Архијерејски сабор СПЦ почиње 26.маја

Почетак вишедневног редовног пролећњег заседања Светог архијерејског сабора (црквене скупштине) Српске православне цркве заказано је за 26.мај. На Сабору би међу ударним темама требало да буде речи о арондацији, односно деоби појединих великих епархија, како би се формирале нове. Очекује се и избор нових епископа, као и да црквена скупштина разреши дужности митрополита дабробосанског Николаја (82) Мрђу пошто је изразио жељу да се пензионише из здравствених разлога. Требало би, такође, да буде речи о папиној евентуалној посети Србији 2013.године. Исто тако очекује се и да највише законодавно тело СПЦ заузме став да ли ће се, и ко ће се, од српских архијереја срести са папом Бенедиктом XVI приликом Рацингерове посете Загребу, у јуну ове године.

Да ли патријарх иде у Загреб?

-"С обзиром да ће се, према ватиканској најави, папа у Загребу поред осталих, састати и са српским епископима који столују у Хрватској, поједини црквени високодостојници, и српски и хрватски, размишљају да би било добро да међу њима буде и српски патријарх. Наиме, ако би митрополит загребачко-љубљански Јован Павловић позвао патријарха Иринеја Гавриловића у канонску посету Загребу 4. и 5.јуна, истовремено када и папа Бенедикт XVI буде у хрватском престоном граду, онда српском патријарху, процедурално, не би била потребна сагласност Синода ( црквене владе) и Сабора ( црквене скупштине), за сусрет са Рацингером", тумачи за Вести један од чланова Сабора.

Пошто у Патријарховом окружењу нема потврде да ће он у јуну ићи у Загреб,овакве идеје, додаје наш саговорник, могу да буду "превентивно пуштање пробних балона ради сагледавања реакција јавности". Јер, како подсећа, слична идеја је већ виђена пре непуних осам година, приликом посете Бањалуци Рацингеровог претходника папе Војтиле. Ондашњи српски патријарх Павле (Стојчевић) требало је у престоници Републике Српске да се 22.јуна 2003.састане са Јованом Павлом Другим. Али, до сусрета није дошло, пошто је српска јавност оштро негодовала зато што је Војтила богослужио у самостану Петрићевац, који је у Другом светском рату био полазиште за масовни усташки покољ Срба у бањалучким селима.

         "Цеђење суве дреновине"

Када је реч о арондацији и деоби постојећих епархија СПЦ ради стварања нових, које не би обухватале више од 300.000 верника, поједини српски епископи сматрају да је то " чист луксуз у данашње кризно време".

"Из суве дреновине нема се шта исцедити. Економска криза је у целом свету, православни српски верници у иностранству више не зарађују као пре, о онима у Србији и земљама у окружењу да и не говорим. Куповна моћ динара, конвертибилне марке, евра, долара, франка, итд, убрзано пада. Људи тешко живе, у отаџбини су на ивици егзистенције. Ако имамо у виду да се Црква издржава од прилога верника, онда је уситњавање епархија и бирање нових епископа у данашње време бесмислено, како у Србији тако и у дијаспори", сматра други саговорник "Вести" из врха СПЦ.

На упражњену Епархију нишку и Митрополију дабробосанску након митрополитовог пензионисања, додаје он, "могу да се поставе архијереји из постојећег броја владика, тим пре што постоје титуларни, односно викарни епископи без права гласа у Сабору, без својих епархија и без пастве, а канони кажу да нико не може да буде епископ ако нема литургијску заједницу са паством".

"Поједина сабраћа архијереји, који очигледно немају превише додира са суморном стварношћу и вероватно се поводећи за грађанском међународном политиком, заговарају идеју како би СПЦ требало да има сталне епископе у свим важним престоницама Европе и да би зато, на пример, требало отворити седиште за нове епископе: у Лондону, Бечу, и Берлину, затим у Њујорку где је седиште УН, док би у Вашингтону и Бриселу, како сматрају, било добро да СПЦ има црквеног министра спољних послова. Само се не помиње ко ће да финансира те новостворене епархије и њихове новоизабране епископе", закључују саговорници Вести из врха СПЦ.

________________

Арондацијом нишке, жичке и шумадијске епархије већ је формирана нова-крушевачка. На предстојећем заседању Светог архијерејског сабора требало би да се на дневном реду нађе подела Архиепископије београдско-карловачке на три епархије, као и Епархије рашко-призренске на две. Очекује се такође формирање Њујоршке епархије, те деоба британско-скандинавске на две, као и цепање средњоевропске.

Када је реч о Епархији средњоевропској у врху СПЦ се разматра идеја да се у Аустрији формира бечка епархија којој би била припојена Италија из садашњег састава Митрополије загребачко-љубљанске, док би Швајцарска отишла у надлежност Епархије западноевропске чије је седиште у Паризу, док би Немачка остала засебна епархија. Занимљиво је, како објашњавају у синодским круговима, да деоба епархија на архијерејском сабору може да се изврши и без сагласности надлежног епископа уколико то налажу интереси и потребе СПЦ у целини.

_________________

У пленарном и раду по комисијама црквене скупштине учествују сви епископи СПЦ из Србије, земаља у окружењу и дијаспоре, као и архијереји аутономне Охридске архиепископије.Право одлучивања имају међутим, само активне владике, али не и њихови помоћници викарни епископи, док пензионисани епископи долазе на седнице само по позиву Сабора, али такође без права гласа. Када је реч о аутономној Охридској архиепископији на црквеној скупштини може да гласа само њихов поглавар архиепископ Јован Вранишковски.

_________________

Наши саговорници додају да је врх СПЦ активирао стару одлуку да се у синодско и саборско име јавности обраћа само портпарол, у овом случају владика бачки Иринеј Буловић, док остали епископи за комуникацију са медијима под својим именом и презименом, морају да добију одобрење Синода, а парохијски свештеници сагласност надлежног владике.

_________________

Као потенцијални наследници митрополита Николаја Мрђе у епископским круговима помињу се владике: источно амерички Митрофан Кодић, милешевски филарет Мићић, бихаћко-петровачки Хризостим Јеврић и западно амерички Максим Васиљевић.

Међутим, ко ће заиста бити изабран биће одлучено на предстојећем заседању црквене скупштине.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/129591/Arhijerejski-sabor-SPC-pocinje-26maja-