ОТВОРЕНО ПИСМО "ЗАКОНОПРАВИЛА" ЕПИСКОПУ ЖИЧКОМ ХРИЗОСТОМУ

            Ваше Преосвештенство,

            Обраћа Вам се, по ко зна који пут, Ваша паства окупљена у Удружењу грађана „Законоправило“.

          Није, додуше, у овчарском Преображењу било атрактивног концерта какав је Епархија захумско-херцеговачка организовала у Требињу, позивајући као забављача старог Титовог рокера, Горана Бреговића. Можда зато нисте били домаћин у свом Дому, него гост по туђим кућама: овде Вам није било тако занимљиво.

          Зашто Вам се обраћамо, кад знамо да нам нећете одговорити, нити Вас занима шта православни хришћани Ваше епархије мисле?

          Обраћамо Вам се стога што се прелила чаша нашег стрпљења. После свих увреда које су нам нанели Ваши послушници, потписујући саопштења пуна лажи, објавили сте „Жички благовесник“ у коме сте све те лажи ставили на једно место, и маскирали их текстовима о великом српском архијереју, владици Жичком Василију Костићу, ученику светих Николаја и Јустина. Зато Вам се обраћамо: испод слике владике Василија и оца Јустина, ставили сте текстове Ваших послушника-лажљиваца, блатећи и даље људе који се боре за саборност у Српској Цркви. Прво сте објавили саопштења архијерејских намесника епархије Жичке, онда текст старог члана и активисте комунистичког Удружења православног свештенства СФРЈ, Бранка Керкезовића, кога сте за лагање наградили напрсним крстом и постављењем за сталног свештеника при болничкој капели у Чачку (пошто сад иде у пензију, па да има за џепарац), а затим срамне клевете бившег владике Атанасија Јевтића, коме је др Миодраг Петровић већ одговорио својом књигом, показавши га као незналицу и лажљивца.

           На лажи Ваших намесника, као и Керкезовића и Јевтића, Удружење грађана „Законоправило“ већ је одговорило на интернету, јер Ваши послушници из патријаршијског таблоида „Православље“ нису хтели да наше одговоре објаве, упркос Закону. Али, Ви сте старим лажима додали и нове: Архимандрит Јован Радосављевић, неуспели ђак владике Николаја Жичког, који служи Литургију противно одлукама СА Сабора СПЦ само да би угодио моћним владикама – новотарцима, писао је о Душковцима лажно, иако тамо није био. Објављен је и текст ђакона Оливера Суботића, који напада православне сајтове на интернету због анонимних текстова, а не каже зашто „Православље“, тај јефтини таблоид Хризостома, епископа Жичког, и Атанасија Јевтића, неће да објави одговор на клевете. На крају, „Благовесник“ штампа и неку стихоклепачку песму, коју не би потписао ни Бранко Керкезовић, као тобож „народну песму“ о догађају у Душковцима.

          У свим досадашњим саопштењима избегавали смо да Вас прозивамо непосредно, верујући да Вас окружење лоше обавештава и просто лаже о правом стању у Епархији. Као што нисмо помињали Вашу одлуку да прекопате свето гробље свете Жиче, које је устројио свети Николај Жички, и да кости владика, подвижника и подвижница, премештате по свом урбанистичком плану и градитељском заносу, нити смо јавност обавештавали о томе да Вам је главни саветник за литургијску реформу папофил Владимир Вукашиновић, који нам предлаже да кренемо путем II ватиканског сабора у уништавању свог богослужења, тако смо у срцу гушили и нисмо изговарали оно чега смо се највише бојали – да ипак Ви координирате рад Ваших трабаната и удворица.

         Све је постало јасно после догађаја у Душковцима, када су Ваши архијерејски намесници лажно сведочили пред Богом и људима да Вас је неко од верног народа, који Вас је молио да се држите САБОРСКЕ ОДЛУКЕ о богослужењу, физички напао (међу потписницима лажљивцима налазио се и потпис Дмитра Луковића, прозваног ЏУДОТВОРАЦ, због џудо-захвата којима је тукао вернике који су клечали пред Вама у Душковцима). У том срамном саопштењу (које је, сви то знају, писао верни слуга Атанасија Јевтића, а Ваш трабант и агент за специјалне операције) ми, православни Срби, названи смо јеретицима катарима и месалијанима, што је смртна увреда.

