Мада у Српској православној цркви не желе да искључе могућност доласка поглавара Римокатоличке цркве у Србију на прославу 1700. годишњице Миланског едикта, папа Бенедикт XVI највероватније неће видети Ниш 2013. године. У СПЦ нема консензуса да се папи упути позив, а и Руска православна црква размишља да ли би био мудро да се сви православни верски поглавари први пут заједно сретну са Рацингером на тој прослави.
После недавне посете Београду шефа руске црквене дипломатије митрополита Илариона Алфејева, у јавност је процурило да је он врху СПЦ пренео "њет" руског патријарха Кирила у вези са позивом папи. Патријарх српски Иринеј је настојао да то демантује рекавши да "није тачно да Патријаршија у Москви сматра да није време за сусрет свих православних поглавара са папом" и додао да је то "још у размишљању руског патријарха", што је "потврдио и митрополит Иларион". - Руска црква још размишља. Наша је жеља била да тај догађај прослави цела црквена заједница, па разуме се међу њима и римски папа. То не значи ступање у јединство и заједницу него један обичан скуп, да видимо каква нам је садржина у 17 векова иза нас и да сагледамо шта би требало да чинимо у будућности. То је добра жеља, добра намера, а колико ће то бити реализовано остаје да видимо - рекао је медијима патријарх српски Иринеј. Пошто Московска патријаршија за сада не благосиља потенцијални сусрет, у српском епископату сматрају да ће Светом архијерејском сабору, који треба да почне 16. маја у Београду, бити лакше да заузме став. - Без обзира на то што СПЦ одлучује самостално, ми треба да водимо рачуна о гледиштима сестринских православних цркава, посебно руске која је најмногољуднија и најмоћнија у православном свету - указује један од чланова Сабора. Неки су мишљења да постизање консензуса у вези са позивом папи "оптерећује и чињеница да Ватикан не исказује спремност да се критички одреди према улози католичког свештенства у ратној прошлости". Уз подсећање на наклоњеност цариградског патријарха Вартоломеја према Ватикану, поједини епископи не искључују могућност да у врху СПЦ за длаку превлада "јака фанариотска струја", али и да то не значи да би папа дошао. - Ватикан не би себи дозволио бруку да папу у Србији дочекају само они епископи из евентуално тесне натполовичне саборске већине који би гласали за његов долазак, а да га сви остали игноришу - сматра саговорник "Вести" из врха СПЦ. Када је реч о ватиканском протоколу, како објашњавају римокатолици, да би папа дошао неопходно је да СПЦ, као водећа Црква, заједно са државом Србијом упути званични позив или да се СПЦ изјасни да нема ништа против уз гаранцију да ће се српски патријарх састати са папом на тлу Србије. Без тих услова, према ватиканским правилима, папа не одлази у посете страним земљама. Дају Ватикан за пут у Москву и Београд Будући да на просторе данашње Србије и Русије до сада није долазио ниједан папа, међу свештенством и у руској и у српској цркви одавно кружи пошалица да би сваки папа "дао пола Ватикана да дође у Москву, а другу половину да крочи у Београд", јер тако би било потврђено старо ватиканско правило да је "католичко тло свуда где ступи папина нога", што за Ватикан, дугорочно гледано, није без значаја. Интригантно је такође да је Бенедикт XVI из своје званичне титуле изоставио део који каже да је он "патријарх запада", а ставио део да је "универзални понтифекс", односно "поглавар". Протестна нота због Степинца Имајући у виду последњи заокрет у односу на наговештаје да је папа на корак до Ниша, међу појединим владикама појавила се неформална иницијатива за излазну стратегију у виду протестне ноте папи због његовог најављеног ходочашћа на гроб контроверзног хрватског кандидата за свеца - блаженог кардинала Алојзија Степинца, у оквиру папине посете Загребу 4. и 5. јуна. О евентуалном упућивању протеста Ватикану очекује се да коначну реч каже Свети архијерејски сабор на предстојећем мајском заседању. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/137066/Rusi-ne-daju-papi-u-Nis |