Комеморацијом у Јасеновцу обележена годишњица страдања цивила у том усташком логору. За злочин у Јасеновцу нема оправдања, он се не сме заборавити, умањити нити заташкати, поручио председник Хрватске Иво Јосиповић.

На месту некадашњег усташког логора смрти у Јасеновцу одржана је комеморација жртвама и годишњица пробоја последњих затвореника тог логора. Комеморацији присуствују највиши хрватски државни званичници, са председником Ивом Јосиповићем на челу.

Осим Јосиповића, комеморацији пред криптом споменика "Камени цвет", присуствовали су и премијерка Јадранка Косор, шеф Сабора Лука Бебић, као и бивши затвореник логора Стево Ђурђевић.

"За злочин у Јасеновцу нема оправдања, он се не сме заборавити, умањити нити заташкати", рекао је председник Хрватске Иво Јосиповић. Додао је да већина Хрвата никада није прихватила нацистичку идеологију нити усташки режим и да су заједно са Србима, Ромима, Јеврејима и осталима успели да се одупру злу.

"Управо зато важно је да данас градимо мостове, да разговарамо са другим земљама, да разговарамо са нашим пријатељима, да видимо која је то истина која нас може повезати, која од ове регије може учинити регију мира", поручио је Јосиповић.

Хрватска премијерка Јадранка Косор рекла је у Јасеновцу да се после Другог светског рата мислило да се зло из тог концентрационог логора не може поновити, али да су се деведесетих година, како је рекла, "догодили Вуковар и Сребреница".

Премијерка је рекла да нема оправдања за злочине који су се догодили у Јасеновцу и додала да хрватска влада одбацује сваки облик историјског ревизионизма, пренели су хрватски медији.

"Павелићев режим је био зло. Људи су убијани само зато што су били други и другачији", рекла је Косорова. "Са овог места постављамо питање - да ли ћемо моћи да прекинемо ланац зла и мржње", казала је премијерка.

Комеморацији су присуствовали и преживели логораши Јасеновца, делегације бивших логораша и антифашистичких бораца земаља региона, делегација политичких странака, као и дипломатски кор, међу којима и представници Србије.

Осим њих, комеморацији су присустовали и представници Срба, Рома и Јевреја, као народа који су највише страдали.

Број жртава још увек непознат

Тачан број жртава у Јасеновцу није никад утврђен. Извештај државне Комисије ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и њихових савезника, као и Центар "Симон Визентал", говоре о томе да је у логорима Јасеновца страдало између 600.000 и 700.000 људи.

Са друге стране, према званичним подацима Хрватске, у Јасеновцу је страдало између 83.000 и 100.000 људи, највећим делом Срба, а до сада је поименично пописано више од 80.000 логораша.

Концентрациони логор Јасеновац осмислио је Вјекослав Макс Лубурић, који је био и његов први командант.

Формиран је у лето 1941. године и деловао је на више локација, међу осталим и у Старој Градишки, док су у Доњој Градини, на босанској обали Саве, вршене масовне ликвидације.

Од око хиљаду логораша пробој је 22. априла покушало њих 600, али је само 91 успео да преживи. Неколико сати после њих, пробој су покушали и логораши из погона Кожаре, а од 176 преживело их је једанаест.

Међу преживелима има и оних логораша Јасеновца који су мењани за заробљене Немце и квислинге. Усташе су спалиле сву документацију и срушиле све објекте логора, али нису уклањали лешеве који су 2. и 3. маја дочекали партизане.

http://www.rts.rs/