          Затим се појавио болесни текст бившег епископа Јевтића, пун испада против духовно и душевно здравих људи, па текст удружењца Керкезовића, у којима се блате угледни чланови „Законоправила“, међу којима има и носилаца Ордена Светог Саве. Ваш и Јевтићев интимус, Гајо Гајић, главни уредник интернет сајта СПЦ, све сличније хрватским медијима за промиџбу, ове лажи објавио је као званични став Епархије Жичке.

          Уместо да се оградите од лажи, оне с Вашим благословом, све на једном месту, излазе у „Жичком благовеснику“.

          Упркос свему, Удружење грађана „Законоправило“ привремено је обуставило све своје активности у епархији Жичкој, због усменог договора који је, после догађаја у Душковцима, постигнут између Вас и нашег представника, др Николе Вујовића, када сте обећали да ће се питање богослужења у нашој епархији решити у складу са одлукама СА Сабора СПЦ, и поред тога што се у Саопштењу архијерејских намесника наводи да Епархија Жичка нема никакве односе и коресподенцију са нашим удружењем.

          Прешли смо и преко Ваших аката да се народу и медијима спречи присуство богослужењу ако Ваши послушници из клира оцене да дошавши било чиме ометају богослужење, при чему ти исти послушници треба да позову полицију. Зашто смо прешли преко тога? Зато што сте заиста послали акт Е б 741 у коме стриктно наређујете да се служи како се у СПЦ вековима служило. Пошто је „Законоправило“ основано САМО због захтева да се одлуке СА Сабора СПЦ спроводе у дело, рекли смо: „Ништа нам није важно осим тога. Нека нас блате, вређају и руже, само да саборност победи!“

          Били смо ОБМАНУТИ! У епархији Жичкој Ваша се одлука не поштује, коју не поштују Ваши најближи сарадници, па ни Ви, што представља врхунац лицемерја. То је доказ да Ви не стојите иза ње, него сте је послали само форме ради, „да се Власи не досете“. Али „Власи“ нису тако глупи. Имају очи, уши и мозак, а јесу овце Христове, али нису овце за шишање. Зато Вам се обраћамо овим отвореним писмом, свесни да Ви, а не неко други, стојите иза хаоса у Епархији Жичкој.

           По Вашем знању и благослову, Ваши послушници шире заблуде о томе шта се збива у срцу Српске Цркве, коју Ви и Вама слични епископи водите у несрећу несаборности и подела, и, не дај Боже и Свети Саво, раскола. У овом отвореном писму указаћемо на све ЗАБЛУДЕ и покушати да изложимо истину, ми обични православни Срби, жељни слоге у Цркви и мира у душама нашим, онакву каква јесте. Трудићемо се да избегнемо грубе речи, али нећемо прећуткивати оно што се збива. Сва српска православна јавност ово треба да зна, поготову што у Епархији Жичкој више нема храмовне славе без огромног присуства полиције, коју наследник трона Светог Саве зове да њега и његове штите од верног народа.

          Од летњег Ивањдана у Ратини до летњег Аранђеловдана у Катрзи 2008. године све је било пуно полиције и агената БИА, и то на захтев српског архијереја кир Хризостома Столића. Овога није било ни у Брозово доба, па зато нећемо ћутати: нека Српство и чује и види ко брани наследника Светог Саве од његове пастве.

           Ваше Преосвештенство!

          Односи у Цркви увек су се заснивали на узајамном поверењу. Вера у Христа не може се одвојити од вере у Цркву Христову. Верник се, према свештеним лицима, без којих нема Цркве, понаша с најдубљим поштовањем. Ако их, по слабости, понекад и осуђује због нечег, он тај свој грех исповеда и каје се због њега. Избегава да улази у лични живот свештених лица, јер зна да нема права да суди о томе. Свети Јован Хризостом (Златоусти) говорио је: „Овце, не пасите пастире!“ Свештено лице може по слабости да живи неморално, пуши, пије, узима више новца за требе но што је логично, али то је његова (и Божија) ствар.

