Мигел Мора

НАДБИСКУП, ПОРНО ФИЛМОВИ И НОВАЦ

Франц Крамбергер, надбискуп Марибора (82 000 становника, 80% католици, 143 парохије), уједно је човек вере и савремености. За две деценије је подигао праву медијску и технолошку империју, и није се премишљао да емитује порнографске филмове на локалној телевизији Т-2, где је био велики акционар, како би се борио са тврдим светом дивљег капитализма. То је било 2007. године.

Прошлог 3. фебруара, Крамбергер је од стране Бискупске конференција Словеније био позван да поднесе оставку због финансијских преступа које је починио у току 30 година своје управе. Једна апостолска (инспекторска), посета коју је 2010. наредио папа Бенедикт XVI, потврдила је и најгоре сумње. Моћна пословна група коју је створио бивши бискуп Марибора и његов бивши економ, Мирко Красовец, на ивици је пропасти. Рачуни ватиканског инспектора потврђују да мањак иде и до стотина милиона евра, сигурно више од 800 милиона, цифра која је једнака 2% словеначког БП, и три пута већа од годишњих прихода Ватикана (250 милиона у 2009. години). Осим слике пропасти, 30 000 улагача који су веровали у божанске везе Крамбергера и Красовеца, могло би да изгуби сву своју уштеђевину.

Вероватно да се ради о једној од највећих проневера коју је доживела Света столица, мада су надбискуп Јозеф Марчинкус и бакнрот банке Амброзијано лествицу подигли јако високо, тамо 80-тих година. Марибор је постао ноћна мора за Јозефа Рацингера; шест година покушава да очисти прљавштину Цркве, а још увек је замршен у налеђе свог предходника, који ће нередног 1. маја бити проглашен за свеца.

После апостолске инспекције, надбискуп Љубљане, Антон Стрес, отворио је истрагу и обећао да ће «сви одговорни бити кажњени». Али, питање које многи постављају у Риму је следеће; како је једна маргинална дијацеза могла да се задужи као нека мултинационална компанија, а да Ватикан за то не сазна?

За све се детаљно сазнало захваљујући италијанском часопису L'Espresso, који је открио садржај ватиканске истраге о «авантуристичким инвестицијама» бискупа. Постављен 1980. од Карола Војтиле, прелат је почетком 90-тих почео да инвестира. Ватикан тврди да је посумњао да се нешто чудно догађа тек 2007. када је у Рим стигла вест да је Т-2, словеначка телевизија под контролом Цркве, емитовала порнографске филмове.

Локалне новине су организовале мали скандал, а чуђење Рима се повећало неколико месеци касније, када је бискуп Марибора Курији послао доста неуобичајен захтев; тражио је дозволу да потпише два хипотекарна кредита, сваки по пет милиона евра. Курија му је затражила додатно објашњење. Папин амбасадор је предосетио да иза тих еротских простора има још нечега. Мауро Пијаћенца, тада секретар Конгрегација за клер, затражио је од дијацезе детаљни извештај о овоме, и то најпре о информативној фирми Т-2, потом о рачунима и holdings које је дијацеза створила. Одговор је каснио месецима, што је повећало сумње Ватикана. Пијаћенца је упозорио Бертонеа, државног секретара, па је папа одлучио да у Марибор пошаље једног инспектора који ће га о свему директно обавестити. Ђанлука Пиреда, стручњак за финансије, стигао је у Словенију почетком 2010. године.

Привреда је брзо схвати да је рупа у Крамбергеровој надбискупији уствари прави кратер. Прегледао је рачуне, документацију, затражио је стручну инспекцију, и своје зекључке је послао у Рим прошлог октобра. L'Espresso овако резимира њихов садржај; «Мала Црква је направила кораке много дуже него што су њене ноге, стварајући економску империју која се сада љуља».

Прва је била банка Крек. Дијацеза ју је основала 1990. и за десет година је постала десета банка у земљи (бискуп ју је продао 2002. године). Друга је била комерцијална фирма Господарство Раст. За неколико година, бискуп и његов економ су створили две нове групе, Звон 1 и Звон 2, које је контролисао Раст; купују некретнине и друге фирме, узимају кредите од десетине милиона, а под хипотеку стављају непокретну имовину дијацезе.

Економ, Мирко Красовец, на положају од 1985. године, био је мајстор у разноврсности послова; банке, грађевинарство, гас, нафта, и чак тајанствена фирма звана Цинкарна, која приозводи и дистрибуира «пигменте диоксида титанијума». Са временом и са кризом, империја је почела да ствара све више дугова него добити. «Звон 1 има инвестиције на дуги рок од 416 милиона а дугови су му 524», тврди инспектор. Најкритичнија инвестиција је телевизија Т-2 (120 милиона), која се на својој веб страници дефинише као «Будућност». Ту су још и телефонија, Интернет и дигитална телевизија која иде преко сопствене мреже оптичког кабла.

У сваком случају «Будућност» никада неће стићи. Инспекцијска канцеларија КПМГ коју је ангажовао Ватикан, сматра да је игубљено 70% капитала уложеног у Т-2, чија је вредност на берзи пала на свега 26 милиона евра. Лоше је то, пише Пиреда Пацингеру, «што нико неће да је купи за више новца».

Банкрот би ту и могао да почне; суд у Марибору је Т-2 прогласио неликвидном. Ако не успе да се спаси, тешко да ће Звон 1 преживети. Близанац Звон 2 (35% на берзи у рукама 30 000 улагача), виси о концу; дугује 189 милиона евра.

Све то је расло годинама, али званични извори Ватикана су рекли да су Рацингер и Бертоне за све сазнали тек пре неколико месеци. Света столица ће изјавити да су кривци бискуп и економ, који је пре него што је био отпуштен, написао писмо у коме каже; «Чврсто верујем да ће нам наша добра вера такође помоћи да превазиђемо, уз братски дух и узајамну помоћ, ово искушење».

То писмо, у коме економ признаје да је до 2007. године радио не обавештавајући Ватикан, изгледа да је главни адут Свете столице да би се ослободила од преузимања дугова. Италијанска банка Уникредит је мариборској дијацези дала кредит од 11,2 милиона евра, стављајући хипотеку на један манастир из 13. века и једну радионицу за музичке инструменте.

Мигел Мора

Превео из Ел Паис-а,

Бранислав Ђорђевић

Мадрид, 31. март 2011.г.

http://www.vidovdan.org/2010-04-04-22-59-05/11713-2011-04-08-23-44-33