Драга моја браћо и сестре,

Већ неколико дана, а нарочито од синоћ, велика је туга обузела моје срце. Једном тексту, у коме се критикује један Србин, православац, светосавац – Владимир Димитријевић, један сајт – „Борба за веру“, дати наслов „Звер је пуштена“ - може ли ико православан то учинити? Може ли се ико православан томе радовати? Па зверју се у Светом Писму назива будуће царство антихристово. Зверју се назива антихрист. Зар тако ословити своју браћу у Христу? Зар они личе на животиње, па их на сајту "Епархија-призрен.орг" зверима назваше?

Последњих дана са овог сајта води се оркестрирана хајка на Владимира Димитријевића и "Борбу за веру" (ја не разумем како ово за одбрану владике Артемија може бити од користи). Чак и да ништа не знам, да нисам пратио писања Владимира Димитријевића и о. Симеона Виловског, да нисам ништа читао ни пратио, да сам се тек јуче укључио, ја бих закључивао на следећи начин: Владимира Димитријевића назвали су звер, фарисеј, млакоња, итд., а он пише одговор у коме, због љубави према браћи, због жеље за миром међу браћом, говори „Ја, стварно, личим на међеда“! Зар неко мисли да је лако оволико себе понизити? Зар је ово лако учинити пред својом децом, пред супругом, пред родбином, пред браћом у Христу, пред пријатељима, пред ђацима којима предаје, пред колегама професорима, пред духовником, пред мноштвом људи који га знају? Како ли је у његовом срцу било кад је ово написао? Тешко ми је да то схватим. Али, Христос је рекао да ће се сваки који себе понизује узвисити, а да ће се сваки који самог себе узвисује понизити. А Ава Исаија је рекао: „Ко понижава себе тај је нашао прави пут ка спасењу.“

Драги брате Владимире, због жртве твоје, Бог је с тобом! Док бесни Иродијада и тражи на тањиру главу Јованову, страдалник браћи својој „пере ноге“, по примеру свога Господа. Због твог смирења, брате мили, Владимире Димитријевићу, због твоје жеље за миром, због твоје љубави којом сведочиш Христа, ја сам са тобом! И ја хоћу да будем тамо где си ти!  Не занима ме зашто те „шибају“, зашто те „пљују“ зашто те гоне, ја на дела твоја гледам и по њима судим, честити и побожни човече! Ево и мене - јављам се са жељом да испијем и ја део из чаше горчине коју ти пијеш.

Пошто има људи који су суштину проблема боље изложили него што ја то умем, преузео сам део из једног текста, који је написао неки Бојан, који је свој текст објавио у оквиру дискусије на једном форуму:

„...Шта треба вама, избеглим монасима Рашко-Призренске Епархије, да везујете своје душе, своју вечност на крају крајева, за неког Симеона-Дејана Виловског, који би могао са пуним правом да понови речи оне народне песме "да се млад(а) за зелен бор хватим, и он би се зелен осушио". За човека који је разбуцао апсолутно све чега се дохватио? Чак и највећу српску монашку тврђаву - Црну Реку! И сада блеји из Грчке док његова браћа страдају! Прво је бежао у Грчку док је његов духовни отац страдао. Сада блеји док му браћа страдају. А још пре свега тога, одбио је да се жртвује за свог оца и своју браћу, ако треба, примајући и сву кривицу на себе. Јок. То је један несуђени "жртвени јарац" који све друге жртвује, да само како не би сам био жртвован. И заиста разара све чега се дотакне, а чему смо сви ми сведоци. И НАЈВИШЕ, НАЈВИШЕ, УПРАВО НАЈВИШЕ ШТЕТЕ ПРИЧИЊАВА БАШ ОНИМА ЗА КОЈЕ КАЖЕ ДА СЕ БОРИ. Јер, "због вас се Име Божије хули међу незнабошцима". Па сада свима нама, који се трудимо да будемо светоотачки, светосавски православни хришћани, новотарци и екуменисти СА ПУНИМ ПРАВОМ (што је најгоре) могу да кажу "да нисте и ви са Виловским"? Е па - НИСМО. Нити ћемо бити. Нити нас је послао Влада Димитријевић, НИТИ НАМ ТРЕБА ОН ИЛИ БИЛО КО ДРУГИ. Ми смо Христови, а не Владини, Дејанови/Симеонови, Артемијеви, Атанасијеви или било кога другог смртног и црвљивог земнородног. Проклет је човек који се узда у човека!/.../“ (http://forum.ihtus.org/viewtopic.php?t=3135&postdays=0&postorder=asc&start=60)

11.мај 2011. године

Јован Вељковић, Нови Сад