          Верник се у то не меша. И само на том поверењу верника у Цркву (а не овог или оног владику, свештеника и ђакона) почива црквено устројство као устројство мира и слоге. Али, верник остаје у миру са собом и свакодневним црквеним животом једино док је СИГУРАН да његов епископ и свештеник кормилари бродом Цркве како треба. Зато се моли за свог архијереја да нам га Бог подари целог, часног, здравог, дуговечног, и да правилно управља речју истине Божије. Правилно значи православно, правоверно и, свакако, САБОРНО, при чему је САБОРНОСТ сагласје са архијерејским сабором коме епископ припада, али и са збором Светих Отаца читаве Цркве. Правилно управљање речју истине Божје могуће је само као САБОРНО управљање.

          Зато се ми, православни верници Епархије Жичке, никад нисмо бавили Вашом личношћу на недостојан начин. Кад Вас је СА Сабор СПЦ послао на Богом чувану Епархију Светог Саве, нас се није тицало да ли сте изабрани убедљивом или тесном већином гласова, да ли имате Теолошки факултет, или само богословију, да ли су Вас са Банатске епархије покренули из ових или оних циљева (иако сте себи у Банату спремили гробно почивалиште), да ли потпадате под канонску дефиницију трисепископства или не потпадате, да ли у доба кад народ нема хлеба да једе, зидате себи нови епархијски двор вредан неколико милиона евра (од народних пара, као што и клеветничке текстове у „Жичком благовеснику“ штампате од прилога верног народа) – није Вам довољан ни двор владике Николаја у манастиру Жичи, ни двор владике Василија у Краљеву. Нисмо се питали ни зашто сте хладни и отуђени од пастве, зашто избегавате да Вас паства љуби у руку, да ли сте се од оних који желе да вам приђу оградили кинеским зидом.

          Поготову се нисмо бавили Вашом младошћу и монашком прошлошћу, ни тиме да ли сте у Хиландар дошли с намером да постанете владика, ни чуђењем хиландарских калуђера према Вашој равнодушности за опште послове. Нисмо се запањили ни тиме што, иако сте били ђак Руске Заграничне Цркве, постадосте следбеник Цариграда пуног фанариотског духа неискрености (фанариоти су, због таквог духа од Срба у турском ропству били омрзнутији од Турака). И богослужење сте изменили: у Руској Цркви служили сте нормално, по вековном предању, и у Светој Гори сте исто служили, а у Жичу сте ушли на новотаријама – не грчким, јер не служи цела Грчка тако, него неким, да кажемо, цариградским или зизјуласовским. Ћутали смо и сматрали  -  СА Сабор зна шта чини, шаљући Вас, јер верујемо у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву.

           А онда је дошла одлука СА Сабора о богослужењу, у јесен 2006. године. Поновила се и 2007. и 2008. године. Сабор је формирао Литургијску комисију у коју сте ушли и Ви, добивши тиме право да своје идеје изложите браћи архијерејима и уверите их да сте у праву, и да је Ваш начин богослужења аутентичнији и Богу ближи. Нико Вам није оспорио право да издајете књиге и држите предавања на којима ћете излагати идеје за које се залажете. Али, СА Сабор, онај исти Сабор чијом сте вољом хиротонисани и дошли на трон Светог Саве каза: ДО ДАЉЊЕГ се има служити како се вековима служило у Српској Цркви. Одлука је јасна, без обзира на теолошки неписмена образложења бившег епископа Атанасија (Јевтића) који каже да је вековни поредак Ваше НОВОТАРСКО СЛУЖЕЊЕ, скрпљено на основу нечије маште о томе како је древно хришћанско богослужење изгледало. Владика Атанасије је тврдио да је СА Сабор о богослужењу гласао са „једва натполовичном већином“, и те своје идеје је вероватно презентовао и Вама, а на седницама СА Сабора није ни био присутан.

          Каква је већина у питању – дискутабилно је. Али, знамо једно: да је, којим случајем, он са својим истомишљеницима (међу којима сте, нажалост и Ви) био у већини изгласавши новаторску Литургију – то би се звало „одлуком Светог Духа“, и сва би средства била употребљена да се она спроведе. (Зато знајте: пошто Ви и Ваши нису поштовали вољу саборске већине три пута, не очекујте да ће Вас и Ваше слушати ако будете у већини!)

