header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАЗНИЦИ arrow Васкршња посланица Патријарха Мученика Варнаве из 1937. године
Васкршња посланица Патријарха Мученика Варнаве из 1937. године Штампај Е-пошта
субота, 23 април 2011

 У време срамне Конкордатске кризе у Краљевини Југославији 1937. године, Васкршња посланица Српског Патријарха Варнаве дељена је верном народу у циљу борбе против потписивања срамног уговора тадашњих србских представника Краљевине Југославије са "светом столицом" Римокатоличке цркве.

Предводници потписивања конкордата (уговора са Ватиканом) били су Кнез Павле и председник краљевске владе Милан Стојадиновић који су мислили да ће  потписивањем срамног уговора са Ватиканом и "продајом вере за вечеру" измирити Хрвате са Србима и приволети их на послушност. Иако је тада Стојадиновић самоуверено тврдио и поред негодовања Србске Православне Цркве и србског народа, да ће конкордат проћи кроз скупштину "као писмо кроз пошту" то се у пракси није догодило, јер је и поред већинске подршке посланика и усвајања конкордата у Народној скупштини, дошло до великог противљења Епископа Србске Православне Цркве и верујућег народа, који су 19.07.1937. године свој протест против срамног Конкордата и јавно показали литијом београдским улицама, која ће остати запамћена као крвава литија, јер је полиција сурово напала епископе, свештенике и верујући народ испред Саборне цркве у Београду.

У ноћи између 23. и 24.07.1937. године преминуо је под сумњивим околностима Патријарх Варнава Росић, што је на крају приморало председника владе Милана Стојадиновића да под притиском јавности већ усвојени пројекат конкордата у скупштини, стави у стање мировања и никада није ни ступио на снагу.

На жалост и у данашње време са жаљењем примећујемо да Кокордатска криза и даље траје, јер и даље има оних који, зарад неких својих "виших циљева", хрле у загрљај "браћи" из "сестринске" Римокатоличке цркве.

У прилогу достављам вам скенирану икону Иверске Мајке Божје и Васкршњу посланицу Патријарха Варнаве из 1937. године, као духовно окрепљење у ово тешко време по нашу Српску Православну Цркву и верујући народ.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ !

Далибор и Вера Филиповић

+++

ПОСЛАНИЦА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА ВАРНАВЕ

О УСКРСУ 1937.


ВАРНАВА

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ

ПАТРИЈАРХ   СРПСКИ

Шаље свој очински благослов и поздрав свему свештенству и народу, старешинама и деци.

Богољубива  браћо у Христу и верна  чеда Православља и Св. Саве!

25. А Исус рече: ,Ја сам васкрсење и живот.

Ко верује у Мене, ако и умре - оживеће"!

(Јован, 11 гл.).

15. „Чувајте се лажних пророка,

који долазе к вама у оделу овчијем

а унутра су вуци грабљиви".

 (Матија, 7 гл.).

Дужност је наша, као Патријарха Српске православне Цркве по Божјој милости и као духовног оца свих њених синова, да бдимо над животом и развитком свете Цркве и да свим срцем и душом делимо сваку судбину у животу своје духовне деце како на верском и моралном, тако и на свима другим подручјима живота и рада.

За то данас упућујемо свима без разлике: и моћнима и слабима, и старима и малој деци, и богатима и беднима, и онима који умом раде и онима, који у зноју лица свога издржавају себе и своју породицу, и ученима и неукима, и праведнима и грешнима, и здравима и болнима у болницама, и слободнима и сужњима у тамницама: свима шаљемо свети, прадедовски ускршњи поздрав:

Христос васкрсе!

Од Господа Исуса Христа и од Христове Цркве свима је намењено васкрсење у слави и свима је упућена радост ради тога васкрсења.

Човек је разуман и слободан створ. Зато он може да прими и да не прими у себе Духа Светога, преко Кога се Христова благодатна сила излива у људске душе. Само онај, који га прими, ускрснуће у слави. Онај који га не прими, ускрснуће у срамоти и тузи. Стога апостол Павле и каже: »Дух Онога, који је Исуса уздигао из мртвих... оживеће и ваша мртва телеса, јер Његов Дух станује у вама .

Потребно је за то, да се сви духовно и морално препороде, да се ослободе од маловерја и неверја, ако их имају и да се очисте од грехова. Маловерје и неверје трују душу; грехови доносе собом душевна и телесна зла и болове. Где је душа отрована, где су душевна и телесна зла и болови, ту не може да буде ни духовне радости. Таквима ни дан Христова васкрсења није дан радости, него дан жалости. Ми се молимо Богу и Господу Исусу Христу да Христова благодат пробуди у њима здраву свест и чисту савест, па да и они отпочну опет живети у духу истине, правде, доброте и љубави, како би радост Христова васкрсења била општа и потпуна радост. Опростимо због Христова васкрсења све свима, који се кају и загрлимо се са свима у Госиодној љубави уз поздрав:

Христос васкрсе!

Без Христова васкрса и без живе вере нашега народа у њега, без Христовога Духа, којим је Православна Светосавска Црква стално прожимала српски народ у свима правцима његовога живота не би било народног и државног васкрса, не би било данашње наше Краљевине. То треба добро да упамте, не само ради данашнице, него и ради целе будућности, синови нашега рода, којој год вери или сталежу припадали и сви они, који управљају судбинама народа. Ако би они то заборавили а поготову ако би хтели напустити наслеђена и крвљу освештена вековна предања и скренути другим стазама, неће заборавити и неће напустити вековна предања синови Светосавске Цркве и српског народа, нити примити нов јарам.

