ШТА СЕ БЕЛИ У ГОРИ ЗЕЛЕНОЈ?

Када један чувени архимандрит, још и архијерејски заменик, има толику потребу да „разобличи“ православног публицисту са таквим жаром, а уједно бираним речима и таквом „савршеном“ концепцијом као да пише магистарски рад, намеће се читаоцу питање ко је уствари тај Владимир Димитријевић да је толико "опасан" за србско Православље?

Невероватно – један архимандрит да се бави толико једним мирјанином. Чему то? Да ли је он кључна личност која утиче на већину правоверних владика и духовника? Је ли могуће да има такву силу и утицај, па другима мути разум и не да да мисле „како треба“ и да „стукњава“ многе ревнитеље да исповедају праву веру? Толики подвижници, искусни духовници, архимандрити и остали, седе браде (неки од њих и преко 50 год. у манастиру), па дошао један Влада Димитријевић, блокирао им расуђивање и „не да им“ да мисле! Е ту се сад нашао један „прави“, из мало подаљег егзила, да реши ствар. То је духовност – човек из Грчке открива „главног мутиводу“. Многи су поверовали „слепо“ да то архимандрит није анализом и својим богатим даром расуђивања закључио, него да је то откровење...

Браћо, да се не заваравамо, да је сво ово писаније архимандрита Симеона Виловског и осталих из истог друштва упућено на адресу Владимира Димитријевића, него ту постоји дебела позадина, тј. прикривен циљ. О чему се ради, каква је ту намера? Намера је да се прозову и омаловаже сви духовници, монаси и мирски свештеници који до сада нису подржали јавно владику Артемија. Није имао петљу Архимандрит Симеон да прозове неке духовнике јавно поименце, који га „нервирају“ због својих резервисаних ставова, па онда удри по Владимиру Димитријевићу. Е „свака ти част“, оче Симеоне, направио си баш велику медвеђу услугу владики Артемију и оном делу смиреног монаштва око владике Артемија. Само тако, посвађај га са свима, гурни Србе у још веће поделе, има места где се још нисмо поделили – Боже ме 'прости.  Чујем, да и неки новотарци коментаришу твој текст са одушевљењем, разним похвалама, као нпр. браво мајсторе, тако се то ради итд. И још кажу, сад ће почети свађе, биће и код њих 8 синода као и у Грчкој...

Издвојио бих једну карактеристику Владимира Димитријевића, колико га познајем и колико сам чуо од других, а то је да и ако пише текстове високоумног стила он је уствари тј. у суштини богомољачког духа, а потврда за то је његов живи контакт са србским старцима некада и сада. Често је одлазио по савет код старца Петра Денковачког, тако рећи одрастао духовно код оца Саве Вазнесењског, који су поседовали велику духовност, велику љубав, велику благодатну силу, а малу скоро никакву светску школу. Одлази и данас код таквих и сличних духовника. А има оних који признају за духовне ауторитете, код нас у Србији, само оне који су теолошки, или бар светски школовани. Ништа док не пише оно испред имена „Мр“ или  „Др“, а плус чин владике,  или звање професора богословског факултета (зна се, испред свих грчки професор) и сл. Па онда изјаве типа, шта знају о духовним, канонским и другим стварима неписмени стари монаси... Школујеш се у Грчкој, па накупиш знања код новокалендараца, а кад дођеш у Србију испраљаш предање руског монаштва избеглог после октобарске револуције у Србији, јер је „пуно латинских примеса којих нема у Грчким књигама“. А видиш, случајно је то предање (праксу) држао и предао нам Св. Владика Николај Жички. Но, ту је одговор – тад није било толико књига... Ту су грчки ђаци да нас науче „како треба“, да усагласимо предање Св. Владике Николаја са њиховим...

Зар до сада наши правоверни епископи и духовници не „пише воду са чистог извора“, па им се мути расуђивање... А ко тврди да постоји само један чист извор, нека изађе у јавност па нека то каже јасно и гласно.

Братијо, мало стрпљења, нећемо дуго чекати, биће прилике итекако за исповедање вере, нећемо дуго чекати свако ће убрзо показати своје право лице...

Уочи Св Василија Острошког 2011. г.Г.

Родољуб Лазаревић