          У Душковцима сте рекли нашем представнику реченицу, која је еклисиолошки гледано, врло опасна: тврдили сте да је Сабор тамо где сте Ви. То, наравно, подсећа на Луја XIV, и његов исказ: „Држава – то сам ја!“ Али, и на папу Пија Х, који је, уводећи лажни догмат о папској непогрешивости на I ватиканском сабору рекао: „Свето Предање – то сам ја!“

           Епископ, сам за себе, није Свето Предање. Он је изразитељ Светог Предања само ако је у саборности с Црквом Христовом у времену (кроз архијерејски Сабор своје Цркве) и у вечности (кроз саборно умовање са Светим Оцима).

          Епископи који су се отпадили  од пуноте саборности падали су у расколе и јереси, грешећи против богочовечанске љубави која је основа саборности. Скоро да није било лаика у историји Цркве који су постајали оснивачи јереси – увек су то били клирици и често епископи -  од Несторија и Диоскора надаље. Ми смо сто пута рекли: новотарско богослужење не сматрамо јересју, али га сматрамо огрешењем о Саборност Цркве и потенцијалном опасношћу за њено јединство. Само зато смо се толико борили за поштовање угрожене саборности, кидајући се и патећи што морамо да напуштамо мир своје душе и свакодневне породичне послове, бавећи се оним чиме никад нисмо желели да се бавимо – подсећањем свог епископа на одлуке Сабора СПЦ,

          Зашто је православно срце осетљиво на промене у богословљу и богослужењу?

          Зато што су и богословље и богослужење од Бога, преко Богом надахнутих људи.

          Зато што промене, које не долазе од светих људи, нису благословене и благодатне.

          Зато што не желе да се у Православној Цркви реформише на основу папске и протестантске лажне науке, а зарад екуменског зближавања с папистима и протестантима.

          Зато и ми морамо да кажемо нешто о заблудама које су коришћене ради наметања погрешних представа о томе шта се заиста збива са реформом Свете Литургије.

          Сви горе наведени разлози позивају православног Србина на будност и опрез. И то није за покуду, него за похвалу, јер је доказ да су Срби данас буднији и теолошки писменији него што су били.

         Таквим верницима може се објаснити. Таквим верницима да се доказати. Од таквих верника не треба бежати и ограђивати се полицијом. Али, такве вернике Ваши сарадници проглашавају катарима и месалијанима, зато што им глава не служи само за потшишивање, него и за размишљање.

          Лаици – народ Божији – показаше се свеснијим од многих свештеника – не зато што су бољи и побожнији, него зато што сте Ви послодавац Ваших клирика, свемоћни господар њихових живота, који никоме не одговара ни за шта. Бог је високо, Сабор СПЦ далеко - остајете само Ви са својом земаљском свемоћју и неприкосновеношћу.

          Знамо да многи свештеници који служе како се не служи то чине из страха пред Вама (често се сами излану), и да у условима слободног изјашњавања, заснованог на довољном броју чињеница о смислу и развоју богослужења, они то никад не би учинили. Зато су цивили, људи слободнији од страха за своју материјалну егзистенцију, морали да проговоре. С друге стране, свештеници који не слушају Сабор и не служе по благослову, осећајући, дубоко у себи, немир због безакоња које чине морали су да смисле алиби за самооправдање и оправдање пред другима – од тврдње да „владика да ником ништа није наредио“, преко прича да се тако служило некад, до увреда на рачун „Законоправила“. Не оптужујемо свештенике знајући колико су притешњени. Архијерејски намесници су друга прича: они су у безакоње пошли само због власти. Зато су и лагали онако крупно и бестидно у саопштењу за јавност, иако су само тројица били физички присутни у Душковцима.

ЗАБЛУДА I

          Основна тврдња коју сте преко својих удворица пласирали у јавност је та да ником нисте наметали свој начин богослужења. Тобож, свима сте оставили на вољу како да служе.