Светосавска српска Црква и њени пастири улазе у породицу, у општину, у народ и државу као добри народни пастири, који знају врло добро своју паству (Јов. 10,4) и који живот свој полажу за свој народ и за државу (Јов. 10,11). Светосавска српска Црква и чемерну је судбину делила са српским родом. Манастири, храмови, свештеници жртвовали су увек све што су имали, за јадну српску рају, за одржавање светосавске народне културе, за ослобођење и за уједињење браће и других вера и за стварање данашње државе. Многобројни епископи, калуђери и свештеници са својом верном паством животе су своје положили за Крст часни и за слободу златну, за ослобођење и за уједињење и за стварање данашње државе.

Светосавска српска Црква по својој спољној историјској појави жива је народна Црква, која чува и негује народни дух, обичаје, предања, идеале, потчињавајући их вечној, божанској, хришћанској суштини и доводећи их у хармонију са васељенским карактером и тежњом Христове Цркве.

Српска православна Црква не живи и не ради у узбуђењима. Она има увек пред очима само свој Божански позив у своме народу и мирно, али одлучно га остварује, не обзирући се ни на погодности, ни на непогодности, ни на људске похвале, ни на људска куђења и нападаје. И јуче, и данас, и сутра и увек ће она бранити своја права, светосавски народни дух, светосавску народну културу и светосавске породичне, општинске, народне и државне аманете.

Ми са браћом Архијерејима и свештеницима не устајемо против интернационала себе ради, јер ћемо и ми сви данас, или сутра бити телом црна земља. Нама су и данас, и увек, као и у данима рада за Цркву и за народ под туђим јармом, када је коса смрти непрестано висила над главом, пред очима речи апостола Павла: »Христос је мени живот а смрт ми је добитак« (Филип. 1, 21).

Ми не устајемо ни ради саме Цркве, јер она има божанско, искуством векова обилатим начином потврђено, обећање: паклена врата неће је надвладати (Мат. 16, 18).

Ми устајемо због сазнавања и осећања тешке одговорности за наш рад пред Богом и Христом, пред Црквом, пред Св. Савом, пред народом, пред савешћу, пред историјом и пред потомством.

Ми устајемо ради вечног и временског добра синова Цркве, јер смо дужни заштити их и од разних саблазни и од оних, који настоје помутити свести и савести и од оних, који купују савести.

Ми устајемо ради добра и напретка, самосталности и величине нашега драгога, племенитога народа и наше миле Краљевине, саграђене на милионима светих костију синова нашега рода, које је светосавски дух одушевљавао за дивовске напоре и за жртвовање својих живота.

Ми устајемо ради мира, љубави и братства између свих синова наше државе, којој год вери, племену и сталежу они припадали, јер су сви они мили нашем срцу. Устајемо због тога што интернационале непосредно угрожавају грађански мир, љубав и братство.

Ми устајемо, али ми не говоримо од себе. Дух Свети говори из нас и преко нас (Мат. 10,20). Дух Свети живи и дише у Цркви (Јов. 3, 8). Понекад дише као пролетњи поветарац-развигорац. Понекад дише као хука с неба, попут дувања силне олује (Дела Апостолска 2, 2).

Драга децо у Господу,

Свакога дана, свакога часа наше се тело делимично троши, делимично умире, док не наступи и коначна смрт. Свакога дана, свакога часа наш унутарњи духовни човек, кога заблуде и греси нагризају, обнавља се у Духу Светоме. Зато апостол Павле и каже: иако се наш спољни човек троши, ипак се наш унутарњи човек данимице обнавља (Кор. 4, 16). Обнавља се, пак, само онај, у коме Дух Божји живи. Обнављају се само оне породице, општине и народи и само оне културне установе, које су прожете Христовом истином и Христовом животворном силом. Стога, драги синови, не гасите Духа Божјега у себи, него га негујте и распаљујте молитвом, вером, љубављу, делима љубави и жртвом за вечне и временске идеале! Христово васкрсење има да буде звезда водиља у животу, снага, утеха и радост.

Ми се молимо Господу Богу да Христово васкрсење и његово прослављање донесу у изобиљу Божјега благослова нашем Краљу, вама, драга децо, вашим домовима, целом нашем роду, свима синовима наше домовине.

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

На Ускрс 1937 г. Београд.

Ваш свагдашњи молитвеник у Господу,

+Патријарх Варнава

 
Image 
 
Image
 
Image
 
Image
 
Image
 
Image 
 
Image 
Последњи пут ажурирано ( недеља, 01 мај 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

Не понеси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много. Ниједна лампа не гори док се не долива. Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.

+ + +

„Знање је светлост“, говоре охоли зналци, без радости и милости. Но, гле, Сахара има највише светлости, но зато је она увек усијан кадавер.

+ + +

Што веће богатство изван Бога, то већа бедноћа. Што веће знање изван Бога, то већа празнина.
Бог једини чини богатим и мудрим. Свет без Бога ствара просјаке и глупаке.

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.