Тодор Николић

НЕПОДНОШЉИВА ЛАКОЋА МИСИОНАРЕЊА

У "Православном мисионару" за јануар-фебруар 2011. објављен је чланак "Прима се..." Аутор је јереј Вукашин Милићевић, члан Уређивачког одбора. Да погледамо у тај његов "другачији угао" и да ослушнемо шта нам то душекорисно саопштава овај свештеник. Цитат:

"Али оде она, тако, једном у један други манастир да прошета, што би се рекло ту у близини; у том манастиру живе старе и не много образоване, али заиста честите монахиње. Прича она тако са њима, питају је где иде у цркву. Каже им:

- У манастир...

- Аууу - каже једна старица - Немој тако! Тамо кад се причестиш, тамо се причешће не прима. Знаш, тамо не служе к'о Свети Сава.

Да су рекле да се причешће „не прима" зато што понекад и ја тамо долазим, то бих некако и разумео; тешко је поверовати да „кроз мене" нешто делује. Међутим - не! Није к'о Свети Сава. Те честите старице вероватно не знају много о Светом Сави, поготово не о, рецимо, богослужбеним књигама које је користио. Веороватно не знају ни да се он баш нешто није  ни бавио тиме како треба Литургија да се служи. Ни очевидаца Савиног служења нема. Али оне знају како је он служио!“

Даље следи како је неко имао вучје намере да погрешно поучи безазлене старице, да је тај неко вук у јагњећој кожи. Следи језичка заврзлама, те читаоцу остаје "да гата" шта је хтео, или крио, да каже врли „мисионар". Он речи "густе ко катран" исписује лаконски, од њих је "мука духу", заћутиш ал' дуго не можеш да издржиш, гневиш се! Знаш да није добро гневити се, али знаш да има и праведни гнев кад неко "убија Бога у нама“. Кад би и "камење проговорило..." онда би и православни верник, у конкретном случају, рекао следеће:

-IIIто је много, много је, „прешла дара меру", догодило се -не поновило се! Аутор написа, некоме ко се држи Светог предања, "импутира" изглед вука у јагњећој кожи, другоме "јаму копа"- "сам ће у њу лећи". После "Прима се..." неће бити примљен у Царство небеско без дубоког покајања.

-Вук(ашину) и онима који су га "духовно родили" смета монаштво јер је најревносније у задржавању нечастивог који је из каса, у прошлом веку, прешао у галоп у овом нашем (не)времену. Управо је Света литургија "на мети" оних којима није у срцу Свето православље. Гордељивци би да је осавремене и то на парадоксалан начин: Да је служе као у првим вековима хришћанства!? То им је само изговор, служе се лукавством, еда би вернике поделили – „подели, па владај". У једним црквама се служи по важећем Служебнику, тј. како треба, у другима се импровизује како се коме свиди. У име чега се цепа наша Црква?

- Господ је изабрао своје ученике међу простим рибарима, послао је прве, неписмене апостоле "да науче све народе...";

- У једној књизи о монаштву пише:

"Високи монашки идеали служења Богу, Цркви и људима кроз лични подвиг и самоодрицање, уздигли су многе монахе на небеске висине светости и чудотворства, а од манастира створили центре молитве, подвига и сваке врлине, који су се пројављивали кроз изузетну творачку енергију у свим областима духовног, интелектуалног и културног деловања.

Остајући центрима високе духовности многољудни манастири истока израстају у прве и праве универзитете у којима су неговане и на изузетну висину уздигнуте многе научне дисциплине. Никада историји мањи број људи одређеног сталежа није дао већи допринос човечанству у свим областима људског ума као скромно и често анонимно деловање православног монаштва. Па ипак, све је ово средство којим је монах куповао Царство Небеско, које је увек у свим његовим делима остајало главни циљ..."

Подразумева се потреба за кадровима средње и високе школске спреме. Међутим, диплома сама по себи не гарантује добре плодове на њиви Господњој. Реч образовање је произашла из тога што смо створени по ОБРАЗУ БОЖИЈЕМ! Бројни су примери да су "интелектуалци" без Бога заводили овај народ за "Голеш планину". Следствено томе, она стара монахиња из манастира образованија је од нашег "мисионара" са дипломом Теолошког факултета.