          Наравно, то није истина! Ви писмено нисте наредили ништа, али не зато што сте слободоумни, него да не бисте оставили материјалне доказе свог безакоња. Свесно сте се определили да не пишете уредбе, али Ви добро знате да Ваш пример, поткрепљен огромном и у пракси неограниченом влашћу, јесте довољан да већина свештеника у Епархији Жичкој почне да Вас опонаша да би Вам се додворила. Јер, свештеници имају жене и децу, и огромна већина се боји владичанске власти. Можете их преместити било кад и било где, јер у СПЦ, после II светског рата, сви се постављају само за привремене парохе, а нико није заштићен од владичанског гнева. Ваша власт у Епархији Жичкој протерала је ђакона Миодрага, оснивача Жичке школе иконописа, кога сте приморавали да прими свештенство и парохију, иако знате за посебност његове службе фреско-сликара, да он не може да буде парох; затим сте се окомили на свештеника Видоја, омиљеног у Жичког свештеника, кога сте бацили у Мокру Гору, јер је служио по старом, а његове колеге „уновачиле“. Ови примери су уплашеним свештеницима били довољни да почну да служе како Ви хоћете, не питајући „ни зашта ни рашта“.

          Уз то, младе свештенике на обуку шаљете у Студеницу, где Ваше удворице, Тихон и Тимотеј, служе по „новом“ све „у шеснаест“. Владика Стефан је младе свештенике обучавао у Жичи и Преображењу, код искусних свештенослужитеља, и они су се тако учили типику. Овим слањем почетника код Ваших полтрона у Студеницу свима стављате до знања како желите да се служи.

         Разградили сте неписано, али устаљено и дугим искуством потврђено, начело напредовања свештеника, који почиње на сеоској парохији, докаже се својим радом и залагањем, а затим долази на градску парохију и одатле, ако Бог да, у пензију. Основни услов за градску парохију је Теолошки факултет – Игњатија Мидића, Вашег саветодавца и упропаститеља, чија догматика је истиснула православну догматику оца Јустина Поповића, и ратује против истине. Показали сте шта је Ваш услов за напредовање у служби, стављајући ђакона – новотарца Синишу за старешину цркве у Гучи. Зато Вас и Ваше зависнике молимо: не говорите да „никог нинашта не приморавате“. Камо среће да сте донели акт којим то наређујете – било би поштеније од ове врсте манипулације, недостојне једног епископа, који би требало да буде икона Христа као Истине.

          Овако, циљ Вам је да убедите друге епископе и СА Сабор како су сами свештеници хтели да служе по новом, а не Ви.

II ЗАБЛУДА

          Често сте говорили да је свеједно како се служи – у складу са вековним Предањем, или по новом, што Ви и ваши једномишљеници зовете „вековним предањем“. Чак понекад и служите по типику (кад то захтева пун храм народа и присуство видео камере), ваљда да бисте доказали ову своју тврдњу. Али, кога то може убедити? Никога, осим људе који мисле на „одложено“, или Вам слепо верују. Јер, ако је свеједно, зашто мењате начин на који су служили Свети Николај Жички, владика Василије и владика Стефан, ваши претходници на Жичкој катедри? Не, него Ви сматрате да је то Ваше боље, исправније, ближе „ранохришћанском“, што сте и доказали својим јавним наступима. Али, књиге које сте читали застареле су, и савремена литургијска наука их пориче. Због тога сте и сменили вероучитеља у Чачку, Владимира Димитријевића – иако човек није хтео да Вас критикује, нити је народ бунио против Вас (као што га клевећу), већ је, објављујући књиге у којима су поречене тврдње литургијских реформатора, управо на основу савремене науке, Вама и Вашима постао трн у оку, па је зато и смењен.

III ЗАБЛУДА

          Ви и Ваши послушници, који кроз несувисла саопштења преносе ставове бившег епископа Атанасија, кажете да су чланови „Законоправила“ и остали верници одани СА Сабору СПЦ, који су се усудили да Вас подсете на Ваше обавезе према Сабору „шачица“, „група букача“. Не, преосвећени: реч је о црквеним верницима, који ЗНАЈУ ШТА СЕ ЗБИВА, који су сваке недеље на Литургији, који посте све постове, имају молитвено правило, читају православне књиге. Они су устали у одбрану Саборности.

