоји у томе да се одговара на сваки миг, ако смем рећи мисионара, који у циљу своје каријере или кича, измишљају „рок-мисије“, „бајкер-мисије“; сутра ће можда измислити „пивске мисије“ или „нарко-мисије“. Црква не постоји због тога да би се, као брвно, пливало по мутним водама овог света, већ обрнуто, она постоји да би сачувала те традиције и тај дух у ком су живели наши благочестиви преци и наши велики светитељи – преподобни Сергије Радоњешки, преподобни Серафим Саровски, свети благоверни велики кнез Александар Невски, чији лик краси „Руску Народну Линију“ и чија девиза „Није Бог у сили него у Истини“ јесте кључна за „Руску Народну Линију“.

 „Руска Народна Линија“ разматра важна питања нашега времена. Шта данас значи бити православни Рус? Како се то практично остварује? „Руска Народна Линија“ одговара на бурна питања црквеног и друштвеног живота и у томе се и огледа једна од страна њене уникалности. Друга страна је то, што је РНЛ постала ресурс који достојно одговара на изазове глобализма, на изазове таквих невоља као што су „права детета“ и слично.

 „Руска Народна Линија“ је захваљујући Анатолију Дмитријевичу привукла блиставе научнике и водеће публицисте у своје редове. Међу њима су Игор Јаковљевич Фројанов, Алексеј Иљич Осипов, Владимир Петрович Семенко, Андреј Леонидович Васојевич, отац Александар Шумски и протојереј Генадиј Белованов, велики руски књижевници Владимир Крупин и Николај Коњајев, и многи, многи други познати људи нашега времена. У том смислу је РНЛ уистину уникалан ресурс. Он је уникалан ресурс зато што стреми да говори истину, само истину и ништа осим истине.

У историјској области треба приметити значај РНЛ у реконструкцији наследства предреволуционарног руског живота, совјетског периода и нашега доба. Ето због чега данас по  РНЛ ударају власовци свих боја (то је у Русији синоним за сараднике са окупатором – прим.прев.). У социјалној области је веома важна тема праведног социјалног устројства и такозваног „хришћанског социјализма“ и то је управо усвајање достигнућа совјетске епохе уз њено непрекидно сједињење са православном вером и православним моралом. То је једна од магистралних тема. У црквено-догматској области постоји исцрпно, непристрасно, пажљиво разматрање савременог католичанства и став да у савременим условима не може бити никаквог уједињења или садејства са њим. Пројекат „Ватикан и Русија“ налази се у општем контексту геополитичког и цивилизацијског конфликта Русије и Европе. Све те теме су тесно повезане са личношћу Анатолија Дмитријевича Степанова, водећег друштвеног делатника, блиставог публицисте, дубоко православног црквеног човека и истински јаког и храброг руског човека.

У вези са скорим јубилејем, хтео бих да Анатолију Дмитријевичу пожелим благодаран миран живот, здравље, спасење, благости и успеха, изобиље добрих публикација, изобиље средстава за подршку РНЛ и наравно, многаја и благаја лета.

                                   Ђакон Владимир Василик, специјално за „Руску Народну Линију“

                                                                                                   Превод са руског: Ранко Гојковић