Служиће литургију у храму пагана?!

Поводом јубилеја Народног музеја у Зајечару, Његова светост патријарх српски Иринеј ће 1. маја на касноантичком локалитету Ромулијана служити литургију, саопштио је јуче на конференцији за новинаре Бора Димитријевић, директор Музеја.

Његова изјава шокирала је окупљене, с обзиром на то да су градитељи Ромулијане, према досадашњим тврдњама стручњака, били противници хришћанског учења, које их назива паганским!

Народни музеј у Зајечару обележиће у априлу 60 година свог постојања. Тим поводом ће се на касноантичком локалитету Феликс Ромулијана код Гамзиграда, који се налази на Унесковој листи светске културне баштине, 29. и 30 априла бити одржан научни скуп „Хришћанско наслеђе Ромулијане у сусрет 1700. годишњици обележавања Миланског едикта“. На радозналост новинара у вези са доласком патријарха и служењем литургије на том месту, Димитријевић није био вољан да одговори. Директор Музеја, упитан како то да ће патријарх српски служити хришћанску литургију на паганском месту као што је Ромулијана и да ли ће то значити да ће Његова светост амнестирати паганина Галерија и прогласити га за хришћанина, кратко је рекао да је Феликс Ромулијана била паганска када је почела да се гради, а да је у 3. веку постала хришћанска. Није желео да коментарише одржавање научног скупа и литургију, уз образложење да новинари могу да добију одговоре на сва питања на седници организационог одбора, која ће бити одржана у понедељак?! Тензију насталу на конференцији смањила је археолог магистар Маја Живић, која је објаснила да се у централној дворани палате налазе остаци базилике, ранохришћанске цркве из 6. века и времена Јустинијана Првог, као и остаци још најмање три хришћанске цркве, док се изван зидина царске палате налази још неколико хришћанских цркава.

Како незванично сазнајемо, на научном скупу ће бити речи о мало познатом Едикту толеранције вера, који је 311. године, две године пре Миланског едикта, донео цар Галерије, градитељ гамзиградске палате.  

Аналитичари: То је освештано место

Верски аналитичар Живица Туцић тврди да је, пошто је тамо била стара хришћанска базилика, то освештано место, тако да се тамо може вршити литургија.

- По целом свету има примера да су многи хришћански храмови изграђени баш на рушевинама паганских храмова. У теологији се каже „кад се једном освешта место, оно остаје свето за вјек и вјекова“, тако да је посета нашег патријарха Ромулијани један леп гест. После скоро миленијум и по, садашњи верници се враћају на то место где су се некада окупљали хришћани. Дивно је што се тамо наставља богослужење - рекао је за „Ало!“ Живица Туцић.

С. БОЖИНОВИЋ

http://www.alo.rs/vesti/36710/Sluzice_liturgiju_u_hramu_pagana

+++

Коментар на горњи чланак са сајта „Видовдан.орг“:

„Kojekude“:

Осим што је наслов сензационалистички и срачунат на провокацију и изазивање раздора нема ништа спорног (само по себи) у служењу  литургије на месту ранохришћанског храма а који је давно био подигнут на темељима разрушеног паганског. Међутим, истински спорно је следеће: оваквим манифестацијама се покушава нагласити и пропагирати идеја некадашњег јединства хришћанства да би се та праслика пренела на  данашње доба и тиме мотивисала и оправдала тежња ка тзв. поновном уједињењу "сестринских цркава". Тиме се очито пренебрегава чињеница да се преко те исте "сестринске" цркве прогањају православни још од тринаестог века (нпр. пронађите у календару јелинске монахе мученике,  страдалнике од терора Латина) што је кулминирало у другом рату бестијалним покољем Срба а наставило се до јуче (нпр. прокламацијом п.Војтиле да се рат само ратом може сузбити). Римокатолици, чија се паства, црквена моћ, и утицај (у Европи и САД) последњих година осипају као песак  кроз решето покушавају да слику о себи поправе споља неким површним повезивањем са традиционалним и ту манипулишу православне (рекао бих) као корисне будале. При томе је додатни (или чак примарни) циљ завести  православне за Голеш планину и убедити их у првенство римског јересијарха. По здраво-разумском сељачком резону, пре било каквих иоле озбиљнијих контаката на литургијско/теолошке теме, бар кад је СПЦ у питању, РКЦ би морала да се одреди према својој улози у погрому Срба. Једино људско и прихватљиво  би било покајање за учињене злочине. Уместо тога имамо припрему за беатификацију Степинца. И чак поклоњење једног српског владике на његовом гробу!  По оној истој сељачкој логици овакав пројекат сједињавања са римокатолицима  би морао проћи без Срба. Наши првојерарси очигледно мисле другачије. Као да су своје сељачко порекло заборавили и са њиме и историју сопственог народа. А у међувремену нове богословске науке преучили и тешко се изморили.  Но, тешко и нама, ако се овако настави.