Што се тиче људи који се причешћују, једном или два пута годишње, њима је свеједно како се служи: читају ли се свештеничке молитве гласно или тихо, има ли или нема иконостаса, итд. Они се причешћују, јер се „ваља“. Не осуђујемо такве људе, јер у Црква има места за све. Али, борећи се против активних чланова народа Божјег, Ваших саслужитеља у Литургији која је јавно, народно дело, Ви се борите за до сада невиђену „клерикализацију“ Цркве. Под видом борбе против „клерикализације Литургије“, Ви хоћете да Цркву поделите на „клир“ који служи „рано хришћански“ и верне којима је свеједно шта се у храму збива, али који су спремни да зину кад год свештеник изађе и каже: „Приступите“, без обзира да ли су се спремали за Причест постом, молитвом и исповешћу, или долазе на службу после роштиља и три пива. Борећи се против народа Божјег, ЛАОСА, који искрено жели да остане веран отачком Предању, Ви уводите ХАОС у Цркву. Како? Просто – сваки од владика-новотараца служи по своме, јер немате јединствен служебник, нити сте написали нови. Кад Вас верни опомену на хаос који правите, владика Атанасије урла на њих као на неке уходе, који Вас спречавају да сте „слободни“ у Христу, као да је Црква Алајбегова слама у којој свако може да ради шта хоће, као да му је то ђедо оставио у наслеђе. (Зато сте, у суботу, 4. октобра 2008. довели у Пожегу, да Вам помогне урлањем и лагањем.)

           Ваши следбеници (пре свега, архијерејски намесници) народу стално говоре: „Ви се у то не мешајте! То није Ваш посао! Као да је Литургија посао, а не служба живог народа Божјег, на челу са свештенством, живоме Богу. Тако се добија, уместо Литургије, као јавног народног дела, свеопшта летаргија, умртвљеност и поспаност пасивних прималаца Причешћа и „аплаудатора“ Вашим „генијалним“ богослужбеним реформама.

          За побожног човека Литургија је светиња освештана многим чудима и виђењима светих људи кроз векове, као и светоотачким тумачењима. Она се не може реконструисати и деконструисати како коме падне на памет. А Ви, и Вама слични, сте први пут у историји Српске Цркве, увели принцип безблагодатног експериментисања у Богослужење, позивајући се на некакву „науку“ (заиста одавно превазиђену). За православног Србина, и сваког озбиљног свештеника, Литургија је дело Духа Светога преко Светог Василија Великог и Јована Златоуста, а Ви и Вама слични хоћете да покажете да је она плод случајности и обично дело људских руку, за које је важно да чува само основне елементе литургијског Предања.

          Ваши истомишљеници само понављају: „Где пише да треба да се служи овако? Где пише онако? То су ситнице!“ По њима, ко хоће предањско богослужење, тај је фанатик небитних ситница!    

           Преосвећени!

          Нико се од нас не бори за ситнице и ситничарење. Да ли ће свештеник пре Литургије читати једном или три пута „Царе небески“, како ће уздизати путир и дискос, да ли ђакон кади за време или после читања Апостола – то се нас стварно не тиче. Али, тихо читање свештеничких молитава старо је 15 векова, као и олтарска завеса, а иконостас више од хиљаду година. То за нас нису ситнице, поготову што су их Свети Оци  потврдили својим тумачењем Литургије.

           У делу „О Светом Духу“, Василије Велики јасно каже да је Свето Предање ПИСАНО и НЕПИСАНО. Ако се крене логиком „ГДЕ ТО ПИШЕ?“, можемо се крстити и песницом, јер ниједан Васељенски Сабор није рекао и написао да се крстимо са три прста, и можемо да се окрећемо према северу у молитви, јер Ваш намесник Дмитар Луковић вели да је свеједно где се окрећемо, пошто је Бог свуда (а што је олтар у храму на истоку, то „ником ништа“).

