Да се папа позове на прославу 1.700 година Миланског едикта, следеће године није постигнута сагласност Сабора, речено је Танјугу у Српској патријаршији.

Српска православна црква највероватније неће упутити позив папи Бенедикту XVI да присуствује прослави 1700 година Миланског едикта, 2013. године у Нишу, јер о томе није постигнута сагласност Сабора, речено је Танјугу у Српској патријаршији.

Папа би можда и добио позив да је приликом посете Хрватској, овог викенда, обишао Јасеновац и одао пошту жртвама концентрационог логора у којем је, према најчешће цитираним подацима и извештају Комисије за утврђивање истине о том логору, убијено 700.000 Срба и око 100.000 Јевреја и Рома.

Како се то није догодило, а поглавар Римокатоличке цркве обишао гроб хрватског кардинала Алојзија Степинца, коме је после Другог светског рата суђено због сарадње са нацистима, извесно је да ће “позив папи за долазак у Србију морати да сачека нека друга времена”, наводе у Патријаршији.

Папин претходник Јован Павле Други је 1998. године прогласио Степинца “блаженим”, а верници у Хрватској сада очекују и да буде проглашен свецем.

Званичан став СПЦ о питању учешћа папе на прослави у Нишу није данас било могуће добити, али "извор у Патријаршији" указује да на негативан став СПЦ упућује и календар догађаја.

Наиме, да позива папи за Ниш нема јасно је, кажу у СПЦ, већ и из чињенице да би сада за то било касно, јер протоколи највиших црквених великодостојника налажу да се њихове посете уговарају и по неколико година унапред.

Социолог религије Мирко Ђорђевић подсећа на медијске шпекулације уочи недавно завршеног мајског заседања Светог архијерејског сабора, које су се сводиле на то да ће највише црквено тело позвати папу Бенедикта XVI у Ниш 2013. године.

Такође, очекивало се да ће Сабор папи упутити протестну ноту због намере да приликом посете Хрватској посети и Степинчев гроб.

"Нема сумње да је расправе о томе на Сабору било, али не само да је изостала нота, већ се папа у саопштењу Сабора не помиње - јер епископат око свега тога није јединствен", рекао је Ђорђевић Танјугу.

Према његовим речима, то нејединство се види из чињенице да, упркос најавама, у саборском саопштењу ниједном речју није споменут ни рашчињени владика Артемије, иначе, најгласовитији противник папиног доласка у Србију, за кога је раније речено да ће бити искључен из црквене заједице.

Ђорђевић сматра да је Сабор "био опрезан" јер је петнаестак дана уочи заседања Сабора из ватиканске експозитуре у Бечу саопштено да папа и не намерава да дође у Србију, јер, како је наведено, у СПЦ влада "нередовно стање и велика напетост".

Папа, подсећа Ђорђевић, не жели да дође у Србију без сагласности већинске цркве. Он, такође, тврди да сви догађаји имају и политичку конотацију.

Аналитичар религије Живица Тучић потврђује да међу епископима постоји несагласје.

"Само стање у СПЦ, где није завршен покушај неких веома конзервативних делова да преовладају, иако у томе не успевају, односе доста енергије и пажње целе Цркве", казао је Туцић Танјугу.

По његовим речима, може се закључити да ни СПЦ, нити српска држава, немају велику заинтерсованост за то да дође до папине посете Србији.

“Са позивом и реализацијом папине посете Србији треба очигледно сачекати. То се, чини се, схвата и у Ватикану. Прво треба побољшати атмосферу за такву посету”, навео је Туцић.

(Танјуг)

http://www.mondo.rs/s208321/Info/Hronika_i_Drustvo/SPC_nece_u_Nis_pozvati_papu.html