-Вукашин из Клепаца, Вукашин из Београда, исто име а потпуно различите особе. Први је пострадао у Јасеновцу и посветио се. Други би могао довести у питање канонизацију, јер је мученик био неписмен!? Таква је и стара монахиња која се подвизавала, можда и педесет година, у манастиру! Неписмени бејаху и они "витезови духа" из златног средњег века, "црнорисци" који основаше и до неба узвисише српску државу, подигоше сјајне задужбине, обукоше се у свеоружје Божије, молише се без престанка. Како то, и још много тога, урадише од трајне вредности без да нису завршили београдски Богословски факултет!?

Има мисионара и "мисионара"... па и емисара који величају екуменизам. О тој јереси "грмео" је Авва Јустин Ћелијски. Изобличавао је и свејеретика папу римског. А сада, у ово наше (пред)задње (не)време Аввин "најбољи" ученик "оправдава-објашњава" Светог Јустина и пише како је и он био за екуменизам. Очевидно је да и Вук(ашин) "нагиње" за сједињење цркава и назови-цркава. Обесвећење Причешћа значи да се уклања највиша препрека унијаћењу и владавини Антихриста. За приступање Светој Чаши треба се припремити: пост, исповест, покајање, опраштање, молитва... и присуствовати Литургији која се вековима врши по устаљеној Богослужбеној пракси. То стара монахиња и други православни подвижници знају. За читаоце "Мисионара" било би право "откровење" да његов члан Уређивачког одбора напише: У којем случају се Причешће "Не прима"? Онако како наводи делове Светог писма, како их тумачи (протестантски!) чини се: ко год дође у капелу у Студентски град свештеник ће га причестити. НЕЋЕ СЕ ПРИМИТИ!

-У чланку "Прима се..." најтеже се прима "црно слово" о Светом Сави! Кад неко учини нешто чудно, неочекивано, што је далеко од истине, ближњи му постави неко од кратких питања: Шта ти би? Јеси ли пао с крушке? Јеси ли крштен? Постоји ли за тебе нешто свето? Вероватно да наш свештеник „мисионар“ зна да се Светитељ јесте бавио тиме како Литургија да се служи. Ако не зна нек "прикупи" књиге (има их, има!) па нек научи "пропуштено градиво". Међутим, пре ће бити да се овде ради о свесној намери да се умањи значај Светог Саве. Јер, више наших  теолога, епископа, професора (да  их именујемо?) и  њихових  послушника, у  својој   гордости, хоће  да  уведу нови начин  вршења Литургије, причешћивања, школовања... сдедињења  са  неправославним  и др. У  томе  им  смета  духовна  громада Светог Саве Српског и Свеправославног. "Ни  очевидаца Савиног  служења  нема“, заиста  је тако, нема  их. Прошло  је  од  тада  више  од  осам  векова. Ал' још  више  протече времена  од првих Богослужења у раној  хришћанској  Цркви. Њима  није  могао присуствовати ни председник ни било ко из Уређивачког  одбора   "Мисионара“, али им то  нимало  не  смета да „промовишу“ нови начин, боље  рећи погрешан начин служења у црквама. Ни одлука Сабора СПЦ да  се   "реформише" Литургија  не  постоји, шта  више  постоји одлука  да се  служи  као  и до  сада. Али екуменисти и паписти другачије  тумаче.

Коме сметају молитве које свештеник у олтару изговара тихо, коме затворене двери, појање као и до сада, окретање на Исток а не ка Западу... зашто се доводи у питање даље постојање  иконостаса... какво је то причешће без припреме и др.? Настала је забуна међу верницима, неки манастири су у немилости владика, кажњени су поједини свештеници на правди Бога, угрожена егзистенција породице, осуђивање, безвољност, страхови.

Има у Цркви оних који су себи дали превише слободе. Раде шта хоће, али то нам није "на корист“. Јесте: НА ПРОПАСТ!