           Сетите се: у доба раскида православних и римокатолика једно од кључних питања је било да ли се Литургија служи на квасном, или бесквасном хлебу. За данашње екуменистичке празноглавце то је беспотребно цепидлачење, а за свеце, попут Марка Ефеског, о коме сте Ви објавили књигу, то је било питање живота  и смрти.

          За непобожног су све ситнице, а за побожног се у свакој ситници огледа духовно сунце Православне Цркве.

          И још нешто: ми нећемо да наша богослужења личе на папске и протестантске службе. Јер, они читају и литургијске молитве наглас, часну трпезу су ставили пред народ, окренули себе народу, немају иконостас и завесу, причешћују се на свакој служби (ако је то причешће?).

          О свему овоме писали су борци за Предање у Цркви, а пре свега владике Јефрем, Георгије и Никанор, свештенство Епархије сремске, проте Матеја Матејић, Душан Колунџић, Жарко Гавриловић, као и др Миодраг Петровић, Владимир Димитријевић и други. Православни литургичари кажу да је заамвона молитва скраћено излагање целе анафоре, а за Дмитра Луковића и њему сличне је ситница да ли се она чита лицем ка Истоку, или лицем ка Ватикану.

         Велику сте саблазан унели у народ, тиме што сте Литургију релативизовали не дајући никад правоваљана објашњења и тумачења. Тиме сте унели СМУТЊУ у свест верног народа и његово срце подвргли ожалошћењу. Све би било другачије да сте радили САБОРНО, а ми Вас само на то подсећамо.

                                                       IV ЗАБЛУДА

Случај у Душковцима, када је народ клечао пред Вама, молећи Вас да му се обратите (макар као бивши владика Атанасије, урликањем и грдњом) показао је сву вашу отуђеност од народа Божијег. Ваши намесници, с Вашим благословом, у „Жичком благовеснику“ и другде тврде да Вас је народ на коленима „физички напао“ . Каква срамна лаж! Какво нехришћанско борење против истине! Да је неко хтео да Вас бије, зар мислите да би Вас ико сачувао од толике масе људи? Напротив – нико Вам није на сенку стао, него је Ваш верни СЕИЗ Дмитар Луковић – Џудотворац, тукао народ који клечи и моли Вас да му се обратите. Еј, клече пред Вама, владико! Клече пред Вама, као пред Христом! Мало ли је то, човече Божји! Шта треба да раде верници да би Вам ставили до знања да хоће дијалог? Да се, не дај Боже спаљују као Јан Палах у Прагу 1968. године?

А после Душковаца сте се, и Ви и Ваши послушници, окружили службеницима БИА и полицијом, обрукавши тиме добро име Жичке епархије, чије се владике никад нису плашиле свог народа. О, јада и беде! Верујете ли Ви у Бога, или у УДБУ и „народну милицију“? Зар је то „симфонија“ Цркве и државе о којој Ви и Ваше колеге новотарци причате? Ми немамо ништа против полиције – људи долазе по Вашем налогу. Али, можете ли Ви мирно да спавате кад знате какву сте бруку нанели трону Светог Саве и кад знате да полиција долази да саслушава вернике и убеђује их да не иду на „забрањена богослужења“? Међу узнемираванима били су и поједини чланови „Законоправила“.

Какво је то зечје срце у телу лава, владико? Уплашили сте се свенародног појања и клечања у Душковцима. Или онога што зовете „пароле“? А људи су у рукама држали само одлуку СА Сабора о богослужењу, и два натписа „Трећа-срећа“ и „Владико, дао си реч – држимо те за реч!“  Циљ тих натписа био је да Вас пробуде да у својој епархији спроведете одлуку Сабора, а не одлуку „Законоправила“. Страх Вас било од певања, клечања и три пластифицирана папира? И то Вас који биолошки немате ни кучета, ни мачета, него сте на трону Светог Саве зарад чувања Саборности и Светог Предања? Такав „јунак“, као и Ви, био је владика Јован шумадијски, који је на непослушне Шумадинце кренуо са полицијом (и владиком Атанасијем, великим инквизитором СПЦ).

Свети Николај Мирликијски је хватао мач џелата голом руком да спасе тројицу неправедно осуђених војвода, а Свети Амвросије Милански је спречио цара Теодосија да се причести, јер је цар окрвавио руке гушећи буну у Солуну, а Ви се плашите појања, клечања и пластифициране хартије. Ваши јуришници су три хартије описали као невиђено рушење литургијске дисциплине, а заборавише да помену главног узрочника инцидента, новотарског војводу добрињског, Душана Јанковића и Дмитра Луковића Џудотворца. Такав случај описан је у Отачнику. Кад је један свети старац дошао из пустиње у неки манастир на Синају на службу Божију, калуђери га прекоре што их брука пред људима са стране, јер је старац носио своју одећу наопако. А он им рече: „Ви сте својим понашањем преврнули цео Синај наопако, а мене оптужујете што сам одећу обукао наопако“. Тако Ви и Ваши: не слушате одлуке Сабора о Светој Литургији, а оптужујете верне због три папира који на ту одлуку подсећају. И онда забрањујете камере у храму (не да бисте штитили свету тајну храма и олтара, него да камере не сниме истину), појање верног народа, „ношење парола“. И онда зовете полицију да Вас штити – не од народа, јер Вас и Ваше народ Божји не угрожава – него од сопственог страха. А тај страх се рађа од непослушности СА Сабору СПЦ, коме се, у Духу Светом, изволело да донесе своје одлуке о богослужењу, и који Вас је хиротонисао и послао на Епархију Жичку. То је страх од сопствене савести, а не од „Законоправила“, страх који, по Његошу, често каља образ човеку.

Али, полиција није никакав аргумент у „литургијском дијалогу“, за који се Ви и Ваши наводно залажете. И кад би сви професори математике били побијени, два и два остају четири. Ви можете да се борите против „Законоправила“, али не можете против светих Симеона Солунског, Николе Кавасиле, Јована Кронштатског, Николаја Жичког и Јустина Ћелијског – они ће Вас и Ваше подсећати на Литургији како се служба служи и Богу моли! Свети Сава и Василије Острошки питаће Вас – зашто нисте слушали Сабор СПЦ.

Страх је од немирне савести, а немирна савест од непослушности.

         У догађајима у које се „Законоправило“, по невољи, укључило, показало се много слабости савременог црквеног живота. Али, понављамо: нама на памет не пада да исправљамо криву Дрину. Наш једини циљ је и даље: да се у Епархији Жичкој служи како је СА Сабор благословио.

          Тако и не другачије. Да тако буде употребићемо сва доступна и Богом благословена средства, а једно од њих је и редовно обавештавање јавности о рушењу саборности у нашој епархији.

Преосвећени!

Знајте да су Ваша права духовна деца само они који Вам говоре Истину, и који се труде да је посведоче јер је Христос Истина. Наше поштовање према Вама проистиче из тога, и ни из чега другог. Зато Вас поново преклињемо: оканите се ласкаваца и великог инквизитора Јевтића, полиције која треба да Вас и Ваше штити од сопствене савести! Вратите се Богу и себи, да Вас, како рече Ваш свети претходник у Жичи, Николај Велимировић, „не покрије језива тама туђинска, с лепим именом и шареном одећом“. Нека Вам Жича и Студеница буду драже од фараонистичких литургијских реформи и пропале протестантско-папистичке „литургијске науке“. Не слушајте непослушног и не тоните у невиђено лицемерје пишући да одлуку Сабора треба стриктно примењивати и ње се држати, а усмено соколити да се ради супротно.

Нека Вам Ваша паства буде дража од Министарства полиције и БИА (доскорашње УДБЕ). Не замерите на овим болно горким, али искреним речима и знајте: и даље смо Вам ближи од оних који Вам пишу и потписују несувисла саопштења на рачун Ваших доброжелатеља. Не дозволите им да причају глупости „о страним обавештајним службама“ које „хоће раскол у СПЦ“, јер стране обавештајне службе се не боре за поштовање одлука СА Сабора СПЦ о Литургији, него за још дубље увлачење наше Цркве у мутљаг модернизма и екуменизма.  Богу се молећи да будете живи, часни, здрави, дуговечни и да правилно управљате речју истине Божје, тражимо Ваш архипастирски благослов.

О Томиндану, 2008.                                   УГ„Законоправило“